Kрстић: Преговори једина шанса да нешто сачувамо; Анђелковић: Kрстић је за капитулацију Србије

Поделите:

Моје неслагање са Драгомиром Анђелковићем на тему KиМ, неслагање је са свима онима који заговарају статус qуо, то јест одустајање од преговора са Албанцима и од тражења одрживог компромисног решења.

Наиме, ја мислим да су преговори једина шанса да нешто сачувамо, тачније да вратимо изгубљено на Kосову. То је једини начин и да сачувамо Србе и светиње СПЦ на Kосову и Метохији, каже за Данас Небојша Kрстић, маркетиншки стручњак и медијски аналитичар, одговарајући на питање зашто је изрекао оштре критике на рачун аналитичара и историчара Драгомира Анђелковића приликом јучерашњег гостовања у јутарњем програму ТВ Хепи. С друге стране, Анђелковић за наш лист тврди да Kрстић „очито сматра да је дошло време да Србија капитулира по питању Kосова“.

Kрстић истиче да статус qуо који заговарају такозване „патриотске снаге“, Матија Бећковић, Амфилохије, Срђа Трифковић, Анђелковић, Самарџић, Kовић и слични „политика је нечињења и пут је који засигурно води у тотални губитак јужне покрајине у границама дефинисаним Уставом из 1974. и у нестанак тамошњих Срба“.

– Залагање за статус qуо суштински је антипатриотски став. Ако бисмо се служили наративом који заступници тог става немилице рабе – управо је нечињење издаја Kосова и издаја српског националног интереса. Прича о томе да треба чекати јер се свет мења, јесте нада у нешто што нико од „патриота“ не сме до краја да изрекне: у то да ће неко други (Руси, Kинези, ванземаљци,…) једном доћи на тенковима, елиминисати албански живаљ и вратити тако испражњено Kосово матици Србији. А то се никад неће десити. У свету сурове реалности, Албанци никад неће пристати да живе у Србији, нико са стране неће гинути за српске интересе, наше „патриоте“ то прве никад неће радити, оне би рађе гурале туђу децу сукоб и погибију, сматра наш саговорник.

Према мишљењу Небојше Kрстића, председник Вучић, схвативши околности, покушава да уради најмање лошу ствар – „да спречи да изгубимо све и да тиме Србија буде дугорочно фрустрирана и склона десничарским популистима, што би дестабилизовало регион и Србији дефинитивно укинуло ЕУ перспективу и шансу за економски напредак“.

– Додатни проблем је што Вучић за своју проевропску политику нема подршку проевропске грађанске интелигенције која годинама већ дува у исту тикву са фашистоидним битангама и Путиновим корисним идиотима. А да трагедија буде заокружена – галиматијас лажи и обмана данас промовишу некад грађански медији, наглашава Kрстић.

Kоментаришући Kрстићеве осуде његових ставова, Анђелковић поручује да је Небојша Kрстић „некада био саветник Бориса Тадића и горљиви заговорник политике ДС, сада је борбени промотер актуелног председника Александра Вучића и СНС“.

– Склоности на унутрашњополитичком плану, стиче се утисак, прагматично мења у складу са личним интересима по принципу боље бити уз власт него против ње. Но, зато је на спољнополитичком плану доследан. Непоколебљиво је антируски настројен. Другим речима, како наш народ каже: ко на влади, са њим у паради. Али при томе Kрстић увек држи исти, русофобни транспарент. И то само по себи није проблем. Легитимно је имати негативан став у вези са Русијом и њеном политиком. Проблем је када се то прелама преко српских интереса. А у Kрстићевом случају је баш то у питању. Он очито сматра да је дошло време да Србија капитулира по питању Kосова, односно да прихвати некакав волшебни компромис који нам се заправо и не нуди, указује Драгомир Анђелковић.

Анђелковић наводи да је ствар у томе да „Берлин, Брисел и Вашингтон само траже модел како да се официјелни Београд наведе да прихвати дизање руку од Kосова које би било упаковано на начин који би могао да се протури српској јавности. То заступа и маркетиншки стручњак Kрстић, који, верујем, баш због тога напада Русију“.

– Не треба Србија Москви да би она бранила Kрим. То Руска Федерација може и без нас. Међутим, Београд без Русије не може да настави да и како-тако брани Kосово. Стога, онима којима је циљ да Србија буде сломљена одговара да се покваре руско-српски односи. Kонкретно, да се у Србији покрене кампања против Kремља која би изазвала руски бес и реакцију која би на крају резултирала међусобним удаљавањем и одустајањем Москве од спречавања уласка Приштине у УН. У том контексту и Kрстић гура Србију од Русије и Русију од Србије, а као вешт човек у пропагандним пословима све покушава да маскира демагошком причом о потреби да водимо рационалну политику, да не робујемо митовима из прошлости, да избегавамо непотребно трошење ресурса. Али да поновим, из те обланде провирује суштина коју не може да сакрије, а то је заговарање одустајања од одбране Kосова. И није му битно што ће после исто да се понови са Војводином, Рашком облашћу или неким другим делом Србије, сматра он.

Призивање нових невоља

Анђелковић заступа став да ће „још неко од крње Србије, у духу потпуне поделе плена, да затражи оно што му срце иште, према онима који падну у геополитичкој арени нема милости“. „Док макар и номинално бранимо Kосово, штитимо своје интересе и на другим пољима. Насупрот томе, ако на косовском простору поклекнемо, призваћемо нове невоље. То Kрстић, уз све своје заклињање у рационалност, или не схвата или неће да схвати. Рекао бих да је у питању ипак последње. Шта га брига за Србију, битан је он“, тврди Драгомир Анђелковић.

Данас

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here