Lament nad Poštom

Podelite:

Skup poštanskih radnika, koji se po već uobičajenom za poštare, zbio u njihovom distribucionom centru u Zemunu, koji nazivaju GPC, umesto dogovora o pregovorima sa glavešinama iz preduzeća i iz vlade, doveo je do spontanih demonstracija i počinjanja novog, a možda i odlučujućeg štrajka.

Radna grupa koja se popularno naziva „Vukovi“, i koja i formalno predstavlja radnike iz tehnologije u pregovorima sa vladom, već mesecima pokušava da za svoje, nekada ponosne kolege, postigne bolje uslove rada i zaradu, kao i da zaštiti one koji su pod stalnim mobingom.

Propast ove uvek solidne firme počeo je političkom kombinatorikom SNS-a i njegove stranačke saputnice, kombi penzionerske stranke PUPS. Pošta je dolaskom Milana Krkobabića, dobila umesto iskusnog menadžera, ubicu. Čovek koji je svaku ekonosku logiku i iole normalno održavanje stabilne firme doveo do granice besmisla. Politička zapošljavanja svih članova stranke, a mahom rodbine i prijatelja, i Krkobabićev naslednik u liku omržene Mire Petrović na čelu preduzeća, samo su jedna kap u prepunoj čaši poštarske gorčine. Grob koji je Milan Krkobabić počeo da kopa, završila je Petrovićka, inače nelegalni vršilac dužnosti direktora.

Zašto radnike ne predstavlja neko ko je u demokratskim a i u onim manje demokratskim društvima zadužen za to, znaju samo poštari. Njihovi reprezentativni sindikati i oni koji se nalaze na čelu tih sindikata su izgubili poverenje onog trenutka kada su poljubili Petrovićkine skute, a sebi obezbedili produženje mandata i novi tapacirung na već olinjalim foteljama.

Krkobabić i Petrovićka

Popularni „Vukovi“ koji nemaju oficijelnog lidera, već je neka vrsta rukovodstva oformljena od radnika iz tehnologije, koji su svojom elokvencijom i angažovanjem stekli poverenje većine zaposlenih, o svojim aktivnostima, redovno putem društvenih mreža izaveštava svoje kolege, kojima se takav način komunikacije očigledno svideo. Interaktivno i sami predlažu i pomažu svojim predstavnicima.

Zvanični sindikati, izbacuju na svojim portalima „dosadna“ i formalna saopštenja, koja podsećaju na vreme kada je bilo svejedno da li ćete na kiosku kupiti Borbu, Politiku ili Večernje Novosti. To dodatno od sindikata odbija zaposlene, ali članstvo je uglavnom stabilno, jer neke navike se veoma teško menjaju.

Ono što ovaj započeti štrajk poštanskih radnika razlikuje od prethodnih, jeste što su se već tradicionalno buntovnim poštarima, priključile i koleginice sa šaltera. Ove mahom žene, koje su pod stalnim pritiskom šefova i klijenata, nisu mogle kao i do sada da oćute nepravde i poniženja, kao i mobinge. Strah koji je prirodan, pobeđen je a podršku su im pružili i poštari koji su se pokazali kao pravi džentlmeni i fizičkim prisustvom zaštitili ih od verbalnih i svih drugih pritisaka od strane šefova i klijenata.

Po naređenju Petrovićke, kao i njenih aparatčika iz radnih jedinica po Srbiji, šefovi su uzimali u toku dana izjave, tražili potpise i dodatno maltretirali pobunjene radnike.

Došlo je i do neprijatnih situacija a u nekoliko pošta se pojavila i policija.

Da li će poštari opet biti prevareni i krenuti za šargarepom kojom maše politička mašinerija vladajuće elite, ili će pokazati da se neke stvari ne mogu novcem kupiti, zavisi od njih.

Držimo im palčeve, jer ako pobede one koji nemaju ništa, čemu drugi da se nadaju.

“(Iz jedne beogradske pošte. Poštari i šalterski radnici konačno zajedno u borbi.)”

Srećna je okolnost da postoje još uvek zemlje u koje možemo da odemo i živimo dostojanstveno.

Redakcija Vidovdan

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

(Iz jedne beogradske pošte. Poštari i šalterski radnici konačno zajedno u borbi.)

 

 

 

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here