МИЛОШЕВИЋ: Аустроугарска у Босни и Херцеговини није била цивилизатор, као што то није била ни Велика Британија у Индији

Поделите:

Свој допринос обележавању 800 година аутокефалности Српске православне цркве дао је и Андрићев институт организовањем предавања др Боривоја Милошевића под називом „Православље у Босни и Херцеговини од обнове Пећке патријаршије до 1918. године“ при чему је Милошевић нагласио да су црквено-школске општине биле матица српског културног и просветног живота које су под турском влашћу живале огромну аутономију и то су била огњишта на којима су се неговали српска писменост и култура.

– Уз манастир Житомислић и Саборну цркву у Мостару, 1992. године је уништен и архив епархије захумско-херцеговачке. У питању је један од највреднијих и најбогатијих архива Српске православне цркве у ком се налазила велика грађа и немерено богатство који су сезали отприлике четири века дубоко у прошлост. Готово ништа од тога није сачувано и то је један од најболнијих губитака, не само за Српску православну цркву, већ и за целокупну српску националну историју. Оно што се покушава постићи оваквим акцијама јесте затирање трага о постојању српског народа на том простору. Нешто слично или исто се и данас дешава на простору Косова и Метохије – наглашава Милошевић.

Говорећи о православљу, свакако није могуће не споменути Светог Саву и оно што он представља за српски народ, а како ћемо видети и за народе друге вере, па је тако Милошевић рекао:

– Када су банатски Срби крајем 16. века подигли устанак, на заставе су ставили лик Светог Саве. Ово је био један од разлога зашто је злогласни Синан-паша наредио да се мошти највећег српског светитеља украду из Милешеве и да се у пратњи донесу у Београд на Врачар где ће 1594. године бити спаљене. Спаљивање моштију је био покушај да се уништи култ Светог Саве у народу, а са друге стране да се у народу убије свака нада у могућност коначног ослобођења од турске власти. Једна легенда каже да су пратњу моштију Светог Саве која је кренула из Милешеве за Београд чинили искључиво Срби, јер су се Турци који су разорили његов саркофаг и украли мошти плашили, па нису смели чак ни да дотакну мошти Светог Саве.

– О страдању Срба за време Великог рата у Босни и Херцеговини се не зна довољно. Аустроугарска овде није била цивилизатор, као што то нису биле ни Велика Британија у Индији, ни Француска у Мароку и Алжиру. Тада нису били само Срби изложени затирању, већ и њихова целокупна култура и духовност, заједно са Српском православном црквом као једним од најважнијих стубова српског националног идентитета – рекао је Милошевић.

Он је нагласио да је Вишеград и његова околина крај где је српски војник први пут ступио ногом на тло Босне и Херцеговине почетком новамбра 1918. године, и то из правца манастира Добрун трећег на четврти новембар када је Вишеград ослобођен. Два дана након Вишеграда, ослобођено је Сарајево, а 21. новембра и Бањалука.
– Историјска сведочанства нам говоре о томе да је српска војска била поздрављана врло свечано од стране не само Срба, већ и од стране муслимана и католика. У времену у ком ми живимо слушамо једну политичку причу о томе да српска војска те 1918. године није била ослободилац, већ окупатор.

– У оквиру ове теме, врло важно је рећи да нас следеће године очекује један веома значајан јубилеј. У Сремским Карловцима је 1920. године одржан је Велики црквено-народни сабор и на њему су се, до тада разједињене епархије Српске православне цркве, ујединиле у нову патријаршију чији је први патријарх био дотадашњи митрополит београдски Димитрије. Дакле, у питању је обележавање једног века од поновног успостављања српске патријаршије – рекао је Милошевић.

Искра
Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here