Лазански: Зашто смо „лоши“ момци

Поделите:

Претпостављам да Холивуд планира снимање филм о најновијем масовном убици са Новог Зеланда, који је на својој пушци имао исписана српска имена? И кренуо у извршење злочина уз музику српских народњака? Па је онда уследио злочин у Утрехту, где се један муслиман наводно светио за злочин над муслиманима на Новом Зеланду.

И све су то Срби започели и за све су Срби криви. А можда и Руси? Само не знам је ли и у Утрехту трештала српска народна музика, или руска…

Како онда ЦИА пише сценарије за холивудске филмове? Наиме, то је био наслов на првој страници најугледнијег француског дневног листа „Монд“ још у јулу 2002. године. Теми су били посвећени и уводник листа и више чланака који анализирају односе Холивуда са Пентагоном и ЦИА. Сетио сам се тога, јер је у телевизијском дуелу, пре више година, између тадашњег председника Републике Српске Милорада Додика и председника ЛДП-а Чедомира Јовановића, председник ЛДП-а изјавио да је РС стигла и до рата са Анђелином Џоли, ето због њеног најновијег филма у којем су Срби представљени тако како су представљени. Иако ратовати са филмском старлетом, која се изненада из чистог алтруизма дохватила режије, за Србе из Републике Српске и није неки частан посао. Но, када је господин Јовановић рекао да је Србија и даље извор свих проблема у региону озбиљно сам се замислио: Грчка је пред банкротом, Румуни стално штрајкују, Албанци пале православне цркве у западном делу Македоније, мађарска авио-компанија „Малев“ је банкротирала, Црногорци су на улицама због цене струје, Хрвати се међусобно посвађали око титловања српских филмова, а Албанци на Косову око власти, Зукорлић јавно хвали господина Чеду Јовановића, а цео регион био је тада затрпан снегом. Сви смо, дакле, завејани, али су само Срби криви.

Дан касније на РТС-у, у емисији „Да, можда, не“, филмски делатници дебатовали су зашто су Срби лоши момци у холивудској продукцији. Е ту се заиста могло чути свашта: од негирања да Холивуд снима филмове у тренду америчке политичке конјунктуре и коректности, преко жонглирања шта су то стереотипи о Србима, а шта је холивудско смеће, до безобразног поређења Сарајева и Вуковара са Стаљинградом. Јер ваљда су око Сарајева Срби били Немци око Стаљинграда, или Лењинграда. То што у Лењинграду и Стаљинграду Немци никада пре нису живели, а Срби јесу на Грбавици, Илиџи, Лукавици, Добрињи, Вогошћи, а то је све Сарајево, то није било важно. Без обзира на хашке оцене и пресуде, Сарајево је случај града у којем су се тукли једни квартови против других, српски против муслиманских. И потпуни је стереотип да су Срби држали Сарајево под опсадом. Како ћете држати под опсадом самог себе? Истовремено је Сарајево био гарнизон са три дивизије муслиманске војске. Војни циљ? Како се узме. Када сам у „Пустињској олуји“ 1991. године упитао америчког генерала Нормана Шварцкопа, команданта те операције, зашто су амерички авиони гађали историјски комплекс „Вавилон“, када је то културни споменик нулте категорије и под заштитом је Унеска, одговорио ми је да су Ирачани ту разместили целу батерију ракета „скад“ и да од тог момента „Вавилон“ представља легитимни војни циљ. И био је, према међународном ратном праву, у праву. Рат је увек прљав, са које год стране се налазите, али молим вас не дотерујте истину како би је усагласили са идеолошким фантазмима.

Холивуд годинама прави слику америчких ратова, а америчка армија рекламира холивудске филмове. Савршена симбиоза Пентагона и америчке индустрије забаве. Холивуд је „мека“ културна доминација, Пентагон и ЦИА су „тврда“ доминација. Од филма „Рамбо“, па надаље. Наравно, радили су то и Совјети, Сергеј Ајзенштајн, па и нацисти са „Тријумфом воље“, а други су само преузели тај модел.

Дакле, увек када филмски делатници посегну за историјским паралелама непогрешиво потону у јефтину пропаганду. Једном, сада већ покојном филмском делатнику је давно један, сада такође већ покојни генерал, а тада пуковник, одговоран за морал у ЈНА, стрпао филм у бункер, а тај је филмски делатник лансирао тезу да је рат у БиХ изазвао Београд и да је војска Републике Српске била агресор, јер је стално нападала. Затим је оправдао амерички напад на Ирак 2003. године оптуживши Србију да је из фабрике у Баричу продала Садаму Хусеину хемијско оружје, односно погоне за производњу хемијског оружја. То што у Баричу никада није било погона за производњу хемијског оружја није важно, као што није ни важно да Американци ни после 18 година војног присуства у Ираку нису успели да пронађу нити један комад ирачког хемијског оружја и што се на крају показало да је напад на Ирак уследио после монтираних процена америчке обавештајне заједнице. Исти је филмски делатник тада поручио да ми у Србији, јер он је тада живео у САД, треба да ћутимо и да се образујемо, јер смо према његовом мишљењу исувише необразовани да би неке ствари схватили, и питао што дижемо ларму због трговине људским органима на Косову и о тој „жутој кући“ када су и Кинези продавали људске органе. А нас то није бринуло и нисмо устали против тога. Помислио сам да мисли на Кинезе у Србији, али не, он је изричито споменуо Кинезе у Кини. Фрустрације због филмова у оловним годинама. Српско самобичевање. Један од разлога зашто смо „лоши“ момци. Неки, можда и многи, већ годинама сасвим пристојно живе од тога…

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here