Мухарем Баздуљ: Сви окрећу главу од Југославије

Поделите:

ДАНАС, више од четврт столећа након што је југословенско јединство и формално разбијено, односно више од деценију након што је нестанком заједничке државе Србије и Црне Горе поништен последњи његов траг, Југославије се институционално нико не сећа по добром – наводи књижевник Мухарем Баздуљ у ауторском тексту за портал Културног центра Новог Сада.

У тексту, Баздуљ се позива на Иву Андрића, у оно време непознатог младог песника и несвршеног студената који је у загребачком листу „Новости“ објавио текст под насловом „Незвани нека шуте“.У том тексту будући нобеловац каже :„Док се с муком полажу темељи храму наше слободе, они су стали да се препиру: какав ће облик имати златна јабука на врх куполе“.

Баздуљ истиче да данас, када после стотину година читамо овај текст, он звони необичном актуелношћу, не само зато што га је писао онај Иво Андрић који се касније успоставио као кључна фигура југословенске културе.

– Шта нам каже Андрић? – пита Баздуљ и одговара : – Југославију су правили борци и сиротиња жељни јединства и слободе. Без јединства, слобода је била угрожена. Јединство је оно што не би смело да буде угрожено тривијалним разликама.

 

Баздуљ даље закључује да док је постојао страх од „капиталистичко-империјалистичке Италије“ и њених територијалних претензија, Југославија је из перспективе Словеније и Хрватске била пожељна.

Данас у Хрватској је ситуација и комплекснија и радикалнија. Кроз школске програме и мејнстрим медије форсира се наратив о Југославији као „синониму за Велику Србију“ и „тамници народа“, без икакве свести да је уједињење Далмације као некадашње аустријске крунске земље, Ријеке као најпре мађарске а затим италијанске луке, те Хрватске и Славоније као делова Угарске, а о Истри да и не говоримо, било могуће само у југословенском оквиру. Протеривање Срба који су ту живели вековима потиснуто је из памћења формулацијом о „великосрпској агресији“.- наглашава Мухарем Баздуљ.

По његовом мишљењу, „у Босни и Херцеговини, као највећој жртви распада, међу обичним светом постоји можда и највећи проценат површне југоносталгије“. Ипак,сматра он, бошњачка елита склона је сатанизовању земље која је тобоже тлачила муслимане, без имало спремности да се признају фактографски проверљиви подаци о невиђеном и демографском и образовном и институционалном напретку босанско-муслиманске популације у Југославији.

 

У Македонији такође, наставља Баздуљ, постоји доживљај Југославије као земље под српском хегемонијом, мада су и у пиринској и у егејској Македонији, односно у бугарском и грчком делу некад јединствене територије, Македонци практично асимиловани, а само у Југославији су успели и да буду признати као народ и да нормирају властити језик.А, у Црној Гори се датум Подгоричке скупштине проглашава скоро па најгорим даном у црногорској историји.

– Ситуација у Србији је најкомплекснија.Србија је дуго након што су практично сви остали напустили Југославију, остала верна југословенској симболици од „плаво-бело-црвено“ тробојке до химне „Хеј Словени“. Такође, у српској јавности постојало је несразмерно велико интересовање за дешавања у некадашњим деловима заједничке државе. У последњих седам-осам година, међутим, то се драстично мења. Нарација о Југославији као „трагичној и најгорој грешци“ српског народа постала је доминантна. Не узима се у обзир да 1918. године реалистична алтернатива готово да није ни постојала.

 

Новости

Поделите:

7 Коментари

  1. Душан Буковић:

    ЧЕМУ ВИШЕ ЈУГОСЛАВИЈА

    Не улазећи ни у какве друге коментаре о првој и другој несрећној и неблагодарној државној творевини Југославији, која је била формирана и успостављена као мала Аустро-Угарска. Она није формирана и створена зато, да би са њом било кринисано херојство србске војске која се за њу борила, већ зато, што су Срби са њеним стварањем морали да потпуно и сигурно онемогуће обнову Аустро-Угарске империје, коју су западно-европски и амерички империјалисти намеравали успоставити у Првом св рату, као Аустро-Угарску Подунавску Федерацију. Имајући у виду да су западно-европски и амерички империјалисти-тријалисти имали исте планове и намере у Другом св. рату и да их је Стаљин спречио да остваре планове и намере из Првог св. рата, да формирају и успоставе Аустро-Угарску Подунавску Федерацију. Такође. имајући у виду да је Југославија од самог почетка била састављена од народа међусобно завађених са покрајинским антагонизмима и супротним верским и националним и економским интересима и да је послужила крајем ХХ столећа несрбским народима као опција транзита.

