Medenica: Naša je vera tvrđa i od kamena! Dalje od svete SPC, danas i doveka!

Podelite:

Dalje se od svete Srpske pravoslavne crkve, danas i doveka! Nisu crkve i manastiri večni što je kamen tvrd, već što životima podupiremo svaki taj kamen!

Suština borbe Srbinove za sve što mu je zavetno jeste u današnjoj besedi vladike Joanikija: „Spremni smo da ginemo za svoje svetinje!“

I jesmo spremni, zaista jesmo, jer život je vredan onoliko za šta vrednije od života možeš da ga daš, a ima li šta vrednije od zavetovine, večnoga života, postradanja na krstu za veru isusovsku i svetu Srpsku pravoslavnu crkvu?! Nema, dabome, no zaludu je izgleda to objašnjavati vama što se igrate vatrom ne shvatajući da ne može ni oprljiti ono što branimo, već sagoreti vas što visoko iznad šupljih glava dižete buktinje radujući se vetru gde nosi plamen na krovove vaših domova…

To što smo spremni postradati za svetinje nije pretnja vama, ali treba da vas zabrine, jako da vas zabrine, jer šta su vaši živti bez smisla da postoji šta veće i vrednije od života?! Za šta vama valja postradati kad vam je zavet- sutrašnji, vera- praznoverje, ime- bezimeno a trag plići no vranin što vam je to pameti popila, ne utolivši žeđ sirota..?

Ne znate, nažalost, kako je divno ozoriti znajući da si veliki onoliko koliko ti je vera jaka i velika, a Srbin kad se protegne u veri eto ga do iznad obalaka, pa još dalje, u beskraj. A, što ćete vi nesoji? Protegnete se u svojo „veri“ a ono ni za senku dovoljno! Protegne se telo bez čoveka u sebi…

Shvatate li- da svi do jednog postradamo biće nas stotinu puta više nego što je vas nestradalnih! Da nas istrebite iz Crne Gore eto nas svukud po Crnoj Gori!

Na svakoj stopi, preko svakog vašeg koraka eto naša tri, na svaki vaš plamen bezumlja eto čitavog neba od voštanica, na smrad vaše mržnje eto mirisa našega tamjana… Ne shvatate vi šta je stradalništvo, jer ukorenjeni ste u paučini pa vam se i zrikavci čine ko nemani koje će vam „koren“ raskoreniti. Stradalnički narod nije onaj što uludo gine, već što svesno i radosno strada za ono u čemu vekovima i doveka postoji- veri!

Naša je vera tvrđa od kamenja naših svetinja, pa gde se, ne da Bože, drznete da jedan prelomite na trojinu- eto tri nove svetinje izniknu! Naša je vera s desne strane postradalog Boga- Hrista, a vaša je zaludo zakivala klinove u te božje dlanove i stopala!

Naša je vera vaskrsnuće, a vaša ni jutro sutrašnjeg dana!

Naša je vera, nesreće, vera da je život ništavan ako nemaš za šta veće od života postradati! Ako sumnjate, a vi nas probajte, samo nemojte sutra, koje će vam mrakom svanuti, zapevati i lelekati što nas je vazda više! Stradalnički je narod onaj o čije se grobove drže nebesa. Onaj kojeg do jednog da satrte vazda će biti za stotinu više negoli vas! Onaj kojeg će Crna Gora prizivati doveka, vas i ne videći kad se u silini vere svoje protegnete ni za sen…

Stradalniki je narod onaj što se smrti ne plaši, no se njega plaše oni što mu jalovo prete varom u kojoj sami sagore! Dalje se od svete Srpske pravoslavne crkve, danas i doveka! Nisu crkve i manastiri večni što je kamen tvrd, već što životima podupiremo svaki taj kamen!

Oduvek i zauvek!

Milan Medenica

Podelite:

2 Komentari

  1. Sveta Srpska pravoslavna, stradalnicki narod, nesoj. 🙄 Uh al mi se k.nja kad citam ovaj tekst, dobar za probavu, iako sa gomilom fasistickih motiva, i ratnog huskanja protiv Crne Gore. Jes ti zaboravio da pricas o clanici NATO? Ili mislis da Nato pakt vise ne postoji. Za 50ti rodjendan je bila aerobna vezba nad Beogradom. Mozda da ponovimo isto za 70ti cisto da vam pokazemo da postojimo.

  2. Uskoro ce moci svaka šuša da ostri q.rac nad Srbijom jer niste u Nato. Mi, Hrvati, Bugari, Albanci, uskoro Bosnjaci i Albanci na Kosovu. Pa cu da te cujem koju ces onda pesmu da pevas druskane 👿😁

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here