Љ. Смајловић: Гугл, Фејсбук и Твитер су јачи од свих медија, а нису независни

Поделите:

Чистка је у току. „Фејсбук“, „Твитер“, „Јутјуб“ и остали технолошки гиганти уклањају непожељне информативне садржаје са својих платформи – Алекс Џонс је само најпознатији, не и једини пример – а „Гугл“ мења своје алгоритме претраге интернета чиме драстично смањује посећеност таргетираних сајтова. Један је од таквих је World Socialists Web Site.

Проблема с Фејсбуком ових дана имала је и српска редакција „Спутњика“.

Технолошки гиганти нису се сами од себе одлучили да уђу у борбу против такозваних лажних вести. Свему је претходио позив Комитета за правосуђе америчког Сената да спрече „подстицање раздора“ на друштвеним мрежама, а у идентификовању „лажних вести“, али и вести које су наводно лошег квалитета или сеју поделе, помажу им експерти из Атлантског савета – тинк-тенка из Вашингтона, на чијем је челу барем седам бивших директора CIA, више бивших америчких државних секретара, секретара за одбрану, функционера Савета за националну безбедност… Једном речју, оно што се у последње време све чешће назива „дубоком државом“.

Да ли су „Фејсбук“, „Твитер“ и „Гугл“ постали чувари демократије или корпоративни цензори у име дубоке државе? Каква се намера крије иза чистке која је у току, и који је заједнички именитељ медијским садржајима на удару не само у самој Америци, већ скроз до Русије и Ирана, па и Србије?

О овим су питањима у „Новом Спутњик поретку“ разговарали новинари Љиљана Смајловић и Слободан Рељић.

„Људи су одушевљено дочекали Фејсбук и Твитер зато што су били бесплатни и слободни и отворени за све, за разлику од мејнстрим медија“, указује Љиљана Смајловић. „Сада откривамо да су они постали много моћнији од било ког медија, али и да уопште нису отворене платформе каквима се представљају.“

Амерички председник Доналд Трамп у једном од недавних твитова упозорава да је „цензура јако опасна ствар“. Наравно, он је забринут због чистке републиканских и конзервативних гласова, што и сам признаје, али истоветно упозорење – „Цензура се неће завршити добро“, стиже и са сасвим супротне стране идеолошког спектра, од Мета Таибија из магазина „Ролинг стоун“.

Упркос тим упозорењима, међутим, технолошки гиганти поступају у складу с молбом која им је упућена из Сената.

„Пре антируске хистерије у склопу које се тежи представљању Доналда Трампа као манџуријског кандидата кога је изабрао Владимир Путин лично, тим гигантима је било немогуће било шта наредити“, подсећа Љиљана Смајловић. „Они су се представљали као борци за слободан интернет и на тај начин се одупирали сваком притиску. Међутим, хајка против Русије променила је политички однос снага у Америци и више нико у елити неће да иде против тог таласа, те се сада несметано укидају десетине и стотине налога на друштвеним мрежама. Тиме су се те, страховито моћне компаније, подвргле ономе што елити одговара, и укључиле се у ту политичку хистерију.“

„И на овом примеру види се да се Америка налази у двоструком рату, унутрашњем рату дубоке државе против Доналда Трампа, и спољном рату против остатка света, а пропагандни рат је део свега тога“, напомиње Слободан Рељић, и указује да читаву ствар додатно опасним чини то што „нема никакве законске регулативе – корпорације су, у ствари, држава – нити је уопште потребно икакво оправдање за гашење непожељних садржаја“.

А основни узрок овога што се сада дешава, уверен је Рељић, „јесте губитак контроле над наративом и његовим последицама“ упркос томе што је „95 одсто медија у Америци у власништву свега пет корпорација“.

Објашњавајући зашто су на истовременом удару идеолошки толико супротстављени садржаји, као што су Алекс Џонс на десници и World Socialists Web Site или Алтернет на левици, Љиљана Смајловић објашњава: „На удару су сви који се супротстављају статусу кво. Њега треба очувати, а све што га напада је опасно.“

Оваквом закључку потврду даје учешће Атлантског савета у идентификовању непожељног садржаја на друштвеним мрежама, при чему су могућности злоупотребе утолико веће што непожељне више нису само „лажне вести“ – шта год то тачно значило – него и „сејање подела“, „мрско понашање“, чак и „низак квалитет“ вести. Све се ово, од једне друштвене мреже до друге, наводи као разлог за уклањање с мреже.

Сличне везе – какве с америчким безбедносно-политичким естаблишментом има Атлантски савет као „чувар истине“ на друштвеним мрежама – постоје и у мејнстрим медијима. Најбољи пример за то представља „Вашингтон пост“, чији је власник Џеф Безос, преко своје компаније „Амазон“, у пословном аранжману са CIA вредном 600 милиона долара.

Закључује Слободан Рељић: „Све то служи очувању једног политичког система, а ‘Вашингтон пост‘ и слични медији служе за нормализацију тог система, и то у времену у коме он има све мању подршку становништва. Они који владају надају се да ће тај раскорак успети да исконтролишу оваквим средствима, али, ако гледате историјски, види се да је тако нешто неодрживо на дужи рок.“

 

Аутор Никола Врзић

sputnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here