Moskva – Carigrad: Geopolitika crkve i duhovnost

Podelite:

Prenosimo jednu diskusiju sa Fejsbuka o geopolitici crkve, odnosno o uticaju geopolitike na prilike u crkvi.

 

Andrej Protic : Ruska pravoslavna Crkva zahteva imperijalnu poziciju i ne dopušta da bude preglasana – i to pod rukovodstvom Vaseljenske patrijaršije, kojoj ništa osim prestižne titule nije ostalo. A svepravoslavnog Sabora bez učešća Ruske Crkve nema i ne može da bude.

Željko PoznanovićPa ako se piše da imperijalna pozicija Moskve dođe kao Vatikanska pa kako je došlo do pozicije Carigrada nije valjda nekim eklezijalnim otkrovenjem.Onda laž koja se ponavlja da Moskovska patrijaršija ima dve trećine vernika.Ima mnogo više.Jedine dve veće nacije Rumuni i Grci sa dijasporom imaju 40 miliona toliko ima Ukrajinska mitropolija MPC.Zadatak ovog Sabora bio je dvostruki 1-taktički napad na Antiohijsku i Moskovsku patrijaršiju u skladu sa NATO akcijom protiv Moskve i Damaska 2.strategijski da se ustroje Sabori koji bi se redovno dešavali i ne bi rešavali o ničemu a anulirali bi postepeno sinode ili arhijerejske Sabore pomesnih Crkava.U SPC se videlo jasno ko je za šta.U dijaspori skoro svi iz nepravoslavnih naroda kada se krste idu u rusku crkvu pa i dosta njih iz pravoslavnih naroda.To je jednostavno prirodan proces. Nema to nikakve veze sa rusofilijom to je tako.

Dragan Ilic: Razumem politiku crkve Andrej , koja nema nikakve veze sa duhovnošću.
Ako je sve ovo kao što kažeš, onda se definitivno ide u etnofiletizam, a ne sabornost.
Mogu se složiti da moskovska patrijaršija preuzme primat vaseljenske i de fakto i de jure, pa da se iz toga bira vaseljenski patrijarh koji ne mora biti Rus.
Sad dolazimo do apsurda. Sa jedne strane, drvlje i kamenje na ekumenizam kao “jeres”, a sa druge strane, ovakav pristup upravo vodi na izdvajanje najveće pravoslavne crkve iz jedinstva Crkve po sistemu rimske arhiepiskopije.
Moje mišljenje je uvek bilo, jedna crkva, jedan glas, nezavisno od broja vernika i geografske veličine same crkve.
Tu je trebalo sesti i razgovarati baš o tim detaljima i toj problematici koja nije ni malo naivna.
Ranije sam pričao da vaseljensku patrijaršiju treba izmestiti i konstituisati na nekom novom mestu, konkretno Moskva, kao treći Rim.
Ipak zaslužuju tako nešto svojom veličinim, a sa druge strane, prestaće turska dominacija na izbor vaseljenskog patrijarha, koji nema bukvalni nikakav autoritet osim tradicionalnog naziva.
Tu je najveći problem tradicija i sujeta autokefalnih crkava.
Verujem da su Jelini i antiohijska crkva malo zagazili u sujetu i gordost, ali u ovim vremenima tako nešto treba prevazići bratskim razumevanjem i opustljivošću.
Ako nastave tim putem, neće na dobro izaći, a raskolnici i sam Vatikan imaće razloga da se čvrsto drže svojih pozicija (mišljenja).
Baš neprijatna situacija koja, ponavljam, nema veze sa duhovnošću.

Andrej Protic: naravno da ne govorimo sa stanovišta duhovnosti, koja je svojstvo ličnosti – dok zajednice vezuju interesi, koje određuje geopolitika, a izražava ideologija.
To da jedna pomesna Crkva bude jedan glas nikad nije funkionisalo u istoriji Crkve. Glasove čitavog hrišćanskog Zapada (u prvom milenijumu) sublimirao je rimski papa – glasove istoka je (uglavnom) pokušavao da sublimira car Romeja.
Prvi milenijum crkvene istorije je borba između dva Rima – pritom, papski Rim je (uglavnom) branio pravoslavlje, dok su romejski carevi (uglavnom) forsirali jeresi. A vaselenski sabori su bili simboli obnove jedinstva Crkve – i ako ih opet bude značiće isto to.
Geopolitika je nedvojiva od crkvene politike – a sabori jesu ta politika – ili, u najboljem slučaju, borba za očuvanje duha i istine vere, pred pritiskom (geo)politike (najtipičniji primer je Sabor u Firenci 1437 – kada je Crkva glasala uprkos opstanku pravoslavnog carstva).
Svaki primer je za sebe – Željko Poznanovićje u pravu – neće biti moguće da se preko grčkih satelita čitavom pravoslavlju nametne geopolitički nerealan model – bez obzira na bilo kakve obzire duhovnosti.