    Што се тиче Брозове великохрватске, интермаријумске, фабијанско-бундистичке и бољшевичке Југославије, константовали бисмо да је проф. др Мирко М. Косић (Велика Кикинда, 27. март 1892–Лугано (Швајцарска), 25. јуни 1956), „један од најпризнатијих социолога света и одличан економиста и статистичар”, како то лепо рече проф. др Лазо М. Костић, објавио значајну расправу под насловом „Србија и балканска унија“, где између осталог, стоји:

    „Зверским покољем (а не у “грађанском рату“ како би то хтели неки браниоци Хрвата међу Енглезима) скоро милион голоруких Срба (и стараца и жена и деце) од стране Хрвата добровољних савезника Немаца ( а не само “Усташа“!, таман као што ни Немци неће да су вршили злочине него тамо неки “наци“! а да шта су били ти “наци“ него огромна већина Немаца? Баш као и “Усташе“ Хрвата) покопана је за сва времена заблуда о народном јединству Срба и Хрвата. Човек би очекивао да ће сада српски политичари напустити идеју о могућности трајне државне заједнице са Хрватима, када је отпала њезина основа: фикција “народног јединства“. Али не: они су тако мало дознали о хрватским зверствима, тако их се мало дотиче грозна смрт милион њихових сународника да и даље трабуњају да ко неће више државну заједницу са Хрватима тај само чини радост “нашим заједничким непријатељима“ циљајући на Талијане и Мађаре… Та имају ли Срби љућих непријатеља од Хрвата? Ни Турци нису за четиристо година побили толико голоруких Срба колико Хрвати за цигло четири године! Има још и такових наивчина међу нама, који још говоре о “заједничкој опасности од Талијана и Немаца“ као да Хрвати нису у два Светска Рата били борци на страни Немаца и као да се развојем војне технике и међународно-светско-политичке свести нису из основе помериле вероватности па и могућности локализованих ратних сукоба…“ (Види: Проф. др Мирко М. Косић, Србија и балканска унија, Српски народни календар – Американски Србобран, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, страна 82-87).

    • G. Bukviću pa nisu valjda svi Hrvati zločinci, cijeli jedan narod? Valjda je u pitanju grupa Hrvata. Zar nikad niste pomislili da su tim monstruoznim zločinima upravljali zavojevači preko te grupe samo da bi trajno stavili tačku na moguće jedinstvo? Pa jel Vi mislite da su Srbi napravili Srebrenicu? Jel Dražen Erdemović Srbin? Šta je radila britanska jedinica “SASE” u Srebrenici? Nek budem ja naivni jugonostalgičar a Vi mudri Srbin. Nije problem.

  2. Bukovic generalizuje stvari……
    pokusava svim hrvatima staviti teret zlocina na vrat……
    naravno da nisu svi hrvati bili to sto govori da su……
    ogromna vecina je obican svet koji nebi ni mrava zgazio ali kao i u svugde uvek se nadje izrod koji pokvari prosek..

  3. Okrecu glavu jer nece da imaju bilo kakvu vezu sa ovakvom Srbijom u kojoj su na vlasti Milosevicevi ucenici i poltroni. Pogledajte ko je na vlasti u Srbiji: Vulin, Dacic, Vucic, Palma itd. Kreature i moralne nakaze. Svaki dan neki performans na Kosovu i oko Kosova da bi se odlozio ulazak u Nato, prikrile stravicne kradje po Srbiji i ovaj narod jos vise sludeo i osiromasio. Potpisali bezuslovnu kapitulaciju i povlacenje sa Kosova i sad nam drve o nekoj ugrozenosti Srba i kako ce oni da ih zastite. Pozivaju se na Rusiju koja nas svaki dan hrabri da izginemo ko sto je mirno gledala kako nas Nato rastavlja na sastavne delove u ratu koji jd bio samo u Ruskom interesu, cime je ocigledno da ga je ona i izazvala.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here