Мехо Омеровић: Одлука суда да рехабилитује четничког војводу кап која је прелила чашу

Поделите:

Рехабилитација, па декларација или ново писање историје? На одлуку Вишег суда у Ваљеву да рехабилитује команданта Горске гарде Краљевске војске у отаџбини Николу Калабића, стигле су бројне реакције. Најновија – странка Расима Љајића најављује Декларацију о афирмацији антифашизма.

Посланик СДПС-а Мехо Омеровић каже да је одлука суда да рехабилитује четничког војводу кап која је прелила чашу.

“Наша обавеза је према онима који су нам донели слободу, али и према жртвама које су пале од стране тих истих сарадника окупатора да спречимо даље урушавање онога што се зове борба против антифашизма”, каже Омеровић.

Калабићев случај отвара полемику и међу историчарима.

“Природно је да је Калабић рехабилитован, њему чак није ни суђено на суду, али послужио је у једном периоду комунистичким властима”, каже историчар Чедомир Антић.

Његов колега Предраг Марковић каже да постоји “црвена линија код ревизије” – отворена сарадња са окупатором и ратни злочини. “Те две линије не смеју да се пређу. А у случају Николе Калабића, обе су прегажене”, каже Марковић.

Иако се историчари слажу да је ревизија историје написане у време СФРЈ неопходна, упозоравају да је клатно историје осетљиво. Важно је да не оде у другу страну.

“Последице су те да се замагљује шта је ратни злочин – чињеница да су неки људи осуђени, без формалног суђења не значи да су невини. Суђење у Нирнбергу је било траљаво, али замислите да због тога ослободимо све нацисте”, каже Марковић.

Антић напомиње да суд не пише историју. “Ја верујем да је ова Декларација промашај теме, зато што противници комуниста нису сви фашисти”, каже Антић.

Страхује се да би одлука Вишег суда у Ваљеву могла да утиче и на случај Алојзија Степинца.

“Алојзије Степинац није био војник и осуђен је за нешто друго и било би добро да се ту направи разлика – није реч о рехабилитацији, реч је о томе да се он прогласи за светитеља”, каже Антић.

“Оваква пресуда ће рећи ‘ви сте сада рехабилитовали вашег злочинца, онда ћемо ми нашег’. Сразмера је наравно другачија, али принцип је поремећен”, сматра Марковић.

О томе да ли нам је потребно да преиспитамо историју и да ли нам недостаје Декларација о антифашизму – чуће се и глас парламентараца. Када тај документ стигне на писарницу Скупштине.

Иако садржај не откривају, из СДПС-а је најављују већ за неколико дана. Ту тему још нису отворили ни са коалиционим партнерима, али кажу да ће све странке позвати да се о њој сагласе.

РТС

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here