Dragan Ilic: Duhovnost sam pomenuo samo zbog onih koji mešaju politiku crkve sa duhovnošću. Naš večiti problem. 🙂
Sa druge strane, Jelini su “malo” sujetni i teško da će se običnim putem i lakim dogovorom bilo šta promeniti u međusobnim odnosima autokefalnih crkava.
Baš zbog te vekovne udaljenosti, jaz se u politikama produbio više nego što je nekada bio.
Ni jedan Sv. Sabor nije prošao u miru i jedinstvu, a bilo ih je u prvom mileniumu.
Sada posle 1200 godina, razlike su još veće.
Počev od tradicionalnih, pa sve do nove geopolitičke situacije i stanja, koje crkve decidno zanemaruju kao da ne postoje.
Interesantno je da sve crkve zanemaruju svakodnevne promene i potpuno ih ignorišu, kao da žive u srednjem veku, gde je osnovna jedinica vremena “mesec dana”, a ne danas kada je minut bitan u dešavanjima, a sve sa opravdanjem, da za crkvu vreme nije bitno.
Mislim da je tu više izražena neka lična nota nego pravo stanje stvari, a opet na kraju, sve to uviju u “duhovnost” i plasiraju na tržište vernika.
Mnogo je sujete u pomesnim crkvama, a malo racionalnosti.
A da li je moguće jedna crkva, jedan glas, ne zanm. Ali ako idemo po veličini (procentualno), onda opet dolazimo u nesrazmeru glasova.
Ne znam, neka odluče kako hoće i šta hoće, alo ovakav pristup gorućim problemima ne vodi na dobro.
Ne samo gubitkom vernika, jer onaj ko je čvrst u veri ostaće, kao što su i ostajali tokom svih vekova, već može doći do rastakanja onog bića Crkve, sabornost.
Rekoj ja davno da se današnje pomesne crkve vode politikom “Svak za sebe, Bog za sve”.
A sve one priče oko sabornosti su samo priče za malu decu.

Željko PoznanovićGrčki sabor o etnofiletizmu je bio u svrhu da se Bugarima ne da patrijaršija koju nisu mogli da dobiju 1000 godina. Pa Grci su najveći šovinisti o kakvom oni etnofiletizmu govore zar oni nisu etnos. Zašto Grci treba da vladaju nad crkvenom dijasporom. Oni su komedija. Na što bi ličilo da su naprimer po difoltu i papa i svi kardinali Italijani. Kakav etnofiletizam pa ovo je bio grčki etnofiletistički sabor bez gruzina, bez arapa, bez većine slovena. Napisaću još o ovom saboru kad budem imao malo vremena ovako kratko ali bitno.

Andrej Protic: slažem se, nema mesta idealizciji – ali, realno, ruska Crkva je danas najrelevantnija u pravoslavlju – i nije sklona da se odrekne određene imperijalne uloge, svidelo se to nama ili ne.

 

Željko Poznanović:  Grčki šovinisti sistematski od 1949. proganjaju sve što je slovensko u Grčkoj: Naša zemlja SFRJ je valjda poslednja na svetu morala da vadi vize za Grčku zbog straha od Slovena koji su bili većina u Solunu i okolini. Kako ćemo ih zvati nije važno ali su Sloveni. Rodno selo Aristotela kod Stagire zove se Izvor i tako se zvalo kada se on rodio. Ali Grci vode politiku nasilne helenizacije svega. Zašto je arhiepiskop Albanije Grk kada je 15 posto albanaca pravoslavne vere. Oni se služe raznim metodama da bi postigli svoje ciljeve. Crnogorski udbaši od Jove Kapičića do Rista Radovića uvek su pokušavali da vladaju Srbijom. Jedan od naših episkopa dobio je analizu i prognozu šta će biti na Kritu. U dobroj nameri a neupozoren od onih koji su mu dali dao je Risti Sotoni to misleći da će ovaj uticati da se ne ide. I šta onda biva? Risto sam odlazi na Krit i poziva druge i još 23 episkopa odlazi. Naši episkopi tamo ne samo da nisu imali pravo glasa nego nisu imali slobodu kretanja i komunikacije. I onda Risto daje intervju gde o svemu priča samo Ruse gotovo ne pominje. Priča da je ustanovljeno da je 1384 bio sabor kojim su se Grci odrekli unije iako nikada to nije ustanovljano. Ko je sazvao taj sabor. Ko je nakon pada Vizantije izabrao Genadija Sholarisa za patrijarha nije uopšte ustanovljeno. Da li je pušten Risto da sve to uradi sa ovim saborom da bi se razotkrilo ko je on. U štampi su se pojavili natpisi Putin Ljut na Amfilohija. Kako kaže poslovica Orao ne hvata muve Aquila non capit muscas. Ali Risto je obmanuo Ruse i njima je potpuno jasno ko je on jer NATO sada ide svim sredstvima. Ima ko brine o Ristu. Putin se ne bavi miševima, a miš se otkrio.Čak je rekao da je tražio da Sabor ovaj grčki koji je bio ne bude svakih 7 ili 10 godina nego svake tri godine. To je veoma opasan čovek.
Andrej Protic Slažem se Željko, maske su pale. Za Rista je sve tačno, mada mislim da su to Rusi uveliko znali (kao i za ulogu Koštunice i njegovog političkog establišmenta). Ali, ta je melodija odsvirana, sada stižu drugačije note.

Izvor Fejsbuk profil Andreja Protića, 19. jul 2016.

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here