Ламент над Поштом

Поделите:

Скуп поштанских радника, који се по већ уобичајеном за поштаре, збио у њиховом дистрибуционом центру у Земуну, који називају ГПЦ, уместо договора о преговорима са главешинама из предузећа и из владе, довео је до спонтаних демонстрација и почињања новог, а можда и одлучујућег штрајка.

Радна група која се популарно назива „Вукови“, и која и формално представља раднике из технологије у преговорима са владом, већ месецима покушава да за своје, некада поносне колеге, постигне боље услове рада и зараду, као и да заштити оне који су под сталним мобингом.

Пропаст ове увек солидне фирме почео је политичком комбинаториком СНС-а и његове страначке сапутнице, комби пензионерске странке ПУПС. Пошта је доласком Милана Kркобабића, добила уместо искусног менаџера, убицу. Човек који је сваку еконоску логику и иоле нормално одржавање стабилне фирме довео до границе бесмисла. Политичка запошљавања свих чланова странке, а махом родбине и пријатеља, и Kркобабићев наследник у лику омржене Мире Петровић на челу предузећа, само су једна кап у препуној чаши поштарске горчине. Гроб који је Милан Kркобабић почео да копа, завршила је Петровићка, иначе нелегални вршилац дужности директора.

Зашто раднике не представља неко ко је у демократским а и у оним мање демократским друштвима задужен за то, знају само поштари. Њихови репрезентативни синдикати и они који се налазе на челу тих синдиката су изгубили поверење оног тренутка када су пољубили Петровићкине скуте, а себи обезбедили продужење мандата и нови тапацирунг на већ олињалим фотељама.

Кркобабић и Петровићка

Популарни „Вукови“ који немају официјелног лидера, већ је нека врста руководства оформљена од радника из технологије, који су својом елоквенцијом и ангажовањем стекли поверење већине запослених, о својим активностима, редовно путем друштвених мрежа изавештава своје колеге, којима се такав начин комуникације очигледно свидео. Интерактивно и сами предлажу и помажу својим представницима.

Званични синдикати, избацују на својим порталима „досадна“ и формална саопштења, која подсећају на време када је било свеједно да ли ћете на киоску купити Борбу, Политику или Вечерње Новости. То додатно од синдиката одбија запослене, али чланство је углавном стабилно, јер неке навике се веома тешко мењају.

Оно што овај започети штрајк поштанских радника разликује од претходних, јесте што су се већ традиционално бунтовним поштарима, прикључиле и колегинице са шалтера. Ове махом жене, које су под сталним притиском шефова и клијената, нису могле као и до сада да оћуте неправде и понижења, као и мобинге. Страх који је природан, побеђен је а подршку су им пружили и поштари који су се показали као прави џентлмени и физичким присуством заштитили их од вербалних и свих других притисака од стране шефова и клијената.

По наређењу Петровићке, као и њених апаратчика из радних јединица по Србији, шефови су узимали у току дана изјаве, тражили потписе и додатно малтретирали побуњене раднике.

Дошло је и до непријатних ситуација а у неколико пошта се појавила и полиција.

Да ли ће поштари опет бити преварени и кренути за шаргарепом којом маше политичка машинерија владајуће елите, или ће показати да се неке ствари не могу новцем купити, зависи од њих.

Држимо им палчеве, јер ако победе оне који немају ништа, чему други да се надају.

“(Из једне београдске поште. Поштари и шалтерски радници коначно заједно у борби.)”

Срећна је околност да постоје још увек земље у које можемо да одемo и живимо достојанствено.

Редакција Видовдан

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Из једне београдске поште. Поштари и шалтерски радници коначно заједно у борби.)

 

 

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here