Milan Gušavac: Slovo o Vidovdanu (Identitetsko – tradicijski aspekt)

Podelite:

Već je prešlo u svojevrsnu narodnu tradiciju da se u teškim vremenima po naš narod stvari rešavaju upravo tog sudbonosnog 28.06, katkad na korist, katkad na štetu našeg naroda.

Vidovdan je utkan u srpski identitet. Mnogi događaji nakon kosovskog boja desili su se baš na Vidovdan, ali ne slučajno. Već je prešlo u svojevrsnu narodnu tradiciju da se u teškim vremenima po naš narod stvari rešavaju upravo tog sudbonosnog 28.06, katkad na korist, katkad na štetu našeg naroda. Hronološki prvi takav događaj vezan je za Berlinski kongres. Upravo na toj mirovnoj konferenciji, sedam novovekovnih velikih sila odlučivalo je o priznanju autonomije Bugarskoj u okviru Osmanskog carstva, i o priznanju međunarodnog suvereniteta Rumuniji i dvema srpskim zemljama na Balkanu (Srbiji i Crnoj Gori). Iako je sam kongres počeo 13.06, rasprava o kneževini Srbiji započela je upravo o Vidovdanu! Ova konferencija, koju su vodile Velika Britanija, Francuska, Turska, Rusija, Italija, Nemačka i Austrougarska, zapravo je predstavljala reviziju nesrećnog mira u San Stefanu, zaključenog iste 1878. godine. Konačan ishod bio je pobeda za srpski narod, jer su Kneževina Srbija i Knjaževina Crna Gora dobile svoju samostalnost 13. 07. 1878. godine. Takođe, Srbija je dobila i teritorijalna proširenja na račun Turske. U odnosu na dotadašnju teritoriju Srbije koja je predstavljala autonomnu oblast Osmanske države, uspostavljene Hatišerifom iz 1833, Srbiji je pripojen niški, pirotski, toplički i vranjski okrug. Ovim činom je Turska izgubila svoj dominantni uticaj na Balkanu i stvorena je osnova za dalje ujedinjenje svih Srba!

Tačno četiri godine kasnije, Kneževina Srbija je potpisala tajnu konvenciju sa Austro-ugarskom, kojom je kralj Milan Obrenović obavezao Srbiju da ne može zaključivati bilo kakve ugovore sa trećim državama, bez prethodnog odobrenja Monarhije. Sadržinu ovog dokumenta, kao i sporazuma koji mu je prethodio, a kojim je Srbiji dozvoljen izvoz svoje robe samo u Dunavsku monarhiju, dogovorio je sa zvaničnim Bečom diplomata Jovan Ristić, baš pred potpisivanje samog Berlinskog sporazuma! U sklopu ovih ustupaka našli su se i odricanje od pretenzija na Novopazarski sandžak i izgradnja železnice za potrebe prevoza austrijske robe! U zamenu za te ustupke, Srbiji je obećano zastupanje srpskih interesa na Berlinskoj konferenciji, kao i to da će Milan Obrenović biti krunisan za kralja. Samu tajnu konvenciju potpisali su ministri Milutin Garašanin i Čedomilj Mijatović. Kada se sve ovo ima na umu, teško je reći da je ishod rada naše tadašnje diplomatije pozitivno uticao na razvoj događaja. Verujem da se taj veoma važan segment vođenja države već dugo vremena ne razlikuje od tadašnjeg!

Ulaskom Turske u prvi svetski rat krajem 1914. godine, u Albaniji su muslimani svrgnuli sa vlasti Esad Pašu Toptanija, saveznika antante, koji je sa svojim pristalicama pobegao u Drač. Već početkom naredne 1915. godine, Nikola Pašić je, uprkos upozorenjima saveznika, u Albaniju poslao 20 000 srpskih vojnika! Srpska vojska je oslobodila Esad Pašu, i zauzela gradove: Drač, Tiranu i Elbasan, dok je crnogorska vojska oslobodila Skadar! Te godine, na Vidovdan, ministar Ljubomir Jovanović je sa Esad Pašom potpisao sporazum kojim Srbija i Albanija stupaju u realnu uniju! Srbija bi prema odredbama sporazuma dobila teritorijalna proširenja u Albaniji, dok bi Esad Paša uz pomoć Srbije postao Albanski knez. Sporazum je sadržao i odredbe o tome koji bi se poslovi zajednički vodili za članice unije, a to su bili: vojska, carina, narodna banka i diplomatija. Srpska vojska bi, prema dogovoru, imala pravo ulaska u svaki albanski grad! Ovaj dogovor nikad nije realizovan!

