ЉИЉАНА СМАЈЛОВИЋ: Чим вас на Западу оптуже да сте „емотивни“, значи да хоће нешто да вам отму

Поделите:

Кад вам са Запада поручују да је једна страна емотивна, као што поручују сада током кризе у Црној Гори, за њих су то наравно Срби. А она страна која је донела скандалозан закон о имовини СПЦ, њих би требало поштовати. Уз намеру да се нешто отме, иде и порука – немојте бити емотивни.

Ово за Спутњик каже Љиљана Смајловић, колумнисткиња „Недељника“ коментаришући поруке које стижу са Запада током наелектрисаних дана у Црној Гори.

Наша саговорница истиче да два позивања на смиривање тензија европских званичника, почевши од Тање Фајон, у најмању руку су лицемерна, јер би Брисел, да има толико мали број заражених као у Црној Гори, одавно направио журку за цео град, а не хапсио људе пред црквама.

Кад хоће нешто да отму, кажу: немојте бити емотивни

На речи специјалног представника ЕУ Мирослава Лајчака да нико не треба да се игра са емоцијама и да мора да се тражи решење које ће смирити страсти, Смајловић каже да се најежи:

„Он очигледно стаје на страну црногорских власти. Где има то да су небитне емоције када се решавају најбитнија национална питања. Сви закони су борба за срца и душе људи (америчка формулација) и то сви знамо, а само када се односи на земље од којих хоћете нешто да отмете онда кажете „немојте да будете емотивни.“ И они су емотивни али ће дати предност ономе ко се уклапа у њихове интересе и још ће да се претварају да је тај морално у праву. Тако су нас бомбардовали и објашњавали да је за нас то добро. Зашто се тада нису држали повеље УН.“

Да су хтели на Западу да реагују на време, истиче она, учинила би то још Венецијанска комисија, јер је имала са киме да преговара.

„Нигде на свету се не доноси закон, а да се не пита тај на кога се закон и односи, а Српска православна црква има прваке, попут оца Гојка Перовића, који су у стању да равноправно разговарају.“

Указао се неки нови Мило

До последњег обраћања Мила Ђукановића могли смо само да кажемо како је то председник који схвата наратив, да је његова прича углачана, просто, могао је да буде лидер било које европске земље. Ипак, била сам пренеражена, каже наша саговорница, када се на Цетињу поводом две године од преузимања дужности председника државе, указао неки други човек који је говорио на начин на који не би лидер ниједне европске земље.

„Његова прича о националној цркви је разилажење са главним током европске историје. Да Мило Ђукановић није главни адут запада, мазина маза Вашингтона и Брисела, они потписници ‘Апела 88’ би га разбуцали у теоријском и политичком смислу. Не мислим ту само на поруке о цркви, већ и о оних 30 одсто Срба који се осећају као мањина и који не могу да очекују да ће заузети ни једно место на друштвеним положајима. Он на такве констатације каже ‘Шта хоћете, да радите у министарствима, да будете на важнијим положајима!?’ Парафразираћу, али је практично рекао да су то нелојални грађани и да му не пада на памет да они дођу на места са којих би могли да га саботирају,“ рекла је Смајловић.

Она сматра да је то потпуно супротно европским вредностима, али је очигледно да Ђукановића нико са Запада неће критиковати.

Такозвани утицај Москве у Црној Гори дежурни је кривац за Запад. Смајловић каже да цела ситуација у Црној Гори није небитна Западу, већ је поента у томе да у фусноти сваког чланка у тамошњим новинама стоји да је Српска православна црква под јаким утицајем Руске православне цркве и сматра се фактором дестабилизације или мостом преко којег Москва врши утицај.

„Питамо се, како једна Америка која инсистира на верским слободама и која је страшан противник државне цркве, сада одједном не стаје на страну српске мањине. А подршка се не добија само из једног разлога – јер ће се у геополитичком смислу рећи ‘они су близу Москви’,“ оценила је Смајловић.

Сукоб двојице председника истински

Иако нема пуно емпатије западних земаља, Београд мора да користи све што може, каже  наша саговорница, и то на свим светским форумима истовремено, пазећи да се та реторика не прогласи за мешање у унутрашња питања друге државе.  Она тврди да је Ђукановић почео и том оптужбом да се бави спомињући да је ово ново Сарајево.

„Београд шта год да саопшти, неко ће са Запада рећи да је то превише и ту ће се гледати шта је највиши европски стандард у односу са суседима. У последње време било какво чињење Београда, иако не од самог Ђукановића, већ од његових сарадника, проглашава се за фашизам. Уз свест Србије да не сме да се понаша патерналистички према суседној државици тон између председника Црне Горе и Србије се  погоршава и све више мислим да је њихов сукоб истински, да није фингиран,“ рекла је наша саговорница.

Начекаће се Ђукановић на аутокефалност

Нова идеја Мила Ђукановића о стварању нове цркве подстакла је на размишљање има ли сличних примера. У Македонији постоји црква која није аутокефална али је људи доживљавају као своју, каже Смајловић и додаје да ће проћи дуго времена док не добије аутокефалност.

Што се Украјине тиче, она подсећа да су западни медији писали да је украјински модел заправо био пројекат на којем су дуго радиле америчке безбедносне обавештајне службе и да то није било лако.

„У новим анализама сам видела да се у Црној Гори размишља о украјинском моделу али да је тешко замислити да би било ко у православљу хтео да продужава овај сукоб. Тако да ће се Ђукановић начекати да му једног дана буде призната аутокефалност,“  изјавила је Смајловић.

Поруке за наредни попис

Његов циљ је, додаје она, да се ипак скрши отпор, поготово нових генерација. Ђукановић када поручи Србима – „нећете радити у Министарству спољних послова“, он практично поручује – или идите одавде или се приклоните.

„То је ломљење, да се будуће генерације на наредном попису запитају каквог смисла има да су они држављани Црне Горе, а да себи онемогуће напредовање зато што инсистирају да су Срби. Тим методама се може смањити број оних који ће рећи да им је српски матерњи језик,“ каже наша саговорница.

rs.sputniknews
Поделите:

1 коментар

  1. Дакле и још један дакле су два дакле, госпођо “колумнисткиња”. Стидите се ви неки вајни новинари, шта направисте од српског језика, Дакле, ова комунисткиња, подријетлом (хајде да се играмо хрваштинама) када нешто удроби то је тешко покусти. Није остао камен под каменом. Хоће да покаже да је свезналице, а ја бих рекао генијални сваштар. Два пута читам текст и никако да ухвати композицију и поруку. Све је живо упетљала, чак и геополитику (ко Вас је навукао на ту геополитику, “они су близу Москви’“ . Никако да се опасуљим и да угледам у МСП-у, МУП-у у Министртву војске око Вучића, све Мађар до Мађара, Словак до Словака, Русин до Русина, Хрват до Хрвата (рећићете а Ана, Ана је Српкиња, чистија Српкиња од неких који србују). Употребљава колумнистица ријечи које не одговарају ономе што жели рећи, као ријеч “емпатија”. “Најежим се на ријечи Лајчака”. Зашто “колумнисткињо”, Лајчак и Липка, Словаци (припадници Опус деи, ако знате колумнистице шта је Опус деи, са којим нема играња) су и одвојили Црну Гору од Србије, прошверцовали референдум, на 200 гласачких мјеста нису дозволили да се понове избор, била је доказана крађа и превара, а наш Вођа и други, Лајчака сматртају великим приатељем. Ма и Бајден нам је пријатељ, икао је о Србији и Србима изговорио најпрљавије погрде.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here