Матија Бећковић: Како смо изгубили век

Поделите:

Књига Борисава Јовића се указује и као вапај да се зауставимо над амбисом и ударимо на све капије не бисмо ли сазнали где смо забасали

Да су Срби изгубили век постигнута је општа сагласност. Готово да и нема супротних мишљења. Различита су једино објашњења зашто се то десило. Једни мисле да се то догодило неочекивано, одједном и недавно, а Борисав Јовић доказује да је то губљење и пропадање трајало дуго и почело одавно

Борисав Јовић се не пита да ли су Срби изгубили век ни да ли ће изгубити век, већ гледајући истини право у очи констатује и објашњава како су Срби изгубили век. Оно што је написао назвао сам првом књигом још ненаписане историје Србије.

НЕПРИКОСНОВЕНИ ДЕЛЕГАТ КОМИНТЕРНЕ
Да су Срби изгубили век постигнута је општа сагласност. Готово да и нема супротних мишљења. Различита су једино објашњења зашто се то десило. Једни мисле да се то догодило неочекивано, одједном и недавно, а Борисав Јовић доказује да је то губљење и пропадање трајало дуго и почело одавно. Храбро и концилијантно изнео је своју верзију, оспоравајући сву досадашњу октроисану историју. Неки мисле да је све упропашћено последњих деценија, а Јовић примећује да је све водило слому, да друкчијег исхода није могло бити и да је све било унапред изгубљено. Испада да нисмо знали да пропадамо, а тога нисмо свесни ни пошто смо пропали, ни сазнали зашто смо пропали. Па као да ни данас не знамо ни ко смо ни где смо ни ко нам главу носи.

Јовић не оптужује поражену страну у Другом светском рату, како је то већ уведено у обичај, него победничку Комунистичку партију за све оно што је чинила у миру. То је партија којој је и сам припадао и утолико је оно што је написао веродостојније и важније за духовно здравље и судбину Србије и Срба. Разуме се да није могао бити заобиђен неприкосновени делегат Коминтерне, највећи син свих наших народа и народности, троструки народни херој и доживотни председник Југославије. Па и да није сва истина у оном што је написао, Јовићева је непорецива заслуга што је сломио печат и покренуо ову неначету и преважну тему, коју су, да чудо буде веће, покренули сви осим Србије.

ОСТАВИНСКА РАСПРАВА
После распада Југославије, кад су подељени тањири, кашике и виљушке, салвете и чачкалице, Јосип Броз је, ко зна по којем закону и на којем оставинском поступку, припао Србији, заједно са својим целокупним делима. Биће да је тој дарежљивости разлог што га нико други није тражио. Сахрањен је пред туђом кућом на најчувенијем брду главног града српског народа. Не верујем да би из српске историје положио градиво предвиђено за возачки испит, а знам да није никад споменуо било коју личност из српске историје. Али знао је оно најбитније о нашем менталитету на којем је засновао дубоке темеље своје тираније. То што није знао, највише га је испрепоручивало да, најпре захваљујући Србима, влада до краја живота, што није пошло за руком ниједном владару откад Срби постоје.

То што нисмо сазнали ко је он био било је најпресудније и за његову владавину за живота и његову посмртну славу. Слободан Јовановић је написао да се никада у вишевековној историји Срба није десило да неко у својој педесетој години дође у Србију, да нико не зна ни ко је ни одакле је, а да њоме завлада до своје смрти, сувереније него што је њоме ико икад владао. И неколико деценија од његове смрти још увек је нека врста грађанске храбрости слободно говорити о њему. Његова главна улица је пролазила кроз све градове од Бара до Суботице и у многим местима још увек је непромењена. Таквог случаја нема у другим републикама, а у Хрватској се његовим именом није звало ни његово родно село. Узмимо да је истина све што се говорило и учило о његовој генијалности, и запитајмо се какве би то везе могло имати са Србијом и Србима. Како је било могуће да Тесла буде Хрват а Тито Србин.

Један од најчешће навођених доказа о његовој величини је сахрана којој је присуствовало сијасет државника света, а председник Америке је чак послао своју ожалошћену мајку. Остало је нејасно да ли се свет опраштао с њим или са пројектом, да не кажемо шифром коју је представљао, мајсторски спроводио и остваривао. Као да су сви дошли да се са том шифром опросте знајући шта ће уследити касније, а немајући никог другог којим би га заменили. Друга шифра се још тражи, али за Србију је изгледа још увек најбоља она пропала.
Чинило нам се да о Јосипу Брозу знамо све, а испоставило се да не знамо ништа. Сва је прилика да је он о нама знао све, мада није знао ништа.

БОЛЕСНИЧКА ПОСТЕЉА
Недавно је Зидојче цајтунг објавио да је Тито један од највећих масовних убица двадесетог века. На ту оцену реаговано је једино у Србији у којој је он побио у миру више од иједног окупатора у рату. Борисав Јовић се осмелио да покрене питање Јосипа Броза и његове улоге у трагичној судбини Србије и Срба у протеклом веку. Уследили су напади фразама које су понављане читав век. Само што се нису позивали на Закон о заштити његовог лика и дела.

