Мост за ново српско-америчко савезништво

Поделите:

Тачне су речи Џона Kенедија: „У политици нема пријателја, постоје само савезништва“ (Safire W, „Safires New Political Dictionary”, New York, 1993).

У унутрашњој, а тим пре спољној политици, у првом плану су интереси и на основу њих утемељена савезништва. Међутим, прагматичне речи великог америчког председника ипак не треба схватити на начин који потпуно искључује пријатељске односе. Само их треба ставити у реалан контекст. Они и те како могу да буду катализатор и темељ свестраног интересног повезивања.

А Срби и Американци су се, по правилу, кроз историју на тај начин међусобно опходили. Ствари не треба предимензионирати и из светлих политичких намера и жеља на патетичан начин нереално сагледавати, али чињеница је да су у 19. и већем делу 20. века САД за спрски народ биле савезничка земља па и држава према којој су постојале врло велике симпатије. О томе најлепше сведочи књига Михаила Пупина, Американца српског порекла, „Са пашњака до научењака“. С друге стране, у великој Америци се сигурно није толико знало и мислило о малој Србији као што је код нас био случај када се ради о САД, али је тамошња политичка елита и јавност ипак неспорно показивала наклоност према Србима. Довољно је да се сетимо чињенице да без благонаклоног става и залагања Вашингтона западни део Баната не би припао Србији после Првог светског рата.

Важна карика у српско-америчким, не само хладно-интересно већ и пријатељски утемељеним савезнички односима, била је између осталог и Операција „Ваздушни мост“ (Халyард). Ради се о највећој акцији спашавања оборених савезничких, а пре свега америчких пилота, иза непријатељских линија у Другом светском рату. Њу су пожртвовано извеле српске антифашистичке снаге отпора под командом генерала Драгољуба Драже Михаиловића. Тако је заробљеништва па неретко и смрти спашено скоро 500 припадника англо-америчких ваздушних снага. То се до данас памти и поштује у САД.

Историја и геополитика нису црно-белог карактера. У односима са Америком крајем прошлог века имали смо тежак период. И данас по неким важним питањима имамо колизију интереса. Ипак, ако посматрамо ширу слику уместо да се опсесивно фокусирамо на поједине њене делове, недвосмислено је да смо у прошлости са САД имали много више тога што нас у позитивном смислу спаја, као што и данас преовлађују потенцијали за сарадњу а не основи за размимоилажења. Да сада не набрајам сфере од економије до борбе против исламистичког тероризма, где смо једни другима од користи.

Без обзира на све оно што нас тишти, у српском националном интересу је да то схватимо и да се на промишљен начин посветимо развоју партнерских односа са САД. Верујем да је, у реалним оквирима, и интерес те велике земље да тежи што бољим односима са нама. Операција „Ваздушни мост“ је сјајан подсетник на квалитет и опсег наших некадашњих односа али– ако се обострано препозна и на прави начин уважи – и шанса да се убрза кретање ка новом нивоу и квалитету међусобне сарадње.

 

Демостат

Поделите:

1 коментар

  1. “недвосмислено је да смо у прошлости са САД имали много више тога што нас у позитивном смислу спаја, као што и данас преовлађују потенцијали за сарадњу а не основи за размимоилажења”

    добро колега, сада имамо уранијум за наредних неколико хиљада, или милиона година. то превазилази све наше сарадње у прошлости.

    али ок, бићемо савезници. радити се мора.

    само, јел може мало да нас ослободе притиска?
    можемо ли бити несврстани?

    дакле ниједном блоку да не припадамо.

    на хелму нам је место. између истока и запада. ту позицију би да задржимо и даље.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here