MIHAILO MEDENICA: Makron, pa šta..?

Podelite:

Kada se Makron pokloni nad grobom Milunke Savić (a valjalo bi da klekne, da kleči satima…) hoćete li ga povesti do kuće u kojoj je proživela najveći deo života?!

Ako uopšte znate gde je, politikanstki mudroseri (sadašnji i svi pređašnji)?!

Skoro pala, kljunula ko govedo pred smrt- prizemljuša na Voždovcu, u uličici njenog imena, sokaku zapravo, negde na samom kraju uličice i sećanja na ponositu stricu koja je zimila zime u nekoliko džempera i podranih kaputa…

Prizemljuša s dve prostorije- jedna za ogrev, kada ga je bilo, a druga za…druga za ono što sramotno zovemo životom Milunke Savić i njene dece (biološke i usvojene, jer Milunka je bila jednaki junak mira koliko i rata)!

Povedite „prijatelja“ Srbije da vidi, da vidite i vi, dok još stoji ko beskućnica na vetrometini. Dok se ne stropošta ili je ne sruše.

Dok je još na njoj one neugledne, jedva vidljive izbledele table, ne veće od dve šake, nečitkih slova, koja svedoči o tome koliko Srbija slavi svoje junake?

Onoliko koliko valja fukari da se okoristi njima kad im zatrebaju a potom vrati u mrak da ne zasene njihov bedni sjaj…

Postrojte pred Makrona decu- junake s Košara i Paštrika, sokolove iz Republike Srpske da se pokloni i pred njima, da oćuti pred tim divovima na koje su zverski jurišali legionari, krvavi patroni Izetbegovićevih, Haradinajevih i Tačijevih glavoseča!

Povedite ga na presveto Kosovo i Metohiju da se pokloni premilom sestrinstvu manastira Devič koji su francuski vojnici 2004. ostavili na nemilost đavoljoj rulji iz Drenice.

U kuće stradalnika na koje su zveri ROSU kidisale ko mahniti kurjaci.

To terorističko zlo osnovala je i obučavala Francuska (još za mandata onog zla od Kušnera), uz sasluženje večitih bitangi- Amerike i Engleske!

Zahvalite mu se na „pomoći“ Francuskoj slavnoj i besmrtnoj srpskoj vojsci u Velikom ratu!

Pomoći koju je Srbija otplćivala do poslednje pertle, decnijama posle rata koji je srpski vojnik dobio za vajne saveznike!

Srpski pešadinac u trku za kojim je francuska konjica kaskala danima…

Da se razumemo, nisam od onih koji vide neprijatelje tamo gde ih nema, niti prijatelje tamo gde nisu- mnogo je
Francuza kojima ću se iskreno diviti doveka, zaključno sa Arno Gujonom i Pjer Anri Binelom, nekdašnjem majoru francuske vojske koji je robijao zbog pomoći Srbiji 1999. godine, ali ću vazda tvrditi da bi na Kalemegdanu trebalo podići spomenik zahvalnosti državi i narodu koji je zaista bez ikakvog premišljanja, koristi i zadrške postradavo za Srbiju- Rusiji i Rusima!

Zbog toga ne vidim ni jedan jedini razlog da ulica u Beogradu ponese ime generala Mondezira (kako je najavljeno da će), koji je komadovao „procesom evakuacije iscrpljene srpske vojske na Krf nakon Albanske golgote“, kako mučeni Goran Vesić zvanično veli!

Nesporno je reč o velikom čoveku ali i velikoj neistini!

Mondezir jeste komandovao, no komanda je usledila tek nakon pretnje velikog cara Nikolaja koji je zapretio separatnim mirom sa neprijateljem ukoliko se odmah ne pomogne stradalničnoj srpskoj vojsci i zbegu!

Vojsci i zbegu za koju su saveznici, Francuska i Engleska, doslovno ocenile da je u takvom stanju da je bolje ostaviti obalama Valone i Drača da dokrajče ono što zle vrleti nisu, negoli angažovati se na njihovom spasenju!

Primera da smo vazda zahvalniji onima koji su nas koristili kao topovsko meso, negoli onima koji su stradali rame uz rame s nama je još toliko da bi valjalo još mnogo prostora pobrojti ih, no…

Rečju, lepo što dolazi Makron, nek ga prošetaju da vidi raspevane fontane i raspevanog Dačića, no nemojmo se ponašati kao podstanari kojima dolazi stanodavac po kiriju koju nemaju da plate…

Doveka će nam, strahujem, faliti spomenik onome u šta moramo biti zakleti i doveka zahvalni- Srbiji!

Mihailo Medenica
Iskra
Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here