Колинда фалсификатима “брише” злочине у НДХ

Поделите:

Позадина прекрајања историјских чињеница хрватске председнице. Тито признао Черчилу да се у партизанским јединицама, у огромној већини, налазе Срби. У ПС Савета Европе још пре 10 година изједначили СССР и Трећи рајх

ВЕДОЦИ смо како се од пада Берлинског зида, пре три деценије, постепено васцелом свету намеће ново тумачење и ишчитавање историје. Ревизија историографије је на делу, а у њеној позадини је порицање злочина који су обележили готово цео прошли век. Ново ишчитавање “учитељице живота” своди се на то да оно што се догодило – није се догодило. Да све што смо знали, више не знамо. И тако је историјска наука ушла у раље глобалистичког тумачења света и свесно оповргавање устаљених моралних начела.

У том одмотавању историјског клупка су замена теза, обмана, крађа и фалсификовање докумената, удвориштва, тајне политике, завере, пропаганда… Прво се отпочело са волшебним мењањем криваца и узроцима за избијање Првог илити Великог рата. На оптуженичкој клупи нашле су се Србија и Русија.

После тих провобитних назнака новог погледа на прошлост, наједном је 2009. године, поводом обележавања 70 година од почетка Другог светског рата, у Европској унији настала права хистерија око улоге СССР у том трагичном догађају. У Парламентарној скупштини Савета Европе и у низу европских парламената, по некаквој накарадној логици, изједначавају се Совјетски Савез и Трећи рајх, а Стаљин и Хитлер проглашени су виновницима почетка овог крвопролића светских размера.

И ДЕСЕТ година касније стиже нова компромитација из Европе. На свечаности, на централном тргу у Варшави, уприличеној поводом осме деценије од немачког напада на Пољску, међу позваним лидерима 40 земаља и 250 гостију из целог света није било представника Србије и Русије, без обзира на то што су чиниле костур антифашистичке коалиције и, што је још значајније, претрпеле милионске жртве.

Шеста личка: Састав ове дивизије је био готово једнонационалан

А онда на сцену ступа хрватска председница Колинда Грабар Китаровић, позната по честим изјавама у којима је прекрајала историјске чињенице, и превазилази саму себе:

– Овде смо како бисмо исказали почаст свим жртвама рата, како у Пољској, која је прва почела да се бори против нацизма, тако у свим осталим државама које су стале у одбрану слободе и мира у Европи и свету. Хрватски народ је сразмерно броју становника највише допринео антифашистичкој борби у Европи, у којој је активно учествовало више од пола милиона хрватских грађана.

Ово није изјава једног обичног грађанина, већ шефа државе која је у Другом светском рату била савезник нацистичке Немачке. НДХ је била марионетска и злочиначка творевина у којој су одмах по формирању примењени расни закони према припадницима српске, јеврејске и ромске националне заједнице и која је имала стратиште у Јасеновацу и једини дечји логор на свету. И више је него јасно да је она у функцији “прања руку” и порицања споменутих злочина из прошлог века.

НАРАВНО, господи која се окупила у Пољској, да после осамдесет година “пошаље поруку мира”, фалсфикати из Загреба не сметају. Па они су, побогу, рекли да су Трећи рајх и Совјетски Савез исто. Зар то није ветар у леђа новокомпонованим хрватским “повјесничарима” и “антифашистима” у стварању нове хрватске историје.

Морамо ли, на овом истом месту, да по ко зна који пут подсећамо госпођу Колинду и господу из Европске уније, која је, узгред буди речено, успостављена на темељима антифашизма, шта се догађало оног дана када је немачки окупатор 1941. године, 10. априла, ушао у Загреб. Радост грађана је била толико велика да је изненадила и саме Немце. Према неким њиховим изворима, нигде у Европи такав дочек нису доживели. Међутим, та “неугодна епизода” постаће табу тема за живота Јосипа Броза. Једноставно, било је немогуће видети снимак уласка војске Трећег рајха и одушевљење “пургера”. Потом ће комунистичка власт овај догађај склонити под тепих, да не би била поремећена улепшана и идеализована слика о свенародном отпору према окупатору.

