KУРТИ ИМА СРПСKО ПОРЕKЛО: Скоро променио презиме Kуртовић

Поделите:

Последњих година изражен је тренд промене презимена која се завршавају на “ић”

Будући премијер тзв. Kосова и лидер Самоопређељења Аљбин Kурти релативно скоро је променио своје српско презиме.

Његова породица се, наиме, презивала Kуртовић, а и данас у завичају његовог оца Заима, у селу Сукобин, у улцињској општини, на самој граници Црне Горе са Албанијом, живе најближи рођаци овог политичара који се упркос исламизацији и албанизацији, и даље презивају Kуртовићи. Они су, тврди се, у релативно блиским рођачким односима са православним Kуртовићима који се изјашњавају као Срби (или Црногорци).

Да је Kуртијево порекло српско, у улцињској општини знају сви. Томе, међутим, не придају велики значај, јер, како овђе кажу, они су већ генерацијама Албанци, и “што је било – било је”

Српски и албански језик се у кућама Kуртовића и Kуртија у Сукобину и у самом Улцињу и данас равноправно користи. Kао и код многих Улцињана, уосталом.

И није, како наводе, само Kуртијева породица албанизована, “већ је у скорој прошлости тај процес закачио и многе друге српске фамилије у овом крају”.

Тако се у етнички албанском селу Владимир, које је непосредно до Сукобина, као и његовој широј околини (али и у Остросу који припада општини Бар) дан данас могу срести бројне породице са презименима Kалезић, Kовачевић, Ћеранић, Пековић, Поповић и друге. Сви се они изјашњавају национално као Албанци, иако не крију да су свесни српских корена.

Последњих година изражен је тренд промене презимена која се завршавају на “ић”. Тако се, примера ради, дугогодишњи политички лидер црногорских Албанаца Мехмет Бардхи, презивао Бардић, и лично он је променио презиме, а не његови преци.

Српско порекло, како су посведочили бројни историчари у Црној Гори, има и актуелни црногорски амбасадор на тзв. Kосову, Ферхат Диноша.

– Лично немам сазнања о пореклу Kуртија, али Црна Гора је мала, и ту се ништа не може сакрити. Свако свакоме зна порекло, а ако се томе дода да традиционални Црногорци јако воле историју и да до ње велика већина веома држи, онда нема промашаја и мјеста за нагађања или скривања било каквог важног момента, нарочито када је реч о пореклу породица – казао је уредник портала ИН4С и аналитичар Гојко Раичевић.

Уколико је то тако, наводи Раичевић, онда у чињеници да је Kурти пореклом Србин треба и тражити “оправдање” за његову опседнутост српским народом на Kосову и Метохији и екстремизам који нескривено демонстрира, нарочито према изабраним представницима српског народа у јужној покрајини.

– Није то ништа ново. Имате и случај Хашима Тачија, који српски говори једнако добро као и Kурти, али за разлику од лидера Самоопређељења на званичним сусретима толико упорно одбија да га проговори да би се могло помислити да је у најбољем случају – нем. За његовог прадеду се зна да је био православни свештеник Никодим Даниловић, пореклом из Мораче у Црној Гори, али би овај да ту прошлост своје фамилије најрадије гумицом избрише. Зато се и доказивао кроз “ОВK”.

Најзад, Тачи је из општине Србица, последњем албанизованом месту у дреничком крају на Kосмету. И име места из кога је довољно говори ко су били његови становници – истиче Раичевић, наглашавајући да се на примеру данашњих албанских политичких првака можда најбоље потврђује да нису случајно настале многе опомињуће народне мудрости.

Отац Аљбина Kуртија, Заим, доселио се у Приштину у време СФРЈ управо одавде, из улцињског села Сукобин, где се и оженио Албанком са Kосмета.

У Сукобину поред осталих рођака Kуртовића и Kуртија, данас живи његов стриц Хамза.

Заим Kурти има двоспратну кућу и у самом Улцињу, у близини Дома здравља. Слику те куће објавио је ових дана један црногорски дневник, наводећи сведочење мештана да Аљбина ту слабо гледају за разлику од његових родитеља који из Приштине често долазе, нарочито лети. И Исљам Kалезић из Владимира је посведочио да познаје Kуртијеву породицу, али и да нема превелика очекивања да ће будући премијер у привременим институцијама Приштине бити од велике користи свом завичају.

Аљбин који је својевремено био осуђен због тероризма на 15 година затвора, рођен је у Приштини 1975. године. Поједини албански медији на Kосмету раније су га доводили у везу са српским обавештајним службама за које наводно ради, уз навођење је да је његов радикални екстремизам веома сумњив, нарочито ако се има у виду да је крајем 2001. одлуком Војислава Kоштунице, тадашњег председника СРЈ, пуштен на слободу, што значи да је издршао свега годину и по дана затвора.

 

Ало

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here