Милан Ружић: Косовска литургија

Поделите:

Питам се шта је остало на Косову осим десеткованих Срба и толиких храмова да то не може нико избројати… Што се дуже питам, све више страшних слика и сазнања долази до мене.

Остао је полом. На Косову су жицама силоване многе браве српских кућа, а затим и већина оних који су се затекли у кућама. Животињама су отворене вратнице да побегну, а људи су поклани.

Из утроба светаца са бочних зидова храмова се разгранао багрем. Из глава мртвих Срба се изродили божури. Фреске погнуле главе и чекају да их време и небрига нагризу, ако их пламен не олиже и не прождере пре тога. Симонидине очи извађене сврбе фреску која се чеше и крв јој липти са оног места где су јој биле очи, иако је не сврби због рана, него од сланих суза што из тих живих рана теку. Из олтара дува промаја, јер је зид миниран, а ноћу се уместо куполе из цркава виде звезде. Иконе изломљене и нагореле, а ако је која и читава, негде кроз јецаје дише под рушевинама или испод тешког звона ишараног графитима, улубљеног мацолама и изрешетаног којекаквим калибрима. Гробови свих оних који су насилно у гроб гурнути изваљени су и изгребани, а Бог зна да сте се побринули да њихове породице и нису имале много да сахране, јер сте ви Србе развлачили као гомила побеснелих хијена!

Деца се играју ограђена бодљикавом жицом, као у каквом тору. Људи траже дозволу да изађу ван непостојећих зидина које их чувају од оних који су им земљу, образ и животе узели. Тамо где се видео крст, сада се не види ништа. Само понегде, изнад контејнера и картонских кућа, извија се густ и црн дим који нема од чега другог бити него од српске куће или неког храма који нису раније стигли да расхраме и распале.

На Косову и Метохији дани су године, а ноћи су векови у којима изгладнели вуци у оделу људи вијају оне који имају храбрости тамо да заноће. Звона су замукнула. Клепетуше отклепетале своје. Литургије су ислужене. Сви су меци испуцани и сва су деца већ рођена.

Косово без Срба је исто што и Бог без свог дела. Не могу Срби бити Срби, ако Косово и Метохија нису српски. Ови што га присвајају и одузимају су они који никада нису имали ништа, па им је свеједно шта ће сада узети, само док је на нашу штету. Не отимају они због тога што им треба, него због тога што треба нама. Да нама Косово не треба, они би се определили за нешто друго. Не треба ником другом Косово ни за шта сем да се нама руга.

Сад нам прете да ће да нас туку ако не дамо Косово и Метохију. А и да их дамо, шта ће коме онолике развалине? Убијају људе и траже њихову земљу, а све под плаштом демократије и људских права као да ми нисмо људи и као да ми немамо права. Стојимо на својој земљи, на праговима нечега што је наше, али се тешко може назвати кућом, испред нас жице, џакови и наоружани странци и сви нас убеђују да имамо своја права! Ево вама право да будете окупирани! Уступам вам привилегију да будете прогањани! Изволите живети у ропству, а да вас други убеђују да је то једина слобода коју заслужујете! Приђите пању и ставите на њега своје главе, па кад џелати замахну, ви им брзо реците нешто о вашим правима, па се можда секира предомисли пре него што загрли ваш врат! Нека вас силују и пале вам храмове за ваше добро! Нека вашу колевку љуљају експлозијама и вашу децу доје крвљу ваших мајки! Будите ви на нашем месту, па да видимо колико ћете издржати, а ми ћемо вам говорити да сте ви криви што вам је неко провалио у кућу и наговарати вас да им кућу уступите, јер они на њу имају права!

Искашљите тај бедни план да нам одузмете Косово и Метохију како у личним картама не бисмо више имали место рођења ни себе ни Србије! Испрдните из тих својих поганих уста разлоге због којих желите Косово!

Када покљуцате мрве своје кукавне храбрости коју налазите у својим бомбама, искористите је да нас погледате у очи и кажете нам све. Истрпели смо толике векове и силе које су кроз исте покушавале да нас затру, па ћемо издржати и те ваше јадне аргументе засноване на обести!

Лако је гледати некога кроз нишан и говорити му шта да ради! А ви који нас Србе на Косову и Метохији изловљавате у име ових „милосрдних анђела“, зашто мислите да нисте следећи које ће кроз тај нишан гледати?

Шта год да урадите, Косово и Метохија су српски и док ми не кажемо другачије, покушаваћете да се обрачунате са нама. Знајте да ће тај обрачун трајати док је Срба. Кад нас не буде, мораћете ово кошкање да завршите са Господом, а тада ни ви нећете хтети да будете у својој кожи, наводно победничкој!

Милан Ружић
искра
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here