Milovančev: Da li je potreban termin za imenovanje genocida nad Srbima u NDH?

Podelite:

Zadnjih dana aprila o.g. u javnosti se povela polemika oko termina Pokolj, koji je Udruženje građana Jadovno 1941. prošle godine predložilo kao imenitelj za zločin genocida nad Srbima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Reagovali su Republički centar za istraživanje rata, ratnih zločina i traženje nestalih lica iz Banjaluke, a zatim i Katedra za nacionalnu savremenu istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Banjaluci, Katedra za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Istočnom Sarajevu i Javne ustanove „Spomen područje Donja Gradina“.

Polemika je skrenula pažnju javnosti a možda je i dobro da je tako, da jednom vidimo gde smo i po ovom pitanju. Pokušaću da budem objektivan jer nisam bio zagovornik prihvaćanja pojma Pokolj kao najboljeg rešenja ali nisam ni za to da ostane sadašnje stanje, bez određivanja naziva za srpsko stradanje u NDH.

Činjenica je da nijedna od nabrojane četiri institucije i nijedna druga srpska institucija iz oblasti istorije i muzejske delatnosti, kao ni jedno srpsko udruženje istoričara ili muzejskih radnika pune 74 godine, od 1945. do danas, nisu smogli snage čak ni da samo da predlože termin za označavanje tih srpskih žrtava.

A kada je neko izneo jedan predlog, odmah je došlo do žestoke reakcije. Pri tome izgleda da su, u jednom važnom segmentu, pobrkani lončići: spomenute institucije govore o inicijativi za „preimenovanje“ genocida nad Srbima u NDH; ne može biti „preimenovanje“, jer mi imenovanja za genocid nad Srbima u NDH nemamo. Dakle: radi se o inicijativi za IMENOVANJE.

Prihvaćajući argumente kritike da predlogu nedostaju etimološko, semantičko i simboličko objašnjenje predloženog imena, zahvalan sam predlagaču da je uopšte pokrenuo ovo pitanje; valjda će sada još neko drugi (sa platnog spiska državnih institucija a ne entuzijasti, borci za istinu o srpskim žrtvama) početi da o ovome razmišlja.

Vreme je već – 74 godine su prošle, 888 mesečnih plata za nadležne zaposlene u srpskoj istoriografiji. Ono što su smogli Jevreji, Romi ili Jermeni, Srbi nisu smogli. Čast izuzecima, npr. g. Vladimiru Umeljiću (takođe entuzijasta – nije na platnom spisku državnih institucija srpskog naroda), koji je o ovome razmišljao i predložio termin Srbocid, kao oznaku za genocid nad Srbima.

Očekujem da kritičari iznesu svoj predlog, koji će biti bolji od predloga Udruženja Jadovno 1941.Nadam se da ni njih ne zadovoljava sadašnje stanje, koje su mogli da prate 22. aprila, prilikom obeležavanja državnog praznika u Srbiji, inače dana proboja logoraša iz Jasenovca: mnogi novinari jednostavno već u naslovu napišu skraćenicu „Dan holokausta“, zanemarujući da se dan sećanja odnosi i na srpske žrtve stradale u genocidu 1941-5.

Zadnji je čas da se učini ono što su pametniji (ili vredniji) od nas već učinili.

Piše, Nikola Milovančev

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here