MISTERIOZNA SMRT ŠEFA RUSKIH ŠPIJUNA I njegov prethodnik umro je pod sumnjivim okolnostima

Podelite:

Igor Korobov, prvi čovek ruske vojne obaveštajne službe, preminuo je sinoć. Prema navodima ruskog Ministarstva odbrane, Korobov je umro nakon duge i teške bolesti, mada u tu verziju mnogi sumnjaju. Ko je bio prvi špijun Rusije i zbog čega se oko njegove smrti vodi polemika?

Poslednje dve godine, Korobov je bio na čelu službe širom sveta poznate kao GRU. Tokom njegovog mandata GRU je bila u centru pažnje zbog nekoliko ozbilljnih skandala, a poslednji je, tvrde oni koji ne veruju u zvaničnu verziju njegove smrti, možda i bio razlog za likvidaciju.

Naime, pre nepuna dva meseca špijuni ove službe napravili su početničku grešku kojim su odali identitete 300 svojih kolega (o čemu možete opširnije pročitati u posebnoj vesti).

Korobov je zbog toga imao jako neprijatan razgovor sa Putinom, tvrdi Sergej Kanev, novinar sa dubokim vezama u obaveštajnom sistemu, ali i čovek koji je zbog pretnji morao da pobegne iz Rusije. Kanev je objavio da je Korobov nakon sastanka sa Putinom brže-bolje otišao kući i da je bio toliko potresen da je odmah zatražio lekarsku pomoć. Pojedini mediji preneli su i da je Korobov kolabirao.

S padom u nemilost Vladimira Putina, počelo je da se nagađa o Korobovoj smeni. Nakon razgovora sa Putinom nestao je iz javnosti, a u međuvremenu pojavila se i informacija da jedna od njegovih ćerki odbija da dođe u Rusiji iz Švedske gde živi.

Sada, ruske vlasti tvrde da je razlog za medijsku ilegalu bila bolest. Čak, u medijima se pojavljuju tvrdnje da je zbog svog zdravstvenog stanja, Korobov tražio od Putina da mu dozvoli da podnese ostavku još početkom godine, ali je prvi čovek Rusije to odbio tražeći od njega da ostane na poziciji bar do predsedničkih izbora, koji su održani u martu. Neimenovani izvori tvrde da je razlog smrti kancer.

– Korobov je umro nakon nekoliko godina borbe protiv raka. Umro je neodustajući od svog posla – tvrde ti izvori, kao odgovor na tvrdnje sa druge strane koji sumnjaju čak i na trovanje.

Niz sumnjivih smrti

Inače, Korobov je karijeru počeo kao pilot u sovjetskoj avijaciji. Nakon zapažene karijere u vojci, 1985. godine prešao je u GRU gde je brzo napredovao.

Funkciju šefa Glavne obaveštajne službe preuzeo je početkom 2016. godine, a njegov mandat obeležilo je nekoliko velikih skadala poput pokušaja trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja u Solsberiju 4. marta ove godine i mešanje u izbore u SAD 2016. Tokom karijere bio je zadužen i za operacije GRU u Siriji.

Smrt Korobova podsetila je na njegovog prethodnika Igora Serguna (58), čija iznenadna smrt takođe budi određne sumnje.

Zvanična verzija Sergunove smrti je srčani udar, ali postoje i druge teorije. “Straford” je objavio da Sergun umro za Novu godinu u Libanu, a nekoliko meseci kasnije libanski “Al Akhbar” objavio je da je ubijen u tajnoj misiji koju su izvele neimenovane bliskoistočne obaveštajne agencije. Sve ove navode Kremlj je oštro demantovao.

Naslednik već na vidiku?

Smrt Korobova mogla bi da pokrene talas promena u “Akvarijumu”, središtu GRU. Kao jedan od mogućih naslednika Korobova pominje se Sergej Gizunov, jedan od njegovih sadašnjih zamenika, kojeg smatraju “očima i ušima” Vladimira Putina u službi.

Drugo ime koje se pominje je viceadmiral Igor Kostjukov (57), takođe sadašnji zamenik.

Prema pojedinim mišljenjima on je i favorit. Poznato je da je bio šef GRU špijunima u Italiji, gde je njegov sin Oleg u diplomatskoj službi, a trenutno nadgleda operacije te službe u Siriji. Kostjukov, prema izvorima bliskim službi, i sada vodi praktično sve, a njegov rad je navodno jako poštovan i cenjen.
Postoje i mišljenja da bi Putin na upražnjeno mesto mogao da dovede nekog autsajdera, čak i nekog od visokih operativaca druge dve ruske obaveštajne agencije FSB i SVR.

I Gizunov i Kostjukov, kao i pokojni Korobov, pod sankcijama su SAD

Blic

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here