Muharem Bazdulj: Svi okreću glavu od Jugoslavije

Podelite:

DANAS, više od četvrt stoleća nakon što je jugoslovensko jedinstvo i formalno razbijeno, odnosno više od deceniju nakon što je nestankom zajedničke države Srbije i Crne Gore poništen poslednji njegov trag, Jugoslavije se institucionalno niko ne seća po dobrom – navodi književnik Muharem Bazdulj u autorskom tekstu za portal Kulturnog centra Novog Sada.

U tekstu, Bazdulj se poziva na Ivu Andrića, u ono vreme nepoznatog mladog pesnika i nesvršenog studenata koji je u zagrebačkom listu „Novosti“ objavio tekst pod naslovom „Nezvani neka šute“.U tom tekstu budući nobelovac kaže :„Dok se s mukom polažu temelji hramu naše slobode, oni su stali da se prepiru: kakav će oblik imati zlatna jabuka na vrh kupole“.

Bazdulj ističe da danas, kada posle stotinu godina čitamo ovaj tekst, on zvoni neobičnom aktuelnošću, ne samo zato što ga je pisao onaj Ivo Andrić koji se kasnije uspostavio kao ključna figura jugoslovenske kulture.

– Šta nam kaže Andrić? – pita Bazdulj i odgovara : – Jugoslaviju su pravili borci i sirotinja željni jedinstva i slobode. Bez jedinstva, sloboda je bila ugrožena. Jedinstvo je ono što ne bi smelo da bude ugroženo trivijalnim razlikama.

 

Bazdulj dalje zaključuje da dok je postojao strah od „kapitalističko-imperijalističke Italije“ i njenih teritorijalnih pretenzija, Jugoslavija je iz perspektive Slovenije i Hrvatske bila poželjna.

Danas u Hrvatskoj je situacija i kompleksnija i radikalnija. Kroz školske programe i mejnstrim medije forsira se narativ o Jugoslaviji kao „sinonimu za Veliku Srbiju“ i „tamnici naroda“, bez ikakve svesti da je ujedinjenje Dalmacije kao nekadašnje austrijske krunske zemlje, Rijeke kao najpre mađarske a zatim italijanske luke, te Hrvatske i Slavonije kao delova Ugarske, a o Istri da i ne govorimo, bilo moguće samo u jugoslovenskom okviru. Proterivanje Srba koji su tu živeli vekovima potisnuto je iz pamćenja formulacijom o „velikosrpskoj agresiji“.- naglašava Muharem Bazdulj.

Po njegovom mišljenju, „u Bosni i Hercegovini, kao najvećoj žrtvi raspada, među običnim svetom postoji možda i najveći procenat površne jugonostalgije“. Ipak,smatra on, bošnjačka elita sklona je satanizovanju zemlje koja je tobože tlačila muslimane, bez imalo spremnosti da se priznaju faktografski proverljivi podaci o neviđenom i demografskom i obrazovnom i institucionalnom napretku bosansko-muslimanske populacije u Jugoslaviji.

 

U Makedoniji takođe, nastavlja Bazdulj, postoji doživljaj Jugoslavije kao zemlje pod srpskom hegemonijom, mada su i u pirinskoj i u egejskoj Makedoniji, odnosno u bugarskom i grčkom delu nekad jedinstvene teritorije, Makedonci praktično asimilovani, a samo u Jugoslaviji su uspeli i da budu priznati kao narod i da normiraju vlastiti jezik.A, u Crnoj Gori se datum Podgoričke skupštine proglašava skoro pa najgorim danom u crnogorskoj istoriji.

– Situacija u Srbiji je najkompleksnija.Srbija je dugo nakon što su praktično svi ostali napustili Jugoslaviju, ostala verna jugoslovenskoj simbolici od „plavo-belo-crveno“ trobojke do himne „Hej Sloveni“. Takođe, u srpskoj javnosti postojalo je nesrazmerno veliko interesovanje za dešavanja u nekadašnjim delovima zajedničke države. U poslednjih sedam-osam godina, međutim, to se drastično menja. Naracija o Jugoslaviji kao „tragičnoj i najgoroj grešci“ srpskog naroda postala je dominantna. Ne uzima se u obzir da 1918. godine realistična alternativa gotovo da nije ni postojala.

