Маљцев: Орвела данас цитирају они који о њему не знају ништа

Поделите:

Сви псеуодинтелектуалци-хипстери спомињу Орвела у свакој могућој прилици, чак и без икаквог повода, а да код њега ништа не схватају

Једном приликом сам са Антоном Борисовичем Носиком, истакнутом фигуром руског интернета, седео испред ограде усамљене беле куће на шкотском острву Џура. Пушили смо (партија бораца са пушењем оваква помињања још није забранила!). Антон је тада изговорио добру мисао: „Сви псеуодинтелектуалци-хипстери спомињу Орвела у свакој могућој прилици, чак и без икаквог повода, а да код њега ништа не схватају. Мода нека“. То је бела кућа у којој је Џорџ Орвел 1948. написао роман „1984“ и ту смо отворили флашу вискија (ваљда полиција још није забранила да се у текстовима помиње испијање вискија!).

Ко стигне, тај роман назива великим и „култним“. Пророчанством. А то у уметничком смислу уопште није велико дело. Ствар је у томе што се „1984“ – упркос идеологији свог аутора који је био обични комуниста који се заносио ка троцкизму – са таквом тачношћу поклопио са даљим развојем догађаја да су многи до данас распамећени. Орвел је у целом свом политичком животу био заденут тиме што совјетска варијанта комунизма није кренула путем којим је он хтео да иде. Он није био свестан главног: да ће све – независно од тога да ли се ради о Троцком или Стаљину, Хитлеру или Закербергу – стићи до истог спаљеног поља које данашњи радосни бициклисти и блогери називају „постиндустријским друштвом“.

Полазећи од својих прилично ограничених убеђења, Орвел је сматрао да сво зло долази од Стаљина и СССР: тотално ухођење, контрола идеологије (мисли), ново пуританство у сексу, експлоатација, пропаганда, деградација друштва, репресије. Управо зато сви који по медијима жваћу жваку „1984“ његова пророчанства везују за ССССР и савремнену Русију… Заобилазе све оне који су себе након последњег рата прогласили једином силом добра на планети. Ако је највећа подлост ђавола у томе што успева да убеди људе да не постоји, онда је подлост сила добра у томе што су свима успеле да сугеришу да су немачки фашисти били десница, да су они – левица. Управо од ове финте је и почела права 1894, (без наводника) Јер, оно што је потом уследило је да се све – независно од идеологије – претвара у ланац Стаљин-Берија-Гулаг чим се власт нађе на страни довољно велике масе присталица једне идеологије. А почело је са оним што је донела 1968.

Тада су левичарским идејама потчинили европске и америчке универзитете, а изгазили све што је било другачије мишљење. Сви су били потчињени правилним партијским постулатзима. Што је важно: без икаквог централног комитета партије. Напросто: од једног момента је била укинута свака дискусија. Наметало се: шта ће нам дискусија ако сви имамо исту либералну идеологију. Уследило је оно на шта је указивао Орвел: контрола сексуалног живота као важан моменат у гушењу друштва.

Орвел је подозревао су за ухођење свих од стране свих током 24 сата бити потребна техничка средства. Само, он је погрешно сматрао да ће средства бити потребно уводити насилно и присиљавати људе да их користе. Стварна „1984“ је у томе што људи сами, добровољно у своје куће уносе апарате који омогућавају да буду праћени – смартфоне, десктопе са камерама и микрофонима са отвореним браузерима за Фејсбук.. Џорџ би над овим заплакао и помешао сузе са својим острвским вискијем. Јер, зар то није генијално?

Надолази и следећа етапа са укидањем грађанских слобода које ће бити упаковано у слатке пароле борбе са говором мржње, расизмом, фашизмом и тако даље. Вероватно је и укидање политичког избора јер партија може бити – само једна. А и шта ће друга кад је у програму једне сабрано све што је добро?! Социјалне мреже ће – онако независне и слободне – почети да уништавају акаунте опонената „партије добра“, како себе већ именује Демократска партија САД и тврди да је њена мисија да по свету шири“правилне идеје“.

Осврните се око себе и видећете обавезно клонове америчких партијских функционера у чијим очима је написано „1984“. Из њиховог начина ходања зрачиће морална супериорност. Зато што верују да је њихова `1984` нешто што је – заувек.

 

Аутор Игор Маљцев

 

Извор Факти

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here