Мухарем Баздуљ: Адолф и грађани

Поделите:

Недуго прије почетка пандемије вируса COVID-19, британски историчар Брендан Симс, код нас најпознатији по књизи Најсрамнији тренутак: Британија и уништавање Босне, објавио је нову и опширну биографију Адолфа Хитлера. У уводу књиге, Симс примјећује да је о Хитлеру и Трећем рајху досад написано 120.000 књига и научних чланака, али да је упркос томе Хитлерова слика каква постоји у науци и широј јавности ипак некомплетна.

Симс исписује биографију човјека о коме је већ исписано толико биографских књига, али стављањем акцента на неке аспекте Хитлеровог живота и размишљања о којима је досад мање писано успјева да створи узбудљиво штиво које се повремено чита попут трилера.

ХИТЛЕРОВ АНТИСЕМИТИЗАМ
Могло би се о овој књизи писати из јако пуно перспектива, али мени су из неког разлога нарочиту пажњу привукли цитати из појединих Хитлерових говора и јавних наступа гдје се јасно виде патолошке размјере његовог антисемитизма.

На једном састанку са Гебелсом и Розенбергом, рецимо, Хитлер је говорио овако: „Јеврејски геополитички дискурс националистички је мит у опреци са стварношћу и због те опреке није могуће конституисати јасан и трајан геополитички поредак космополитске оријентације“.

Објашњавајући на састанку са кључним људима НСДАП-а зашто је важно да се неке књиге повуку из библиотека и униште, истицао је „канибалске стихове јеврејских пјесника“.

На партијском митингу у Нирнбергу 1937. Хитлер грми: „Тај канцер, тај меланом на ткиву херојске њемачке земље нешто или неко храни. И да, то су либерали, који попут угљених хидрата поје и доје рак јеврејског фашизма“.

Након абдикације краља Едварда VIII, за коју је био увјерен да је резулатат јеврејских сплеткарења, у једном интервјуу Хитлер појашњава: „Уколико се ови трендови наставе врло скоро ћемо имати ситуацију у којој ће јеврејски национализам моћи битно значајније утјецати на ове просторе, него до сада.“

Напосљетку, приликом једне Мусолинијеве посјете Берлину, Хитлер му каже: „Национализми имају своје циклусе. Осим јеврејског. Он је трајан.“

МАЛА РОКАДА
Читалац се можда већ пита – шта је овом Баздуљу? Оно, јест му ова колумна на Преокрету, еклектична, али шта је сада нашао да пише приказ књиге, уз то још код нас и непреведене. Добро, признајем, цијела ова прича је мали трик. Књига заиста постоји и све оно што сам написао о њој стоји, али наведени цитати нису заиста Хитлерови. Они су ту зарад експеримента. Сви су они заправо преузети из јавних иступа истакнутих регионалних интелектуалаца и умјетника, уз врло малу „рокаду“. Наиме, тамо гдје је стајао придјев „српски“, ја сам стављао ријеч „јеврејски“.

Изворне цитате потписују Нерзук Ћурак, Миле Стојић, Драган Бурсаћ, Драган Марковина и Милорад Поповић. Ништа у њима, понављам, није мијењано осим што је придјев „српски“ замијењен придјевом „јеврејски“.

Ако су читаоцу у измијењеној варијанти били грозни и одбојни, требало да би да се преиспита ако му у оригиналној варијанте звуче мање грозно и одбојно. Људи који су ове реченице написали или изговорили нису на гласу као националисти, него баш напротив. То је заправо у цијелој причи најстрашније. Та врста антисрпског сентимента је толико неосвијешћена, да људи у томе више не препознају нешто проблематично.

Замислите да неко крене да пише о „канибалским стиховима бошњашких (или хрватских) пјесника“, да неко каже како сви национализми имају своје циклусе, а само албански је трајан, или да неко било који народ назове канцером на тијелу неке јуначке земље. Тешко је то и замислити. Добрица Ћосић је с разлогом био изложен критикама кад је о Албанцима писао као о „социјалном, политичком и моралном талогу трибалног варварског Балкана“. Имам осјећај да неко напише такву реченицу о Србима да би добио само аплаузе.

САБОР СРБА НЕГРАЂАНА
Чак су и наведени цитати малтене пронађени по методи случајног узорка. Велехваљени говор Немање Батричевића на митингу Ђукановићевих присталица има у себи и ове реченице: „Да пошаљемо поруку нашој браћи Бошњацима, Муслиманима, Албанцима и Хрватима, који већ данима стријепе у својим домовима – ви нијесте сами. Заједно с вама стријепе и Црногорци и грађански оријентисани Срби.“

Практично свим бројнијим етничким групама у Црној Гори овдје се у цјелини даје право постојања, уз један изузетак. Ту су скупа (сви) Бошњаци, Муслимани, Албанци, Хрвати и Црногорци, а мјеста, ето, има и за Србе, али само ако су „грађански оријентисани“. Легитимно је, дакле, бити Бошњак, Муслиман, Албанац, Хрват и Црногорац и не бити „грађански оријентисан“, али је бити Србин легитимно само ако си „грађански оријентисан“.

То долази из исте оне матрице која је учинила да цијели низ „регионалних миротвораца и космополита“ кад желе да покажу како су широки обавезно јавности ставе до знања да није све у Србији и са српским народом језиво, грозно и мрачно јер, ето, постоје Соња Бисерко и Жарко Кораћ.

Нико не спори улогу српског национализма и Милошевићеве политике у распаду Југославије и ратовима који су га пратили. Мало је феномена у новијој историји који су опширније обрађени у научној литератури и медијским приказима. Милошевић је умро у затвору, Караџић и Младић су осуђени за (између осталог) геноцид, са казном доживотне робије, десетине и стотине починилица ратних злочина над несрпским становништвом осуђени су на цијелом низу судова, између осталог и на судовима у Републици Србији.

