Мистерија четвртог званичног језика у Швајцарској

Поделите:

Иако је романш званично четврти језик у Швајцарској, мање од 0,5 одсто људи га користи.

Романш је један од највећих ретороманских језика највећег швајцарског кантона Граубунден, на југоисточном делу земље. У 20. веку број људи који говоре овим језиком опао је за 50 одсто, а сада тек њих 60 хиљада разуме, а само 35 хиљада говори овај језик. Туристи на улицама и даље могу видети уличне знакове на романшу, или га чути у ресторанима у којима ће их поздравити са „Аллегра“ / добро дошли!

Нажалост, 40 одсто људи који су знали овај језик прешло је у веће градове попут Цириха у потрази за бољим послом, па је тешко да ћете романш чути ван кантона Граубунден.

Верује се да је настао у 15. веку пре нове ере, а комбинација је сировог латинског којим су причали војници и колонисти, али и раетијског – језика локалног народа. Нови, хибридни језик био је главни у овој области у 15. велику када је кантон постао уједињен у конфедерацију Фрее Стате оф тхе Тхрее Леагуес.

Иако се тада немачки користио као примарни језик, а и како су локална села била изолована у 150 долина планинских области, романски се развио у пет различитих дијалеката, а сваки је имао посебно писмо: сурселвански, сутселвански, сумирански, путер, валадер. Недостатак стандардизовања језика главни је кривац што се он никада није развио попут немачког или француског. Све више Немаца се досељавало у ову област, а до краја 19. века Немци су учили локалце својим језиком. Данас је управо немачки најдоминантнији у овом кантону.

Иако мислите да је то био крај живота романша, Швајцарци су толико поносни на своју културу да је 1938. године више од 90 одсто грађана земље гласало да романш постане званичан језик ове земље, а швајцарска влада потрошила је близу 7,6 милиона франака за промоцију и очување језика.

Језик постоји како би очувао културу и у наредној генерацији, па има смисла зашто и влада треба да се труди да га сачува по сваку цену. Kада свет изгуби један језик, што се дешава на сваке две недеље, сви колективно губимо знање из претходних генерација.

Нажалост, у кантону који је дом романша основни језик у школама је немачки, а ђацима се нуди тек могућност да током ваннаставних активности уче романш. Ипак, уместо тога ђаци се пре опредељују за енглески и француски.

Срећом, постоје РТВ и новине, тачније медијска кућа која промовише употребу романша користећи све његове дијалекте, књижара Провини ИИ Палантин, која штампа књиге, али и хип-хоп група која репује само на овом језику.

А ту је и технологија спремна да помогне, па тако постоје дигитални преводиоци са енглеског на романш и обрнуто. Оно што је позитивно у читавој причи јесте да грађани Швајцарске не желе да се заборави четврти званични језик ове земље.

 

b92

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here