Митрополит Амфилохије: Код нас све почиње са Косовом и враћа се на Косово (ВИДЕО)

Поделите:

Код нас све почиње са Косовом и враћа се на Косово, јер је Косово носилац чојства и достојанства Српскога народа, без обзира географски у каквом је оно положају и под чијом ће влашћу бити, а ми се надамо да ће поново бити под нашом кад се обнови чојство код Срба. Овдје је јако битно да се вјерност Косовском завету очува и да нас она обнови, казао је митрополит црногорско приморски Амфилохије, гостујући на телевизији „Храм“.

Он је напоменуо да су „за сво страдање народа на Косову од времена Другог свјетског рата до данас, као и за ову ситуацију у којој се данас са Косовом налазимо највише криви комунисти на челу са Јосипом Брозом Титом“.

„Комунисти су након Другог свјетског рата забранили повратак 150.000 прогнаних Срба са Косова и Метохије, и тада је добар део Албанаца из Албаније досељен на Косово.

Онда када се Броз окренуо према Западу, окренуо се против Стаљина, и хтио је Албанију да привуче себи да би је одвојио од Совјетског савеза. А онда су комунисти донијели оне законе 1974. са којима је Космет добио својства републике, не формално али буквално јесте“, подсјетио је владика и истакао:

„Сво насиље које је извршено на Косову од 1981. године срамота је часног шиптарског народа. Али, они су, подржани од Међународне заједнице, успјели да постигну то што су постигли.

То што се догађа сада, то је плод свега онога што се догађало од Другог свјетског рата на овамо, али не толико од Шиптара него од наших комуниста. Наши су срушили прву Цркву у Ђаковици. Све ово што нам се сада догађа је плод онога што су комунисти сијали. Наши комунисти, комунистичка партија и титоизам су родитељи овога стања који се данас на Косову догађа“.

Црква о Косову не говори другачије него свих ових вјекова

„Црква је свој став према Косову посвједочила свих ових 620 година после Косовске битке. Тај став је и данас исти. Црква данас не говори ништа другачије него свих ових вјекова.

И сад замислите ви ове данашње Црногорце, потомке Краља Николе, да се они одрекну Косова и да кажу да Пећка Патријаршија, ћивоти Патријараха пећких, ћивот Светога Краља припадају некоме другом а не Србима.

„Ено доле на Косову се опет обнавља живот, обновљена је Богословија која је такође била срушена. Да смо слушали у оно време неке од тих дешперандуса који су схватили да је последња историјска реч ово што се догодило последњих 20 година – не би обнављали Богословију у Призрену. А сада је тамо изашла већ пета генерација ђака, обновљена зграда лепша је него што је икада била благодарећи Цркви нашој на Косову и епископу Теодосију“, казао је владика и истакао:

„Све то потврђује да онај који зна шта је Црква, зна да је она витална сила која је опстала и одржала биће и душу народа али и нашу државност у најтежим временима турскога ропства и Првог свјетског рата, па онда и Другог свјетског рата.

„Није ово прва сеоба Срба са Косова, било је преко 20 великих сеоба. Она сеоба под Арсенијем III Чарнојевићем можда је била и већа од ове садашње сеобе па тада нико није довео под знак питања да тај простор припада бићу српскога народа, са свим поштовањем према том шиптарском народу који се тамо доселио баш после тих наших сеоба, или се потурчио. Али прихватити то стање које је силом и подршком међународних фактора створено и прихватити га као нормално стање па на њему градити будућност, поготово са стране Србије и српскога народа – ја то не могу да схватим.

Нити могу да схватим овај дух потпуног очајања како је све пропало. То могу само људи који немају историјског осјећања за оно што јесте овај народ од времена Светога Саве, Светог Симеона Мироточивог и који не могу да схвате нашу државност“.

За Његоша Косовска гробнница била живоносни гроб

Митрополит је подсјетио и на ријечи Петра II Ловћенског „који је у оно најтеже време, када нико није ни сањао да може доћи до ослобођење Косова, поручио књазу Александру у Србији „Ти у Призрен за Краља ја у Пећ за Патријара“ и записао знамените речи „Наде нема више ни у кога до у Бога и у своје руке“.

„Надање (не безнађе) се наше закопало на Косову у једну гробницу. Он је осјећао да је та Косовска гробница живоносни гроб. То је Христова гробница, то су Христови Храмови, то су светиње, то су света гробља која су тамо без обзира ко је сада биолошки већина или мањина. То је Бог дао нашем народу онда када је народима делио место живљења и њихово место доношења плодова. Ко има право да се одрекне Косовског завјета?“, запитао се Митрополит Амфилохије и додао да је Његош ово схватио у вријеме када никакве наде за ослобођење Косова није било, поручивши да је ово што сада живимо и проживљавамо златно време у односу на то тада.

Како данас људи могу, поготову у Србији и у име Србије и српског народа да тако очајнички прихвате ту неку ‘реалност’ како је они називају, зато што су то ријешили неки Блер, Клинтон, Солана и не знам ко све не?

Па шта све они нису рјешавали у своје вријеме па је пропало. Колико је само тих моћних сила пропало, ево узмите само нпр. Аустроугарску. Није остао камен на камену од те Аустроугарске, благодарећи управо тој малој Србији“ рекао је митрополит.

 ТВ Храм

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here