Марко Јанковић склоњен са радија јер квари просек…

Поделите:

Заштитни знак/глас некадашњег Студија Б. Донедавно био и на „Двестадвојци“. Легенда. Радио икона. Марко Јанковић. Увек у рокенролу и увек у побуни.

Чак и ове јесење вечери у Смедереву, када је дошао на представљање књиге Предрага Живковића Тозовца.

Откуд?

„Па, Тозовац је хармоникаш и певач из мојих младих дана и један од мојих првих гостију на Студију Б, кад сам био недефинисано опредељен да радим музику, и рокенрол, али, нажалост, и ’народњаке’. Нажалост, кажем, зато што нисам волео, али морао сам. Водио сам и неки ’Сабор’, то су моји почеци, нисам могао много да бирам. А, данас сам дошао да видим, чујем да је Тозовац написао књигу. И, откад је Тозовац написао књигу, пао је тираж Сузани Манчић и још некима… Биће јако тешко и проблематично да продају своје књиге тамо на Сајму књига… Kад год уђем на Сајам књига видим само неке старлете и њихове књиге, нема више озбиљних књига, тако да Тозовац звучи преозбиљно. Kад је он написао књигу, то је као да је Борислав Пекић написао књигу.“

Марко Јанковић није више на „Двестадвојци“. Зашто?

„Забранили су ми. Дошао је неки директор, неки Милан Недић у РТС и он ми је забранио да радим. Од како сам упознао Милана Недића, заволео сам Љотића. Он каже да је извршио реорганизацију Радио Београда, али је реорганизовао само мене и то је интересантно, да мене не воли нико, чак сам сигуран да ми је жива мајка да ме ни она не би волела. Такав је мој живот, не могу да радим, забрањено ми је. Сви су остали други да раде… Шта да ти кажем… Захвалио сам се јавно, отвореним писмом, Вучићу за ово ’скидање’ и пожелео му да поред Радио Београда, отвори још једно десетак Лидла, да има народ да се наједе. То ти је то. Не могу да радим рокенрол, али преживећу. Надам се да ћу, ако будем могао, да направим неку веб радио станицу, то је нека моја идеја и жеља, јер на овим државним медијима ја сам скроз забрањен.“

Kоји је разлог?

„Не знам због чега. Да ли је само суревњивост или… Нема ту ни политике. Мене су питали ‘зашто се бавим политиком’. Ја сам рекао да се не бавим политиком, јер се у овој земљи ни политичари не баве политиком. Ту где председник државе отвара самопослуге и семафоре, мислим да ту нема политике. Ту где је министар финансија постао од комплетног идиота, за кога је Вучић рекао да је комплетан идиот који је рушио Савамалу, и онај Дачић који тврди да је крвљу створена Србија. Жао ми је што је пролио толико крви за коферче које су чувале нинџа корњаче. Тако да је то једна менажерија у којој стварно мени није место и ја желим да полако ‘палим’ одавде, далеко, у неку Америку, где ћу нешто пробати да радим, јер овде за мене нема више живота, ово је мртва земља. Тако да ја свој деци и младим људима искрено саветујем да иду одавде. Овде само траће време. У овој земљи још увек влада Јосип Броз из гроба и његове службе, деца комунизма. И то је мени огавно све. Овде не постоји више држава, као и у Хрватској. И Хрватска није никаква држава, то су само рестлови Титове Југославије. Босна, такође. Мислим да је извршен ментални геноцид са овим ријалитима. Прича се годинама о некој јадној, сиротој певачици коју је неко убио, нагађају по разним телевизијама једни исти идиоти, уче нас како треба да живимо, како да се волимо. Будале, рецимо, разведене причају како да се сачува брак… Мислим да нема смисла. То је туга и срамота и мени је много жао да више овде траћим време. Иако имам пуно година, моја је жеља да идем негде. Није везано за године, него за људску глупост и немам шта више овде да тражим. Овде је све нека импровизација. И Србија и Босна и Хрватска су врло корумпиране и народи у тим земљама живе као керови.“

Прилично црно, из твоје перспективе…

„Па, није црно, то је наша стварност. То је тужно. Ја волим да се нашалим, али овде више ни шале не пролазе. Ово је једна тужна земља у којој су, сећам се, били забрањивани ноћни програми на (ТВ) Палми када су пуштани еротски филмови у 2 ујутру. То су били професионални порно филмови које су снимале разне порно звезде, данас то раде у подне, у један, два поподне, разни кретени по ријалитима. Мислим да је то неваспитано, у најмању руку одвратно, а да сви ти људи који се појављују данас по телевизијама су углавном етаблирани мајмуни, једни исти који мељу по свим телевизијама једну исту причу и народ је очајан. Многи причају као ‘народ воли ријалитије’. Не, народ не воли ништа. Народ мора да гледа, јер нема шта друго да гледа. У принципу, пошто сам ја медијски посленик и радио сам у медијима, знам да све оно што ја сервирам, то људи ‘гутају’.“

Студио Б, као парадигма…

„Студио Б (СБ) је мртав одавно. Ја сам се судио са Студиом Б, суђење је трајало 15 година баш зато што је судије било срамота да пресуде, а добили су налог да пресуде против мене. И онда су јадне добре судије то развлачили 15 година. СБ је аморфна маса. Мени је жао што је та власт Ивана Стамболића ‘убила’ Душка Радовића који је био генијалац и то ми је грех кога се сећам да је направљен у СБ. Што се мене тиче, из СБ сам отишао судећи се, али достојанствено. Изгубио сам тај радни спор, такође достојанствено. Покушао сам да радим на Радио Београду и ето ту су ме забранили. Забранили су ме у свим другим медијима. Сви беже од мене, тако да су ми сви пођеднако одвратни, односно мука ми је. Ако председник сам себи на Првом програму РТС-а каже: ‘Вучићу, педеру’, како ја онда могу да га увредим? Шта може овде да увреди било којег политичара, кад су они неувредљиви. Пре бих рекао да сам мало превисоко подигао лествицу тих емисија и програма, а ови јадни просечни људи не могу да досегну ништа од тога, па пошто су они политички привилеговани, онда желе да ме склоне, мислећи да ће они бити бољи. Иначе ја нисам ништа, ни политички опасан за било кога, нити имам намеру да се бавим тим. Ја сам хтео само да увесељавам народ, да им пуштам добру музику, да их засмејавам и увесељавам и то је био циљ мога рада на Радио Београду. Али, нажалост, не дају ми и шта да радим, то је јаче од мене и не могу ту ништа. Мало ми је мучно што је тако, али и бољи људи од мене су склањани па што не бих онда и ја“, каже Марко Јанковић за Подунавље.инфо.

Данас

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here