Одушевљење: Улазак немачких трупа у Загреб 10. априла 1941. године

Не треба ни подсећати да је проглашење Независне Државе Хрватске истовремено било и “сигнал” за почетак лова на Србе. Терор почиње још у априлу, одмах по проглашењу НДХ. У логору Јадовно у Лици, за 132 дана, колико је постојао, убијене су 40.123 особе, од чега 38.012 Срба и 1.998 Јевреја. Бежећи од усташког клања, Срби се одазивају позиву комунистичке партије и прилазе партизанском покрету.

ЛИДЕРКИ новокомпоноване Хрватске и њеним чуварима “тисућљетње хрватске повијести” не смета што се данас на сваком кораку рехабилитује усташтво. Сасвим је свеједно да ли се ради о Алојзију Степинцу, подизању споменика терористи Миру Барешићу, присуству државних званичника на церемонији у Блајбургу, игнорисању сличних скупова у Јасеновцу и постављању плоче на овом стратишту Срба са усташким поздравом “За дом спремни”, провокативним концертима Марка Перковића Томпсона под покровитељством државе, забрани употребе ћирилице на јавним местима у Вуковару или графитима по улицима готово свих градова “Убиј Србина”, свакодневним нападима на Србе повратнике…

У уџбеницима за историју у Хрватској нема ни речи о антифашистичкој борби у којој су учествовали Хрвати и Срби заједно. То, наравно, није случајно. “Повјесничари” би се нашли пред нерешивим проблемом: како да објасн е много мањи број Хрвата у односу на Србе у партизанским јединицама? А то потврђују сви извори, партизански документи, извештаји писани у току рата о националном саставу, говори партизанских команданата, послератни мемоари учесника рата, па чак и документи из немачких архива.

Тито и Черчил

Тако је у Зборнику докумената, том V, књига 30, објављен национални састав дивизија које су формиране на територији данашње Хрватске овим редом: Шеста личка дивизија – 96 одсто Срба; Седма банијска дивизија – 92 одсто Срба; Осма кордунашка дивизија – 95 одсто Срба; Дванаеста славонска дивизија – 85 одсто Срба. У далматинским бригадама састав је био мешовит, мада углавном са хрватском већином, осим у бригадама са севера Далмације које су имале већи проценат Срба.

ПОЗНАТИ хрватски историографи, отац и син, Славко и Иво Голдштајн, а они тешко могу да буду просрпски извор, пишу:

“Међу 7.000 хрватских партизана поткрај 1941. године, према процјенама које су, чини се, доста точне, било је приближно 5.400 Срба, те по 800 Хрвата и осталих непознатих националности (по 11,5 одсто). Тијеком те године погинуло их је 1.188: Срба 927, Хрвата 231, те осталих и непознатих националности 30. Постотак Хрвата у партизанима до коловоза 1942. расте на 32, а до рујна 1943. на 34 одсто: тада је, наводно, у партизанима у Хрватској било приближно 19.500 Срба и 10.500 Хрвата.”

По свим изворима, тек од капитулације Италије и Другог заседања АВНОЈ-а у Јајцу, када ће се у хрватској делегацији наћи и представници Мачекове Хрватске сељачке странке, хрватски живаљ почиње масовније да приступа народноослободилачком покрету… И Јосип Броз, приликом сусрета са Черчилом у Казерти 1944. године, изнео је податке о националном саставу његових јединица:

“Морамо овдје подвући чињеницу да се у редовима Народноослободилачке војске и партизанских одреда Југославије, од самог почетка па до данас налазе у огромној већини баш Срби, умјесто да то буде обратно. Баш српски, црногорски, босански и лички партизани и бригаде, које су биле састављене готово искључиво од Срба, водиле су и данас воде немилосрдну борбу не само против окупатора, већ и против четника Драже Михаиловића и осталих непријатеља народа.”

И ево нас на крају приче о онима који упорно фалсификатима и индоктринацијом младих људи затамњују свој говор мржње и насиље над Србима. Да подсетимо и да без Срба из Србије, мобилисаних у септембру 1944, ратне операције од Срема до Марибора не би могле бити успешно спроведене и Хрватска ослобођена. На путу ка Загребу, не рачунајући немачке трупе, партизанским јединицама стајале су и јаке снаге хрватско-муслиманске државе. Кад је пробијен Сремски фронт, 12. априла 1945, на првој борбеној линији налазило се 16 дивизија НДХ са 182.861 борацем, а у позадини се налазило још око 200.000 припадника усташко-домобранских јединица.

 

Новости

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here