Матија Бећковић: Умрла је стара Црна Гора, а без ње се муче Црногорци

Поделите:

Умрла је стара Црна Гора а без ње се муче Црногорци. Умријеће, но ће прије тога, себе и њу обрукати, изјавио је у емисији „Око“ Радиотелевизије Србије академик Матија Бећковић, поводом 14. годишњицe црногорског референдума о независности.

Црна Гора слави 14 година своје независности, а тако се и понаша – као четрнаестогодишњак. Расправља којим језиком говори, којим писмом пише, којој вери припада. Брат који не верује отима храмове брату који верује. Једна мајка рађа две нације, један језик је наш и њихов“, рекао је Бећковић.

Према његовим речима, Црна Гора се уједињавала и разједињавала, присаједињавала и одвајала од Србије, али Србија није у томе учествовала.

„И тај референдум није био за њену независност, него је био референдум против Србије. И од тада, они ту борбу против Србије воде из дана у дан и тако су на крају дошли да Митрополија црногорско-приморска Српске цркве није њихова, него хоће да оснују црногорску цркву. А то највише личи на стихове из ‘Горског вијенца’ кад су они саградили ону велелепну воденицу, а тек онда сетили се за воду“, рекао је Бећковић.

Црногорско-приморска митрополија је, са својим светињама, оно што је пробудило млади свет, онај за кога смо мислили да је толико индоктриниран и изгубљен и који је ћутао кад су му преименовали језик, кад су му укинули писмо, кад су фалсификовали целу историју, а онда се пробудио кад су му дирнули у њихову цркву, веру, светињу, сматра Бећковић.

Према његовим речима, Црна Гора је ремек дело српске поезије откад је Бранко Радичевић написао „Црна Гора поносито стење, српске круно ти драго камење“.

ж

Коментаришући изјаву Мила Ђукановића о стварању цркве православних Црногораца, Бећковић оцењује да су „приче о некој аутокефалној црногорској цркви толико оригиналне да они никад не наводе ко је био патријарх те аутокефалне цркве, као што и сада имају неког кандидата који је дошао из неког позоришта“.

Бећковић је подсетио и да је у Другом светском рату,генерал Шарл Де Гол је командовао покретом отпора у Француској из Лондона и није слушао Черчила.

„А Черчил му је рекао да ако тако настави да ће га он истерати из Лондона. А Де Гол је одговорио: ‘Слободни сте да се обрукате’. То би могао и митрополит Амфилохије да одговори данашњем црногорском песнику“, закључио је Бећковић.

rs.sputniknews.com
Поделите:

7 Коментари

  1. Није ми јасно зашто ми смета академик и човјек који неоспорно умије да се ћер, ћер, ћера. Годинама се осврћем на његове текстове, изјаве. Познат је у заступању рехабилитације Милована Ђиласа (томе сам се супростављао у више текстов), који је у току рата са Мошом Пијадом направи погром, у Црној Гори, поготово у мом Дурмиторском крају. Тај секташ Молован Ђилас, је прије Другог свјетског, рата писао и дјеловао под надимком Затарац. Његови текстови у комунистичком часопису су антисрпски. Писао је да треба сарађивати са усташама против српског хегемонизма. Опхрван депресивним оптимизмом, и на Сурјесци је покушао да уради огромну глупост. Њих 70 се нашло под једном стијеном опкоиљени Њемцима.

  2. Ђилас је наредио да сви закопају дневнике, буреме и др. личне ствари, да узму пиштоље, ставе по један метак и да изврше ко0лективно самоубиство. Тој лудорији се супроставио И. Милутиновић (коштаће га и то на крају рата), који је наредио да ту муницију употријебе против Њемц, да Њемце убијају. Никада није био дисидент, то је била његова игра са Брозом и Енглезима. Затим Бећковић велича Гаврила Принцима (чак је отварао и неки споменик Принципу). Нико неће да завири у Бечки архив у архив МСП-а и телеграме, посебно Станислава Винавера. Принципа и друштво створио је Бечки двор, (то се у об. служби назива легенда). Србија није њих ни створила, нити их обучаvала.

