МИГРАНТИ разбили главу Апатинцу: Полиција није реаговала када сам их пријавио!

Поделите:

Апатинац Ђорђе Селих – Жућо(57), са Викенд насеља Вагони, је још једна жртва миграната који су, претходног викенда, били у центру пажње шире јавности због трагедије која им се догодила при покушају да се чамцима превезу преко Дунава до хрватске обале.

Ђорђе је, док је седео за столом и мотао дуван у својој викендици, задобио јак ударац у пределу главе, од чега се онесвестио. Није видео нападача, јер му је пришао с’ леђа, али све што се после догађало, тврди, наводи га на закључак да је нападач (или више њих) био из групе миграната који су украли чамце са Вагона.

 

Још тврди да је трагедија могла да се спречи, само да је полиција одреаговала раније на његове телефонске позиве и покупила мигранте који су се данима крили по бунгаловима и викендицама у близини Вагона, чекајући право време да украду чамце и крену преко Дунава.

-Да су дошли тада, кад сам их звао, не би било крађе чамаца, не би било превртања и нестанка, највероватније и утапања те четворице, а не бих ни ја имао разбијену главу, започиње причу наш саговорник, кога смо затекли тамо где живи последњих 25 година, у његовој викендици на Вагонима.

ОНЕСВЕШЋЕН, УДАРЦЕМ У ГЛАВУ С’ ЛЕЂА

Жућо свој дом на Вагонима не напушта никад. Остаје један од малобројних и током хладних јесењих и зимских дана. Осим што чува своју, брине и о другим викедицама и један је од најупућенијих у сва дешавања у и око Вагона. Тако му и прича о мигрантима није ни нова, ни непозната.

-У недељу, пре подне, сам их отерао из насеља на бент. Камповали су у првом бунгалову. Позвао сам Пограничну полицију у Бездану, први пут у 9 и 15, а други пут у 10 сати и 20 минута, ево, имам забележено у телефону. Рекли су да немају патролу на терену, али да су јавили пограничној, односно речној полицији у Апатину и да ће они доћи, као и даје још неко, осим мене,звао због миграната. Међутим, нико се није појављивао цео дан, започиње Жућо своју причу.

Негде, у сумрак, повукао се у викендицу, укључио телевизор и сео за сто, да мота дуван. Свега осталог, каже, сећа се као кроз маглу.

-Био сам леђима окренут вратима. Ништа нисам чуо. Чак ни псе да су залајали. Само сам, у једном моменту, осетио ударац у главу. Пао сам са столице, поред стола и онесвестио се. Следеће чега се сећам је пас, који је био поред мене и лизао ме по лицу. Некако сам успео да устанем и пребацим се на кревет. Нисам имао снаге и јако ме је болела глава. Да ли сам се опет онесвестио или сам заспао, не знам. Тек ујутро сам дошао себи и позвао полицију, рекавши им да је неко хтео да ме убије, наставља своју исповест наш саговорник,показујући трагове осушене крви на јастуку, коју није ни приметио, као ни ону испод стола, док му полицајац није показао.

Полиција га је, како каже, одвезла у апатинску Хитну помоћ, одакле је, након прегледа и указане прве помоћи, превежен у сомборску болницу, где је, на одељењу Хитне хирушке службе,остао три сата. Показује нам извештај лекара на ком је, уз све остало, наведено да је о његовом случају обавештен и СУП.

ЈА ЖИВИМ НА ВАГОНИМА И БРАНИЋУ ИХ

Кад се вратио из болнице, тек је онда сазнао шта се све збивало након напада на њега, док је био у несвести.

-Причају ми да су се синоћ утопили неки мигранти, да су украдени чамци, да је било провала и уништавања кошница. Схватим да се све то догађало док сам ја био у несвести. Мене су напали из освете што сам их избацио из насеља, али и да ме елиминишу како би без проблема дошли до чамаца. И не фале два, већ четири чамца. Украли су их кад су мене онесвестили, прича Жућо и додаје да није био ван свести, да им никад не би дозволио да украду чамце или било шта друго из насеља.

-Ја овде живим и не желим да ни теби фали нешто. Без обзира да ли су у питању мигранти или домаћи лопови. Желим да смо сви сигурни. Замало животом да платим само то што браним наше Вагоне од њих. Нажалост, да се није десило то на Дунаву, јавност не би сазнала ни за проваљивања у викендице, ни за уништавања кошница, ни за крађу чамаца…, каже Жућои наглашава да га од понедељка до данас, нико из полиције није контактирао (?!).

-Кад те пас уједе, добијеш накнаду. Кад те мигрант нападне, нигде трага да се то догодило. Нити је био какав увиђај, нити је ко од мене тражио или узеобило какву изјаву. Само су ме пребацили у Хитну. Да се разумемо, немам ја ништа против миграната, али али имам против напада, крађа, обијања, уништавања…

Додаје да је, од кад су се појавили мигранти, до сада, имао више пута тровање паса. Некада их је имао девет, данас само два. Такође, наводи и да је добијао и одбијао понуде да им да смештај или да их превози преко Дунава, за тарифу од 1.500 евра.

-Одбијам контакт са њима. Не желим их у насељу, не желим да се овуда крећу. Не желим да нико живи у страху од њих. И даље ћу бранитиВагоне, не плашим се, само сам обазривији и још више решен да им не дозволим да нападају, краду и проваљују. Сам или уз помоћ полиције, не зависи од мене. Ја овде живим и нећу одустати, закључује наш суграђанин Ђорђе Селих – Жућо, својеврсни чувар Вагона у зимском периоду.

Апатинске новине

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here