МАРИЈА МИЛИЋ: Ахтунг, ахтунг!

Поделите:

– Толики чојек, па њемачки не зна – згрануто ће, уз јак планински црногорски нагласак, Миладин Радосаву.

А Љепосавин тањушни глас у позадини се чује: Уууууу

Миладин врти главом, Радосав се правда да понешто и „треви“, али њемачки баш никако, па му Миладин полако објасни, са разумијевањем:

– Нема лакшег језика од њемачког на свијет. Лакшега нема, само га је тешко разумјети. Они кад причају, као да се даве. Не можеш ђавољу (ријеч, прим.аут) оварисат, ако не разумијеш. Само кад би га разумјели, лакшега на свијет било не би!

Праву правцату Ђекну и то уживо имали смо и ми у понедјељак око подне. На јавном сервису Републике Српске. Радосав се спремао за МинКен, ми смо имали Брисел. Миладин, рачуна се, зна и њемачки, нас милиончић само – енглески.

Иако и Устав и закон о јавном сервису прописују три службена језика и два писма, од којих нити један није енглески, лакшега од тог на свијет нема. Само да га је разумјети. Па је зато, ваљда, сасвим нормално да широки аудиторијум Српске скоро сат зури, без превода, у телевизију коју плаћа.

Шта фали што је mister Hahn на конференцији за новинаре о неким, ваљда, битним стварима причао in English. А битно је чим је live. Шта фали што journalists постављају питања на енглеском. Важно је да течно разумијемо шта им BiH Presidency chairman вели.

Only that is important!

Само неколико мјесеци је прошло откако је, према јавном сервису, 40 страшних Британаца хтјело да сруши Српску. Пружили смо отпор, сломили их, а заузврат им, као прави домаћини, дали програм на њиховом језику. То чак ни Хрватима (па чак ни у Српској) још није пошло за руком.

Само неколико мјесеци има откад је на РТРС-у и онај теслићки зет Индијац проглашен британским шпијуном. Српска на крају испаде к’о лото – никад се не зна. Индијац сад има програм на службеном енглеском, Теслић му је од недјеље потпуно free. Прст у ухо и на енглеском – Лав из Индије (Love is in the air).

Нема оправдања за све ово што ради јавни сервис Републике Српске. Али, ако је за утјеху, разумијемо. За уредништво су ово прилично незгодне ствари, а инструкције очигледно слабе. Како наједном Брисел пријатељ, а до скора се тамо „ишло по мишљење“. Како до јуче небитан предсједавајући Предсједништва БиХ наједном постаде breaking news. Како од нај, нај, најважнијег предсједника на планети (а предсједник Републике Српске то, реално, јесте) наједном на свијет постаде неко битнији? Тако како и предсједник Владе Републике Српске наједном постаде вишак.

Руку на срце, треба то све, што би рекли наши, исхендловати. Стрпати у информативни програм, а не испасти будала. А закон каже да се „програм уређује у складу са највишим професионалним критеријумима, независно од ставова државних органа, политичких странака и других интересних група“.

Како поредати, а да и врабац на грани не помисли да се„програм највишег квалитета доступан јавности Републике Српске“ прави искључиво због једног човјека.

Ајмо главу на пањ да тај човјек то тако није ни тражио. Највеће глупости се раде из људске понизности. И жеље да се пузањем међу јакима стигне до најјачег.

Док информативци не добију исправне инструкције, могу да се угледају на колеге из исте редакције. Кад би информативни програм РТРС био као, рецимо, емисија те телевизије „Рачуница“ онда би Радио-телевизија Републике Српске заиста била стуб Републике Српске.

Професионалне муке једино може да их спасе наш Радосав из Брисела, ако истраје у својим намјерама да се повуче из Сарајева. До тада бих цитирала Миладина с почетка култног дијалога: Видиш ли ти, Радосаве, шта се ово ради?

http://izvor.ba

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here