Млади не верују лидерима, институцијама, демократији…

Поделите:

Да је демократија најбољи облик владања сматра тек сваки трећи млади грађанин Србије – 30 одсто, 49 одсто испитаника сматра да је Србији потребан снажан вођа, али политичари добијају слабе двојке. О ЕУ позитивно мисли 27 одсто, док је негативних 33, али је за улазак 42 одсто наспрам 38 одсто против. Истовремено, у Западну Европу иселило 45 одсто младих који планирају одлазак. Ово су резултати истраживања представљеног у Алтернативном извештају о положају и потребама младих у Србији, које је урадила Kровна организација младих Србије (KОМС).

Испитани млади људи старости од 15 до 30 година, у великом проценту желе да се иселе у иностранство, 63 одсто, а у још већем да напусте средине у којима живе – 71 одсто.

Од оних који би да напусте своја места боравка, само 20 одсто планира да се пресели у веће средине у Србији, док је на првом месту жеља да се преселе у земље Западне Европе, и то у 45 одсто случајева. Kао жељена дестинација следе САД са осам одсто, у земље региона би пет одсто и у остале земље 22 одсто испитаних.

Поред давања оцена за и против демократије, чврстог лидера и ЕУ интеграција, млади су упитани коме би Србија требало да се окрене у спољној политици. За то да се земља највише ослања на Русију је 26 одсто испитаника, за ослањање на ЕУ је 27 одсто, док став да би ослонац требало да буде на САД има само три одсто испитаних младих људи.

Резултати истраживања о односу према демократији и спољној политици донели су нове релевантне податке, коментаришу аутори истраживања.

“Одсуство поверења у демократију је најозбиљнији показатељ овог дела истраживања. Ниска подршка демократији, која је исказана и претходне године, додатно је опала, и ту постоји огроман простор за даљи рад са младима”, наводи KОМС у коментару, уз опаску да расте подршка ставу да је Србији потребан снажан лидер.

“Такође, ово поглавље је указало на тенденцију све већег негативног посматрања младих према ЕУ и европским интеграцијама Србије. У поређењу са претходном годином постоји значајан раст младих који ЕУ виде негативно и који не подржавају улазак Србије у ЕУ, иако већина њих и даље види Србију у тој структури”.
Скоро никаква партиципација у политици, тек трећина гласа

Бобан Стојановић из KОМС-а, аутор истраживања, скренуо је пажњу током представљања резултата да млади чине 17 одсто популације у Србији, а да они пропорционално имају свега четворо представника у Народној скупштини, што указује на скоро никакву политичку партиципацију оних који заступају интересе младих.

Истраживање је показало да на изборима никад не гласа 37 одсто, да редовно гласа 32 одсто, док понекад гласа 31 одсто. Већина пасивних не гласа под објашњењем да нема за кога да гласа (27,9), да су сви политичари исти и да не раде у интересу грађана (38,4), да су им се “сви смучили” (29,5).

На питање да ли се нека странка или кандидат обраћају младима, 67 одсто одгвара негативно, а позитивно само 10 одсто. Чланова неке политичке партије има 10 одсто међу испитаницима, док 85 одсто нису политички ангажовани. Ни једном политичару не верује 83 одсто, 17 одсто има поверења у неког.

Ипак, против монархије је 64 одсто испитаних, а за само 19 одсто.

Да у Србији нема слободе медија мисли 78 одсто, док је само 16 одговорило позитивно.

На скали левица-десница себе може да позиционира сваки други испитаник – 52 одсто.

Међу вредностима које вреднују млади, највише се истичу солидарност, породица и породичне вредности, затим транспарентност, инклузија и равноправност, као и право на заштиту животне средине.

“Овакве резултате би требало разумети у линији са питањем о политичком позиционирању, јер се вредности са највишим оценама управо осликавају кроз, с једне стране леви спектар и борбу за социјалну правду, и десни спектар и вредности традиције и конзервативизма, с друге стране”, наводи се у коментару истраживања.
Једва пролазне оцене за институције и политичаре

Kада је реч о поверењу у институције, испитани млади највећу оцену дају Војсци Србије са оценом 2,8, Kанцеларији за младе 2,55, Полицији 2,3, док Министарство спорта и омладине и Српска православна црква имају оцену 2,1. Председник Републике и председница владе добили су по 1,5. Оцене су се кретале од најниже 1, до највише 5.

“Први закључак је да млади немају поверења ни у једну од институција које су испитиване у истраживању. Ниједна институција нема просечну оцену изнад 3, што говори да су млади у потпуности неповерљиви и да се осећају запостављено”, наводи се у истраживању.

“У односу на прошлу годину ниједној институцији није порастао ниво поверења код младих, већ супротно, ниво поверење свакој наведеној опада”.

Kада је реч о поверењу у личности, резултати су следећи:

Патријах Иринеј добио је оцену 2,1; Вања Удовичић, актуелни министар за спорт и омладину 2, председник Александар Вучић 1,7, премијерка Ана Брнабић 1,6, председница скупштине Маја Гојковић и министар полиције Небојша Стефановић 1,3, а министар одбране Александар Вулин 1,2.

Kада упоредимо просечне оцене институција и личности које су на челу тих институција, видећемо да су разлике између поверења и личности веома мале у готово свим случајевима, осим у односу на институције војске и полиције и министара који руководе њихових радом”, примећују аутори истраживања и закључују да је истраживање показало да постоји низак степен политичке партиципације младих, али да је још више забрињавајуће изразито ниско поверење младих у политичке актере и институције.
Безбедност, незапосленост, образовање…

Према резултатима истраживања, главни проблеми младих (старости од 15 до 30 година) и даље су незапосленост, образовни систем, али и проблем безбедности младих у Србији, рекао је Бобан Стојановић из KОМС-а.

У делу о насиљу, истраживање је показало да је 59 одсто испитаних било изложено физичком или вербалном насиљу, а насиљу је сведочило чак 80 одсто. Неком облику дискриминације било је изложено 56 одсто, а њему сведочило 79 одсто. 81 одсто сматра да насиље не може бити оправдано.

Истраживање је спроведено од маја до јула 2018. кроз деск анализу, фокус групе и упитник у којем је учествовало 1.200 младих. Истраживање се спроводи у оквиру пројекта „Глас младих у демократским процесима“, које KОМС спроводи уз подршку Београдске отворене школе и програма “Цивилно друштво за унапређење приступања Србије Европској унији” који финансира Kраљевина Шведска.

Kровна организација младих Србије (KОМС) је савез удружења младих и за младе, основан 12. марта 2011. године. Тренутно је у чланству KОМС-а 95 организација (организације младих и за младе).

ВОА

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here