KOZARSKI: Da li je vredela žrtva heroja sa Košara?

Podelite:
U sližbi nepomjanikovoj, novovekovne sile nameću drame, porobljavaju slabije, režiraju tužne krajeve pojedinaca i čitavih naroda najčešće zarad zaposedanja i eksplatacije prirodnih bogatstava. Sa druge strane, čestiti rod ljudski kroz pojedince-heroje menja već izrežirane istorijske događaje. Tako je bilo i na Košarama 1999. godine, u bici o kojoj tek poslednjih nekoliko godina pomalo govorimo, stidljivo se ponoseći herojima koji su ostali tamo poput večnih stražara.
Seni preko stotinu div junaka čiji su rano prekinuti životi ugrađeni u temelje slobode današnje Srbije čekale su na dostojan i dostojanstven beleg veličine njihove žrtve. Pokrenuta inicijativa izrade spomenika je veoma brzo dala rezultate, estetski diskutabilne, ali rezultate koji su budili nadu u ozdravljenje kolektivne svesti i odavanja dela duga prema herojima sa Košara. Izvajan je i izliven spomenik. Probuđenu nadu dodatno je podgrejalo i obećanje s vrha – dodela spomenica svim učesnicima borbi na karauli Košare. Eto povraćenog dostojanstva! Eto srpskog ponosa! Ali, avaj…
Do danas bez ispunjenja, ovo obećanje i dalje lebdi kao opomena i pokazatelj da još uvek nismo ustali iz nokauta, da bauljamo i da smo možda izgubili meč protiv poniženja. Voleo bih da ovi redovi budu opomena, da onoga ko je za ovo pitanje nadležan trgne iz magnovenja i usmere u zaustavljanje dalje degradacije veterana, kao i porodica palih heroja.
Zašto sam mišljenja da idemo u lošem pravcu? Pre koji dan je pomenuti spomenik „Herojima sa Košara“ (p)ostavljen na Terazijskom platou, neuglednoj lokaciji, bez postamenta, bez prateće informativne table, poput kakvog zamrzivača-sandučara, koji je odslužio svoje, pa čeka skupljače sekundarnih sirovina. Apelujem, molim, preklinjem, da se skloni odatle i vrati u kakav magacin dok se ne obezbedi adekvatna lokacija i postament, dok ne dobije mesto kakvo zaslužuje, kako bi poslužilo spomeničkoj svrsi, kao simbol neprolaznog herojstva i mesto pomena i odavanja najviših počasti.
Eto i prilike da se to uradi na dvadesetogodišnjicu bitke za Košare, kao pokazatelj da smo država koja ne zaboravlja svoje najbolje sinove. „Sve izbledi: i oduševljenje, i ljubav, i dužnost, i sažaljenje, i ne možeš ga više poznati, kao ni Topuzova vranca koji je nekad dobivao svaku trku, a sad okreće suhaču.“ Ja se nadam da ćemo pokazati da mrtve ne zaboravljamo, a da živi nisu islužena grla upregnuta u suhaču. Neka je večna slava i hvala herojima sa Košara!
Boško Kozarski
Iskra
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here