Sledeći u nizu događaja čiji je ključ bio Vidovdan desio se 1948. godine. Pojedinci u Srbiji gordo govore kako je naša država ponosno rekla „istorijsko NE“ SSSR-u i drugim državama Varšavskog ugovora, međutim, treba preispitati ispravnost takvog poteza. Naime, budući da je u Moskvi odbijen predlog za formiranje Balkanske federacije (SFRJ, Bugarska, Albanija, Rumunija i Grčka), kao preuranjen, rukovodstvo KPJ je odbilo poziv za dolazak na zasedanje KOMINFORMBIRO-a u Bukurešt. Na samom zasedanju izneta je teza da je Josip Broz Tito eksponent imperijalističkih sila. Tog 28.06.1948. je donešena i prva rezolucija INFORMBIRO-a, poznata i kao „O stanju u KPJ“, kojom se govori o nedostatku samokritike u KPJ, kojom navodno rukovode strani špijuni, koji u državu uvode kapitalističke elemente. Od tada, SFRJ se ne može smatrati delom istočnog bloka, nego je taj događaj inicirao kasnije formiranje pokreta „nesvrstanih“. Međutim, koliko je bilo realno da jedna država poput tadašnje Jugoslavije povede „treći put“ pokazuje se i sada. Nemoguće je biti neutralan u spoljnoj politici, pogotovo malih zemalja! Ne možemo sa sigurnošću reći šta je istina od navoda iz same rezolucije, ali zasigurno možemo reći da je period Titoizma u Jugoslaviji ostavio izrazito negativan pečat našem narodu!

Vidovdan je datum koji je bitan svuda gde žive Srbi. Primer za to je proboj „Koridora života“ kod Brčkog, kada je oslobođen ovaj grad, koji se desio upravo Vidovdana 1992. godine, tokom odbrambeno-otadžbinskog rata u BiH. Važno je napomenuti da je kopneno–vazdušna blokada te velike enklave od Doboja do Knina trajala čitava 42 dana. Sredinom juna meseca, tačnije 18. 06, Generalštab VRS je doneo odluku o otpočinjanju akcije koja bi morala biti završena do Vidovdana (28.06.). Proboj bi, prema planu počeo na planini Trebavi a završio bi se na desnoj obali reke Save. Intenzivnije borbe vođene su od 24.06.1992. godine, kada je komanda ARBiH pogrešno zaključila da je namera vojnika VRS ulazak u Tuzlu, te je ovaj grad obezbedila sa 16 brigada. Ipak, 2 korpusa VRS, 1. Krajiški i Istočnobosanski susreli su se na području Modriče i Šamca 26.06. Odatle su redom oslobađala posavske gradove, među kojima su najznačajniji Derventa, Modriča, Odžak… Konačan slom protivničkih snaga desio se oslobađanjem Broda kada je RS konačno izašla na Savu! Svake godine na Vidovdan, na planini Trebavi se obeležava godišnjica ove akcije. Tradicionalnim ceremonijalom odaje se počast svima onima koji su svoje živote uzidali u istoriju ovog entiteta! Takođe, poslednje subote pre Vidovdana se u Brčkom svake godine organizuje tzv. Vidovdanska trka, koja je vremenom dobila međunarodni karakter.

Tri godine nakon proboja Koridora života, 1995. godine, o Vidovdanu desila se još jedna velika srpska pobeda u ratu na tlu Bosne i Hercegovine. Budući da je Sarajevo bilo pod blokadom, snage ARBiH su krenule u operaciju deblokade 15. juna. Akcija je vođena iz tri pravca: Hadžići, Semizovac i Igman. Njihovo napredovanje bilo je kratkog veka, a VRS se ubrzo konsolidovala. Sarajevsko-romanijski i Hercegovački korpus su uz podršku MUP-a RS ubrzo krenuli u kontranapad. Vojska Rasima Delića bila je prinuđena na povlačenje. Tačno na Vidovdan, sarajevska Vlada je prekinula operaciju, priznajući poraz, zbog ogromnih gubitaka u ljudstvu. Naime, prema pojedinim izvorima, poginulo je oko 1.000 dok je ranjeno preko 3.000 vojnika ARBiH. Time je odbranjen jedan strateški jako važan položaj – Sarajevo. Ipak, kao što obično biva, Srbin što u ratu dobije, to u miru izgubi. Potpisivanjem Dejtonskog mirovnog sporazuma Sarajevo se našlo izvan RS.

Pored ovih događaja, još najmanje tri veoma bitna, vezana su za taj veliki praznik – Vidovdan. Spomenik oslobodiocima Niša podignut je na taj sveti dan 1937. godine. Odnosi se na pale borce u borbama za oslobođenje Niša od Turaka 1874 – 1877. i od Bugara i Nemaca 1915 – 1918. Spomenik je izgrađen od crnog mermera, a na njegovom vrhu nalazi se srpski konjanik sa zastavom, na kojoj se nalaze četiri ocila. Univerzitet u Novom Sadu, osnovan je 28.06.1960. Tada su se u sklopu Univerziteta nalazili: Poljoprivredni, Filozofski, Pravni, Tehnološki, Ekonomski, FTN i Medicinski fakultet. Danas ovaj Univerzitet čini 14 visokoškolski ustanova, smeštenih u 4 velika grada u severnoj Srbiji.

Budući da je Kosovo „alfa i omega“ našeg identiteta i tradicije, na kraju se mora pomenuti da se u malenom selu Veliko Ropotovo, u opštini Kosovska Kamenica, već tradicionalno održavaju „Vidovdanske igre“. U ovom čisto srpskom selu na samom istoku AP KiM održavaju se razni sportski i kulturni sadržaji, čime se radi na očuvanju srpske tradicije u njenoj kolevci – Kosovu i Metohiji! Kosovo i Metohija su rodno mesto „Nebeske Srbije“, a Vidovdan je na temelju ovih ovih primera, nit koja je vekovima držala srpski narod u životu, hraneći srpske sinove najsvetijim tradicijama predaka!

Catenamundi.rs

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here