Министарства културе Србије и Црне Горе у полемици о гуслама: “Србија није узела ништа туђе…”

Поделите:

Kако је наступ гуслара у Пекингу завадио два министарства

У Пекингу је 29. новембра отворен Kултурни центар Србије “Иво Андрић” и том приликом је приређена свечаност коју је пратио и културно-уметнички програм.

Једна од тачака је била и музичка нумера на гуслама од стране момка који је носио народну ношњу.

А чија је ношња? Чије су гусле?

То су питања која су се нашла у центру својеврсне полемике министарстава културе Србије и Црне Горе.

Наиме, Министарство културе Црне Горе је реаговало на наступ гуслара у Пекингу саопштењем у којем је изнесена оцена да је организатор ове манифестације “посегнуо у конкретно културно наслеђе Црне Горе и 2представио га као своје”.

“Чињеница да је певање уз гусле део културног наслеђа више балканских народа, обавезује, у најмању руку, на обазривију презентацију овог нематеријалног достигнућа, од оне презентације коју смо могли видети приликом отварања Kултурног центра Србије ‘Иво Андрић’ у Пекингу”, казали су у Министарству културе Црне Горе.

Они су додали да то што је певање уз гусле за сада уписано на Репрезентативну листу наметеријалног културног наслеђа човечанства, као део културног наслеђа Србије, подразумева да Србија приликом презентације овог наслеђа третира сопствену гусларску традицију и све оно што уз њу иде, као што су ношња, симболичка значења и изворност и аутентичност текстова гусларских пјесама.

“Поштујући чињеницу да певање уз гусле припада и културном наслеђу Србије, што је уосталом потврђено уписом на УНЕСЦО листу, сматрамо да се приликом презентације и промоције овог нематријалног достигнућа не би смело реферисати на оне његове садржаје и елементе који припадају другим народима, односно културном наслеђу друге државе”, наводи се у саопштењу.

Министарство културе и информисања Србије је данас одговорило на ове примедбе.

Kако се наводи у одговору, гуслар је био “одевен у ношњу коју су носили и носе Срби у Црној Гори и Херцеговини”, и да је то “чињеница коју ниједна нова идентитетска конструкција не може да измени”.

У одговору на саопштење Министарства културе Црне Горе, наводи се да је изразити део српског наслеђа потицао и потиче из Црне Горе и да Србија том приликом “није узела ништа туђе” и да је надлежно црногорско министарство требало “са више такта и скрупула да се огласи у вези са овом темом”.

Србија није ‘посегнула’ ни у чије културно наслеђе ‘представљајући га као своје’, навели су из Министарства узу охрабрење другој страни да “пажљивије изуче неспорне етнографске и етномузиколошке чињенице пре него што посегну за непримереном и неаргументованом јеткошћу”.

Kако се даље наводи, приликом номинације певања уз гусле за Унескову листу нематеријалне културне баштине, Србија је поднела опсежну документацију, а стручњаци Унеска две године су вредновали приложени досије.

“Упис на листу Унеска не значи да тврдимо да су Срби измислили гусле и гуслање, него да је реч о темељној и живој баштини српског народа, о чему сведоче бројна удружења и посећене гусларске вечери”, наводи се у саопштењу.

Nedeljnik

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here