Ипак, скоро пуних четврт вијека од потписивања Дејтонског споразума, такозвани интелектуални крем региона није у стању да искорачи из пакла интелектуалне и моралне лијености илустроване понављањем флоскула и предрасуда. Ако би у будућности код коришћења придјева „српски“ барем размислили како би им реченице звучале да је умјесто њега придјев који се односи на неки други народ, можда би им и мишљење те закључци бивали мало тачнији и прецизнији.

Мухарем Баздуљ, Preokret.info
Поделите:

1 коментар

  1. У овом контексту ваља рећи, да се њујоршко-лондонсоко-московска Коминтерна, Хитлеров немачки Рајх и злочиначки НАТО пакт под окриљем европских и америчких империјалиста-тријалиста, нашао на истом противсрбском програму у удруженом злочиначком подухвату у трагичном двадесетом столећу.

    Имајући на уму, да су Немци у Другом св. рату распарчали етничку територију србског народа и дали је својим савезницима Хрватима, Албанцима, Бугарима и Маџарима. Немци су становнике Црне Горе прогласили за посебан народ, у становништву Јужне Србије видели су Бугаре. У босанско-херцеговачким потурчењацима видели су Хрвате. Такође, Немци су у свему прихватили хрватску усташку тезу да на подручју тзв. Независне Државе Хрватске нема Срба, него да су то православни Хрвати. Од србске Војводине Немци су хтели да направе нову државу која би се звала “Dunauland”. Такође, дали су Албанцима србске историске покрајине Косово и Метохију, што им је дала и србофобична Комунистичка партија Југославије. Немци су били против краља Петра II и монархије, као и тзв. „велики кадрови“ Коминтерне у Њујорку, Лондону и Москви. Против Краља Петра II и против Срба монархиста били су и англо – амерички масони, председник Фрeнклин Рузвелт и премијер Винстон Черчил…

    Према извесним дневничким белешкама Richard-а Breiting-a, које су објављене у књизи “Тајни разговори са Хитлером – Новооткривени интервјуи из 1931”, Хитлер је дословно рекао:

    “Мађарска ће бити наш природни савезник, јер је и она распарчана Версаљским миром као и Немачка… Трансилванија и Војводина су мађарске територије… Међутим ми нећемо заборавити да јака немачка мањина живи на ушћу Саве и Дунава… Београд је био и још је тврђава принца Евгенија… Братислава и Загреб су предграђа Беча. Народ тамо мора да учи немачки језик и да тако ода респект Немачкој…

    Нећемо се одрећи бивших аустријских територија Трста и Истре… Далмација и преостали део Балкана доћи ће под италијански утицај. Наш најближи савезник на југоистоку Европе биће Бугарска. Македонија је бугарска територија. Бугарска мора имати излаз на Јегејско море…

    Укратко, Аустрија, Швајцарска, Белгија, Југославија, и Чехословачка морају нестати као државе…“ ( Види: Secret conversations with Hitler. The Newly-discovered 1931 interviews. Edited by Edward Calic, New York, The John Day Co., 1971, стр. 191).

    За остварење немачких освајачких планова и намера на Балкану, Хитлеру
    су главна сметња били Срби, дословно је рекао:

    „Ми не смемо нипошто допустити да на Балкану постане надмоћан један народ који сматра да има своју политичку мисију. Срби су један такав народ. Они су показали велику државотворну снагу и имају далекосежне циљеве, који допиру чак до Јегејског Мора. Не чини, ми се паметно да овај народ још посебно охрабрујем у његовим тежњама…“ (Види: Hermann Neubacher, Soderauftrag Suedost, 1940-1945, – Bericht eines fliegenden Diplomaten. Musterschmidt-Verlag, Gottingen, 1956, c.158).

    Такође, имајући у виду да је Брозова великохрватска, фабијанско-бундистичко-бољшевичка, интермаријумска неблагодарна буржоаска и робовласничка творевина НАТО-Југославија крајем ХХ столећа постала завојевачки експериментални полигон НАТО пакта, где су се одувек сукобљавали интереси великих сила, као што је случај и данас услед интезивног политичког, економског и психолошког рата који је објављен Србима до истребљења, дирекно и индиректно, преко белосветских талога тзв. „великих изабраника“ и тзв. „великих кадрова“ европских и америчких империјалиста-тријалиста и њихових тајних и јавних структура и подземних организација и покрета сваке врсте у Београду-Јосипграду и Подгорици-Титограду.

    Полазећи од чињенице да креатори глобалног хаоса и организатори конспиративних, реакционарних и револуционарних тајних и јавних подземних покрета и организација раде далеко од очију јавности, преко извесних идолатриских, езотериских и окултних структура, да би успоставили једну светску владу са седиштем у Њујорку у Сједињеним Америчким Државама, под хегемонијом западно-европских и америчких империјалиста-тријалиста, који доносе драматичне одлуке у западноевропској и америчкој спољној политици против Срба, традиционалних савезника Сједињених Америчких Држава и Велике Британије у корист терористичких покрета на Балкану и свету – “These CFR/TC members head State Department bureaus where dramatic shifts in American foreign policy to work against allies of the United States and in favor of revolutionary forces…” (Види: Editorial
    Staff, Say No! To the New World order CFR/TC, Metairie, LA., U.S.A, 1985).

    Такође, чињеница је да су европски и амерички империјалисти-тријалисти спремили план у другој половини деветнаестог столећа да србски народ избришу из групе европских народа (Види: Pierre Virion, Bientot un gouvernement mondial?– Une super et contre-eglise, Paris, France, 1967).

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here