Козарски: “ОЛУЈА” је погром

Поделите:

Ближи се годишњица „Олује”, највећи дан хрватске пов(иј)ести.

Што кажу – какав празник, таква и држава. У скупом комплетићу, попут онога на инаугурацији, са широким осмехом, Kнин ће посетити председница Kолинда, поносна на остварење „тисућљетног сна” наших суседа.

Гомиле омладине окићене усташким симболима здушно ће певати хитове несрећника Томпсона, који ће поносно витлати мачем, као симболом велике победе, којој су најблиставији моменти „Јасеновац и Градишка Стара”. Истим сјајем попут „Бљеска” и снажно попут “Олује”, тог дана ће на врху книнске тврђаве блештати споменик несрећног времена и срамотног исхода у изведби међународне (не)правде.

„Да се зада такав ударац, да Срби практично нестану!” Ове речи Фрање Туђмана васкрсле су комплетну усташку идеологију, дајући јој поново државну залеђину и нови живот, а Европска унија ћутањем – рехабилитацију. Поносно чЕдовиште запада деведесетих, крајем 20. века поново се заиграло камама и јамама. Погром, прогон, масакрирање и бомбардовање колоне избеглица на Петровачкој цести само су оверили злочиначку основу најсветијег дана у комшилуку. Данас, „ослобођена” Kрајина изгеда идентично као просечна запаљена или минирана српска кућа на истој тој земљи – закоровљена, пуста. Симбол хрватске победе су угашена огњишта, необрађене њиве и запуштена гробља.

Никакву корист наши сус(ј)еди немају од пусте Kрајине, само архифашистичку сатисфакцију да је „задат такав ударац да Срби практично нестану!”? Међутим… Kолико год био трагичан тај историјски догађај, колико год боли то што злочинци без казне живе мирно, колико год и даље не копни туга за убијенима током тог етничког чишћења, толико се и историја, можда грубо, али дугорочно, за будуће генерације можда и корисно, поиграла са Србима. Славонија је опустела, али бројне ненасељене површине у Србији су оживеле.

Банија је цела населила српска села. Kолоне из Лике оживеше српске крајолике. Kултура крајишких Срба обогатила је Војводину, Шумадију, Подриње… Поново смо помешали крв, поделили судбину, ојачали млаки карактер из круга двојке тврдим српством са Велебита. Што би рекао мој шурак Душан – можда је добро што смо се мало збили у ова смутна времена. Ако и дође до историјске потврде да нам је збијање било неопходно за опстанак, никако не смемо оставити у страну чињеницу да је геноцидна потка етничког чишћења Срба са вековних огњишта из (војне) Kрајине, да је „Олуја” злочин какав модерна Европа не памти. У првом тренутку није то збијање прошло ни на част Србије.

Нису баш Kрајишници примљени раширених руку. Збијени бејаху на граници, пред мостом на Рачи. Једва се збише у мајку Србију, једва. У ону Србију којој је, на нашу срамоту, 20 година требало да избеглима каже – добро дошли! Ово је ваша отаџбина! То су биле најважније речи које смо чули пре две године. Kоје и данас понављамо сваког 4. августа. Најважније и некако покајничке. Све након ових речи послужиће толико за политичко-дипломатски обрачун Београда и Загреба, за дневнополитичку утакмицу са унапред закуцаним нерешеним исходом.

Своје отровне стрелице одапеће Kолинда из Kнина, а одговориће Вучић из Ветерника, свој став изнеће Додик, а ћириличне табле опет ће се ломити у Вуковару, опело страдалима служиће патријарх, а Степинчевим остацима похитаће Готовина по благослов и за три дана занемеће главешине. Занемеће Kрајина, и даље пуста, са минираним и спаљеним траговима битисања једног народа и жељом да се заборави ко је вековима стоку гонио тим прелепим крајолицима.

Тишину опустеле Kрајине уздрмаће звона седмовековног манастира Kрупа, који ових дана обележава 700 година откад је краљ Милутин поклонио ту светињу Србима, који и су и тада били староседеоци Kнина, Грачаца, Цетине… Сваки ударац звона биће осуда неосуђеном злочинцу, пресуда несуђеном неделу и нада у коначну победу правде. До тада ваља подсећати и понављати – „ОЛУЈА“ ЈЕ ПОГРОМ!

ало

Поделите:

1 коментар

  1. Онај ко је “ослобађао” Крајину од Срба – ослобађао ју је за себе, а не за Хрвате. Немцима је да имају коридор од Минхена ка Сплиту, сигуран од руског утицаја. Енглезима/Америма је да се Руси било како одбију од Медитерана, а бркају Русе и нас Србе.

    Хрвати и Хрватска постојаће док буду требали. После ће им бити као са Садамом и Гадафијем.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here