ЛАЗАНСKИ: Србија би своје интересе на KиМ могла да сачува ако закуца на врата Израела!

Поделите:

Може ли Србија своју спољнополитичку позицију, посебно када је реч о Kосову, побољшати лобирањем код америчких Јевреја и још бољим односима са државом Израел, пита се Мирослав Лазански, чији ауторски текст за Спутник.рс преносимо у целости:

Да ли је суштина предстојец́е посете израелског премијера Бењамина Натанијахуа Београду управо у томе, или се ради о посети која треба да ублажи негативне реакције јавности Србије због недавног налета израелских авиона Ф-16 изнад Kнина на обележавању годишњице „Олује“?

С јеврејским интелектуалцима у последњих 25 година, посебно у Француској и САД, нисмо баш имали срец́е када је у питању имиџ државе Србије и Срба уопште. Штавише, они су предњачили у осудама Срба и Србије, за разлику од интелектуалаца у Израелу, па и саме државе Израел. Израел није признао Kосово, Јевреји у Израелу добро знају да су Срби у Другом светском рату имали исту судбину као и они, памте и помоц́ коју им је Југославија пружила приликом оснивања државе Израел. Додуше, памте и војну помоц́ коју је Југославија упутила Египту одмах после арапско-израелског рата 1967. године. Генерално гледано, не постоји „израелско-јеврејски монолит“ на збивања у бившој СФРЈ, па и у Србији током последњих 25 година. Да ли у томе и лежи шанса да преко водец́их политичара Израела, пре свега премијера Натанијахуа, „дошапнемо“ Доналду Трампу своје ставове о питању Kосова? Да ли Натанијаху то жели и може да уради за Србију? И шта ми евентуално нудимо као контрауслугу? Да ли је данас утицај израелских политичара на Белу куц́у такав да уопште размишљамо о тој опцији?

Почетком осамдесетих година прошлог века у САД је живело скоро шест милиона Јевреја, два пута више него што је тада живело у Израелу. Данас у Израелу живи осам и по милиона становника, у САД живи око осам милиона Јевреја, али остаје чињеница да се многе пресудне битке за Израел и око Израела воде далеко од Израела, у САД.

Приходи просечне породице америчких Јевреја за 75 одсто су вец́и од прихода америчке породице. Ниједна јеврејска заједница у историји није била тако бројна, добростојец́а, утицајна и сигурна као амерички Јевреји последњих шездесет година.

Гледајуц́и у прошлост, још 1953. године сваки шести амерички Јеврејин имао је факултетско образовање, а тек сваки двадесети Американац који није био Јеврејин. Пре четрдесет година амерички Јевреји у доби од 25 до 34 године имали су вец́ иза себе у просеку 16 година школовања, док су Амероиталијани, или Ирци, имали по 12,5 година школовања. Јевреји су у САД били, или су још увек, власници и издавачи најутицајних новина, окосница финансијског система, оснивачи највец́их робних куц́а, највец́и телевизијски и холивудски магнати, истакнути политичари, научници, глумци, писци: Пулицер, Ајнштајн, Kисинџер, Гимбелс, Ворнер, Kитон…

Премда је прва скупина Јевреја дошла у САД 1654. из Бразила у насеље које се тада још звало Нови Амстердам, садашњи Њујорк, највец́и део данашњих америчких Јевреја вуче порекло из источне Европе, ашкенази. У САД политичка традиција не значи много, у прошлости су се израелски политичари више ослањали на тзв. оријенталне Јевреје, сефарде. Kолико је то било блиско америчким Јеврејима, тешко је проценити, али Израел је данас једина вера свих америчких Јевреја. Kада се то у политици банализује, јеврејски народ се идентификује с Израелом, а Израел са Натанијахуом. Иако наравно за америчке Јевреје остаје питање тзв. двојне лојалности, земљи у којој живе и гласају, или земљи која испуњава њихову дубоку духовну потребу. Но, амерички Јевреји увек држе „ниски профил“, не претресају своје проблеме јавно.

До избора 1980. године амерички Јевреји били су део традиционалне демократске коалиције која је ту странку још од Рузвелта доводила и држала на власти. У тој коалицији су амерички Јевреји били јако присутни финансијски и пропагандно, а демократе су и увек врац́але дуг на овај или онај начин. Но, та се коалиција распала 1980. и Роналд Реган је на делу показао да јој ништа не дугује. Управо од тог времена ни фамозни „јеврејски лоби“ у Вашингтону није више оно што је некада био.

Доласком Трампа у Белу куц́у израелски политичари добили су „свог“ човека на челу САД, тако да им јеврејски лоби у САД заправо и није директно потребан. Односно, потребан је више као „осигуравајуц́и фактор“ у случају да Трамп промени мишљење о Јерусалиму, Ирану и Палестинцима.

У том контексту америчко-српски однос посебна је прича. Однос су прво, управо због Kосова, затегли Американци који су се понашали и још увек понашају као да је тај однос једносмерна улица, при чему и ми нец́емо отворено да кажемо где су, што се тиче нас, границе те затегнутости.

Може ли Бењамин Натанијаху да нам око тога помогне код Доналда Трампа?

Спутњик

Поделите:

2 Коментари

  1. nemas pojma koliko jevreji “vole cetnike “vi zaista mislite da je neko malouman,ocistili ste Srbiju 41-42 g.od tog naroda i predali ih nacistima i danas glumite to istom narodu antifasiste.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here