Моја америчка свадба: Милица отишла у Монтану да ради, тамо је упознала мужа Амера који жели и православно венчање у Србији

Поделите:

Њихова прича почиње Миличиним одласком на “Work & travel”  програм за младе са још две другарице

Милица и Џејмесон памтиће 13. октобар као најсрећнији дан у животу, јер су тада ова Српкиња и Американац на завејаној ливади Националног парка Јелоустоун у држави Монтани изговорили судбоносно да.

Њихова прича почиње Миличиним одласком на “Work & travel” програм за младе са још две другарице. Биле су у потрази за додатним послом и најбоља понуда на коју су наишле био је ресторан у ком ће упознати Џејмесона. Он је тамо већ радио.

Након прве смене схватили су да су комшије, живе једно поред другог јер је Гардинер мало место. Kако су дани одмицали, после посла би седели испред куће, баш као што се то ради на Балкану. Упознавали су једно друго, заправо културу и стапали се са разликама које су се у први мах чиниле несагледивим.

Српски зет, Џејмесон, сећа се како је изгледало тренутак када је први пут угледао Милицу.

– Појавила се девојка са много шљаштећим ранцем, у спортској одећи од главе до пете. Никад нисам мислио да ћу се заљубити у неког са другог континента, зато што увек одлазе. Успео сам да је наговорим да иде на планинарење са мном и да спава напољу или у колима, иако сам знао да то није њен стил. Тада сам схватио да се она заљубила, а и ја сам – рекао нам је он.

Ствари ипак нису ишле тако глатко, јер она је градско дете, а он рођен на источној обали Америке.

Покушавао је да ме наговори да идемо на пецање, планинарење или камповање, али сам ја била у фазону “ма нема шансе”. Био је упоран и после милионитог позива, пристанем. Мислим да сам тад први пут заправо видела праве лепоте тог места и природе, а и заљубила се у неког ко је хтео све те лепоте само мени да покаже – присетила се Милица.

Забављали су се неколико месеци, док њена виза није истекла и онда је морала да се врати кући, тако је летња бајка била прекинута. Kако нам је рекла, обоје је сломила помисао да морају да одржавају везу на осам хиљада километара.

Ипак, Милица се након неколико препрека вратила овог лета у исти град, а тамо ју је чекао Џејмесон. Радили су неколико недеља, а онда је уследило најлепше вече њеног живота.

Запросио ме је једне ноћи док смо се враћали са посла насред улице – кроз смех нам је препричала.

– Kад је отишла схватио сам колико је то тешко било, онда се вратила и рекао сам себи “Нећеш је изгубити два пута”. Тако сам је и запросио – рекао нам је Миличин, сада већ супруг.

АМЕРИЧKА СВАДБА

Свадбени обичај америчког континента знатно се разлику од наших, али ова Српкиња је успела да им се прилагоди.

За почетак, све што су могли су исфинансирали они сами, а тамо где је шкрипело, “погурали” су пријатељи – од организације, до хране и пића, торте и фотографа. Матичар је, како је дозвољено, могла да буде било која пунолетна особа – они су изабрали свог пријатеља.

Традиција нечег новог, половног и плавог је такође била испоштована.

– Морала сам да имам нешто плаво, то је била огрлица коју ми је најбоља другарица послала из Србије. Нешто позајмљено био је пуловер који ми једна од деверуша дала и нешто ново су биле минђуше које ми је Џејмесон направио – казала је Милица.

Kако је она православне вероисповести (мада, како је рекла, није превише религиозна), а он католик, одмах су отписали могућност црквеног венчања.

Одлучили су да ће цела церемонија бити одржана у парку који је и улаз у Јелоустон Парк. Тај дан је једини дан када је на овом месту у октобру падао снег.

Било је хладно, дувао је ветар, а Милица је у чизмама и дугој белој хаљини, са Џејмесоновим оцем под руку, стала пред олтар. Све је било романтично.

За мене је било поприлично тешко да организујем све, јер нисам знала ништа, али његов тата је много помогао. Њима је овде важна традиција. Овде нема оног да се купује млада, да се пуца из пиштоља и остали наши обичаји.

Питали смо их да ли су барем нешто из српске традиције применили, заједно су нам одговорили:

– Нисмо, јер је било мало венчање. Ја сам хтела да уведем мало српске традиције, али је то много тешко овде јер сам ја једина из Србије па људи не би знали како да реагују. Међутим, њему се много свиђа култура и на који начин ми славимо и једва чека то да доживи.

ИПАK ЋЕ ЗЕТ И У СРБИЈУ

Kада су Миличини родитељи сазнали да се удаје, били су пресрећни, јер су знали њихову причу и колико га она воли. Рекли су јој да би рађе волели да је виде срећну, него код куће да пати. Они нестрпљиво чекају да га упознају, а он полако учи српске речи.

– За сад зна само псовке и да каже “може једно пиво”, али напредује – кроз смех нам је рекла Милица.

Долазак у Србију планирају чим се папири среде, да он упозна све њене пријатеље и породицу, али и да направе право српско венчање.

– Џејмесон се сваког дана одушевљава културом и Србијом у потпуности. А и моји родитељи су већ почели да планирају свадбу – како ће да изгледа, где ће да буде, па све до најситнијих детаља. И његова породица се исто одушевила и једва чекају да дођу у Србију и да овде направимо свадбу.

Овај брачни пар сасвим спонтано је дошао на идеју да крену у заједнички живот, упркос потпуно различитом културолошком коду, другачијој националности и вери.

Њихова свадба није била уобичајена, чак ни за Амере, а Миличини родитељи након свега спремају свадбу којом ће својим пријатељима показати какви смо ми Срби.

 

Волим Србију

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here