Митрополит Амфилохије: Надам се да је прошло време убијања митрополита црногорских и монаха

Поделите:

Његово високопреосвештенство архиепископ цетињски митрополит црногорско-приморски Амфилохије поручио је данас да је крстионица на Михољској превлаци прилика за помирење, умножење братске љубави и слоге, и међу нама православнима и са нашом браћом римокатолицима.

Митрополит је бесједио послије великопосног братског сабрања мушког монаштва Митрополије црногорско-приморске у манастиру Стањевићи, преноси Спутњик.

Нагласио је да је Михољска превлака свједочанство вјековног јединства Истока и Запада и да је ово прилика да се крстионица из 4. вијека обнови и кроз њу да почне и обнова Превлаке. Позвао је на превазилажење диоба наслијеђених од времена безбожника и заједничку обнову ове древне лавре Светих архангела.

„Као што видите, црква Божија је и данас, и овдје код нас и широм васељене, на распећу. И не само да је била распета у вријеме безбожних комуниста, него још је распетија данас у вријеме њихових духовних потомака затрованих најопаснијом болешћу — брозомором, која и данас покушава да разори Цркву, да подметне своја кукавичја јаја намјесто цркве Божије“, казао је митрополит.

Он се осврнуо и на скорашње отворено писмо премијера Душка Марковића, и казао да је, што се тиче рушења крстионице цара Константина, у праву господин предсједник Владе кад каже да су о томе разговарали.

„Јесмо, било је ријечи и о тој крстионици. Ја сам рекао да сам дао благослов за крстионицу, а не за црквицу. Онда сам тражио од оца игумана да се црквица измјести, а крстионица треба да остане, нема сумње, јер је то обновљена крстионица цара Константина из 4. вијека. Ја сам то заиста и рекао господину предсједнику, да се оно горе измјести, нисам рекао да се руши. Међутим, тамо није могла да приђе дизалица која би то урадила. Сад се све издогађало што се издогађало, народ се сабрао, и заиста би био гријех пред Богом и био би знак умножења диоба и мржње у Црној Гори“, навео је Амфилохије.

Казао је да, прије свега, не може од народа да дозволи рушење црквице.

„Као што видите, ових дана непрекидно је стотине људи из Боке Которске па и шире, који стоје поред црквице, и сада не може нико од мене да тражи да рушимо ту црквицу. Надам се да ће и наша власт, која је кренула у једном тренутку да је руши, схватити да је не треба рушити јер је црквица симбол јединства и заједништва, и треба да буде симбол помирења, а не симбол мржње и раскола“, казао је митрополит.

Додао је да се много радује да су наша браћа римокатолици одавде масовно присуствовали ових дана да штите црквицу.

„То је много значајно, то је први пут у последњих можда и неколико вјекова, од млетачких времена, да се тако нешто догађа. И то је један од разлога да се та прво обновљена крстионица цара Константина, а онда црквица, која није рађена са мојим благословом, не руши“, подвукао је он.

Митрополит је указао на то да је у Црној Гори уведена диоба, тј. раскол, још од времена безбожника, од оних времена затрованим брозомором, за коју је оцијенио да је „најопакија болест која је харала и још увијек, нажалост, хара Црном Гором“.

„Они кажу да хоће да се врате Црној Гори. Тачно, али вратите се оној Црној Гори Петровића, Црној Гори митрополита Петра Првога и Другога, Црној Гори краља Николе Првога. У то вријеме је Митрополија црногорска била државна вјера, све до 1918, па ако хоће да се позивају на краља Николу, ево им прилике! Не тражимо да буде државна вјера, али да је не прогоне. Нажалост, Митрополија црногорска, морам јавно да кажем, данас је прогоњена, најпрогоњенија Црква у Црној Гори, да не кажем на Балкану. Прогоне наше монахе, монахиње које су дошле из Сибира и овдје, у Црну Гору уграђују свој живот. Забрањују им боравак, не дају држављанство“, казао је Амфилохије.

„Хоће да руше храмове. Почели су да руше још прије 15-20 година храм на Пардусу, па на Румији, и сада је питање крстионице цара Константина. Надамо се да је то вријеме прошло. Надам се да ће нови закон о црквама и вјерским заједницама, који је у припреми, коначно бити написан онако како је то сагласно са вјековним предањем Црне Горе и како је то сада прихваћено у свим европским државама. Не говорим само о отимању црквене имовине, ономе што су радили и њихови претходници, него и отимању храмова, што је било предвиђено безумним нацртом закона“, додао је владика.

На крају, митрополит је указао на то да сада све зависи и од оних који су сада на власти, да и они схвате да је вријеме гоњења Цркве прошло.

„Дакле, ова митрополија је саградила изворну Црну Гору и њену духовност, њен морал и образ сачувала пред свијетом. Надам се да је прошло вријеме убијања митрополита црногорских и монаха. Прошла су та времена, и ако да Бог да оздрави Црна Гора од опаке болести брозоморе. Има наде да се вратимо Црној Гори Црнојевића, Балшића, Немањића, Светог Јована Владимира, Црној Гори Петровића, да се њој вратимо и њиховој духовности, моралу и етици. Амин, дај Боже! На здравље и спасење!“, закључио је митрополит.

in4s.net
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here