  3. Читајте књигу Њемца др. Адлера, који каже „ …српско посланик у Бечу јавио је на вријеме Билинском у Сарајеву да се спрема атентат, то је намјерно прећутано“. Такође, пише Адлер, „Прећутано је да терористи нису вјежбали пуцање у једном београдском парку нити у некој шуми близу Београда“. Тај терористички напад и убиство Фердинанда, кога се Двор хтио ријешити и Софије која је била гравидна, однио је Србији милион и седамстотина жртава, посебно је био незапамћен терор и утирање цијелих села и насеља од подивљале аустроугарске и њемачке војске. “Црна Гора се уједињавала и разједињавала, присаједињавала и одвајала од Србије, али Србија није у томе учествововала”.

  4. Ovo да није тужно, био би виц године. Зар није краљ ујединитељ понизио Црну Гору када је државу назаво „Краљевина Срба, Хрvата и Словенаца“. Због тога су се Црногорци подијелили на Зеленаше и Бјелаше, а та подјела и дан данас тиња. Зар се Броз и српски водећи комунисти, који су били најгори од свих комуниста у другим република, нису мијешали и Црној Гори солили памет, зар Слободан Милошевић и дама са цвијетом у коси, нису ведрили и облачили у Црној Гори, та дама је тадашње руководство у Ц. Гори назвала четницима. Онај политички аналфабета Коштуница, двије године након одвајања Црне Горе, није успоставио односе са Црном Гором, ни дипломатске ни конзуларне, због чега и један и други живаљ није могао да рјешава свакодневне животне, посебно конзуларне проблеме.

  5. И он и неки његови сатрапи су јавно говорили: „Замолиће нас Црногорци да се врате“. Зар Србија и данас не сматра својим пријатељима Лајчака и Липку, Словаке, чланове Опус деи, који су основни крици што је Црна Гора постала самостална, они су намјестили референдум, нису дозволили да се на 200 изборних мјеста понове избори. Зар нисмо слушали неке опасне недипломатске изјаве о Црној Гори, посебно Дачића, као и српског Че Геваре (Вулин) и др. Рећићете да је Црна Гора непријатељ Србије, тачно, ја сам то написао стотину пута, да је катастрофално стање у тој подивљалој племештини, јесте, али их треба оставити да се сами до краја заглибе.

  6. Велики ћер ћератор каже “… оно што је пробудило млади свет, онај за кога смо мислили да је толико индоктриниран и изгубљен и који је ћутао кад су му преименовали језик, кад су му укинули писмо, кад су фалсификовали целу историју, а онда се пробудио кад су му дирнули у њихову цркву, веру, светињу”. Човјече, пјесниче, буне се против Мила, његовог брата и др. олигарха. Тaмо су млади сиромашни, који хоће да се обогате, да сви шверцују (хаапсе и лове оне
    који нису у Миловој партији), немају они никакве везе и ни са црквом, ни са вјером, ни са светњама. Нека им Мило да мало еврића, или да шверцују дуван, сви ће ућутати. На оно о Де Голу, Черчилу, Амфилохију и неком пјеснику, нема смисла трошити ријечи.

    • Bravo Kolja!
      Na vecini portala, ako pomenes nekoliko svetih krava, nema sanse da se komentar objavi.
      Inace Cerac bi se cerao dok god ima i jedan srpski rodoljub.A da on udobno sjedi u Beogradu,
      a kcerka na Tv.
      Neko je nekad, u zao cas,rekao da je Cerac nasljednik Njegosa.
      Nebeskog Prosvetljenika se srozali do pjesnika kafanskih doskocica.

Оставите одговор на Комнен Коља Сераталић Откажите одговор

Please enter your comment!
Please enter your name here