Најславније дело Комунистичке партије са другом Титом на челу било је да су коначно решили национално питање у Југославији. Тај аксиом је био на снази све док се Југославија није распала у незапамћеној мржњи и нечувеној срамоти. Као што под болесником који дуго болује све иструне, па се после смрти баца и кревет и постеља, тако је испод Броза иструнула Југославија, Тито остаје велики човек без дела и највећа примедба српској историји. Он није могао учинити више за себе и своје претпостављене ни мање за српски народ.

Кривотворећи сопствену прошлост угрозили смо свој опстанак и своју будућност. А што би истину о нама памтио неко други, ако смо је проскрибовали ми сами. Што би други демантовали да смо фашисти кад смо ми то рекли о себи безброј пута. Какве смо лажи сами о себи говорили, није говорио нико други. А нисмо само говорили него тврдили у уџбеницима, у новинама, у школи, у суду, у докторским дисертацијама. Узмимо само пример пет стотина америчких пилота које је спасла Србија и војска генерала Михаиловића. Да ли је за Титове владавине неко чуо за тај подвиг, или не дај Боже дошао на идеју да сними филм о том догађају? Зар би онда било чудо да је неки од унука тих пилота био међу онима који су нас 1999. бомбардовали.

Књига Борисава Јовића је храбро и истинољубиво сведочанство о времену у којем је и сам био истакнути учесник многих важних догађаја. У једном од најодсуднијих и најнеизвеснијих часова за будућност Србије, књига Борисава Јовића се указује и као вапај да се зауставимо над амбисом и ударимо на све капије не бисмо ли сазнали где смо забасали и шта бисмо морали да учинимо да се спасемо и нађемо излаз из ћорсокака. А излаза и спасења нема изван истине. Без истине о самој себи нема напретка ни повратка Србије у слободни свет.

 

Аутор Матија Бећковић

 

Извор Печат

Поделите:

4 Коментари

  1. Borisav Jović i istina..
    Jesi ti jeo bunike Bećkoviću????
    To je lik koji je napravio najveću hiprinflaciju na planeti zemlju od kad postoji zemlja..
    Bio predsednik predsednistva drzave protiv cije vlade Ante Markovuća se borio i kojeg je svojim dekretima smenio i prisilno gurnuo u finansijsko maffiaski rat potom koji se preobrazio u gradjanski,verski i etnicki.
    Pa tom snobu nebi dao da vodi ni kafanu pored puta jer bi pustio kamiondzije da mu vode kasu i pdv a kondukteri sluze goste haha

    • Али, то што говрите никако не поништава гледиште да су Срби, уласком у Југославију, све изгубили, па и цео један век. Изгубили су у Југославији и сами себе, јер су Србе комунисти расрбили и тако што су им заменикли писмо (ћирилицу) хрватском лаитницом и тако изгубили свој претходни миленијунмски идентит. Ево, и Ви не знате више ни данас које је српско писмо, него пишете српски јеезик туђим (латиничким) писмм.

  2. “Ispada da nismo znali da propadamo”!??

    Pa znali smo. Samo su mediji pricali suprotno a sudstvo kaznjavalo neistomisljenike

    i jel neko uhapsen? Da bi buduci znali da su te stvari kaznjive.

  3. КОД НАС СЕ КРУПНЕ СТВАРИ НЕ ВИДЕ ОД СИТНИЦА!

    Свака материја се састоји од ситне честице, као што су атоми. Код нас дешавају се крупне ствари, ал’ неда се да се виде. Окружили се ситницама различитог карактера и боја и њих видимо. И повећање плате на 500 евра испада да је крупна ствар, а народ добија ситнице, повећање је 10 до 20 евра годишње и стиже 460 евра. Пензионери и даље јуре, крупним корацима, повећање пензија. Да, само обећања, кренули са 2-3% и сада стигли до 12,5%, ситница-не види се, осећају се ситнице без повећања пензије, а зашто?

    ♣ Дакле, народ није стока. Стока не гласа!
    ♣ Он воли само кратко, али зато бескрајно!
    ♣ Он је толико поверљив саговорник да ни сам не зна о чему прича.
    ♣ Не признаје чак и суд своје партије. У којој се тренутно налази!
    ♣ Све се, код нас, одвија у тоталном информативном мраку, тврде очевидци са стране.
    ♣ Ми се држимо ЕУ као пијан плота. Схватићемо касније да су тарабе биле труле.
    ♣ Наша комерцијална визија је, у сваком случају, провизија!?
    ♣ Ако је посао забава. Чиме онда да се забаве незапослени.
    ♣ Агенција за борбу против корупције узела је корупцију у своје руке.
    ♣ Ипак верујем у Бога. Упркос мога чувенога вође.
    ♣ Мог директора не нервирају синдикати, већ чланство.
    ♣ У мом крају читамо као Екрем, резонујемо као Шојић и нама влада Екрем Шојић.
    ♣ Благо јежу, бар га нико не може јахати.
    ♣ У мом предузећу не требају басне. Видимо их у оригиналу.
    ♣ Прекинут је ланац криминала. Сада се удвостручио.
    ♣ Добар је к`о лебац, од њега нема хлеба.
    ♣ Не питајте га дали краде, питајте га колико краде?

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here