 

Novosti

Podelite:

7 Komentari

  1. Dušan Buković:

    ČEMU VIŠE JUGOSLAVIJA

    Ne ulazeći ni u kakve druge komentare o prvoj i drugoj nesrećnoj i neblagodarnoj državnoj tvorevini Jugoslaviji, koja je bila formirana i uspostavljena kao mala Austro-Ugarska. Ona nije formirana i stvorena zato, da bi sa njom bilo krinisano herojstvo srbske vojske koja se za nju borila, već zato, što su Srbi sa njenim stvaranjem morali da potpuno i sigurno onemoguće obnovu Austro-Ugarske imperije, koju su zapadno-evropski i američki imperijalisti nameravali uspostaviti u Prvom sv ratu, kao Austro-Ugarsku Podunavsku Federaciju. Imajući u vidu da su zapadno-evropski i američki imperijalisti-trijalisti imali iste planove i namere u Drugom sv. ratu i da ih je Staljin sprečio da ostvare planove i namere iz Prvog sv. rata, da formiraju i uspostave Austro-Ugarsku Podunavsku Federaciju. Takođe. imajući u vidu da je Jugoslavija od samog početka bila sastavljena od naroda međusobno zavađenih sa pokrajinskim antagonizmima i suprotnim verskim i nacionalnim i ekonomskim interesima i da je poslužila krajem HH stoleća nesrbskim narodima kao opcija tranzita.

    Što se tiče Brozove velikohrvatske, intermarijumske, fabijansko-bundističke i boljševičke Jugoslavije, konstantovali bismo da je prof. dr Mirko M. Kosić (Velika Kikinda, 27. mart 1892–Lugano (Švajcarska), 25. juni 1956), „jedan od najpriznatijih sociologa sveta i odličan ekonomista i statističar”, kako to lepo reče prof. dr Lazo M. Kostić, objavio značajnu raspravu pod naslovom „Srbija i balkanska unija“, gde između ostalog, stoji:

    „Zverskim pokoljem (a ne u “građanskom ratu“ kako bi to hteli neki branioci Hrvata među Englezima) skoro milion golorukih Srba (i staraca i žena i dece) od strane Hrvata dobrovoljnih saveznika Nemaca ( a ne samo “Ustaša“!, taman kao što ni Nemci neće da su vršili zločine nego tamo neki “naci“! a da šta su bili ti “naci“ nego ogromna većina Nemaca? Baš kao i “Ustaše“ Hrvata) pokopana je za sva vremena zabluda o narodnom jedinstvu Srba i Hrvata. Čovek bi očekivao da će sada srpski političari napustiti ideju o mogućnosti trajne državne zajednice sa Hrvatima, kada je otpala njezina osnova: fikcija “narodnog jedinstva“. Ali ne: oni su tako malo doznali o hrvatskim zverstvima, tako ih se malo dotiče grozna smrt milion njihovih sunarodnika da i dalje trabunjaju da ko neće više državnu zajednicu sa Hrvatima taj samo čini radost “našim zajedničkim neprijateljima“ ciljajući na Talijane i Mađare… Ta imaju li Srbi ljućih neprijatelja od Hrvata? Ni Turci nisu za četiristo godina pobili toliko golorukih Srba koliko Hrvati za ciglo četiri godine! Ima još i takovih naivčina među nama, koji još govore o “zajedničkoj opasnosti od Talijana i Nemaca“ kao da Hrvati nisu u dva Svetska Rata bili borci na strani Nemaca i kao da se razvojem vojne tehnike i međunarodno-svetsko-političke svesti nisu iz osnove pomerile verovatnosti pa i mogućnosti lokalizovanih ratnih sukoba…“ (Vidi: Prof. dr Mirko M. Kosić, Srbija i balkanska unija, Srpski narodni kalendar – Amerikanski Srbobran, Pittsburgh, Pa., U. S. A., 1951, strana 82-87).

    • G. Bukviću pa nisu valjda svi Hrvati zločinci, cijeli jedan narod? Valjda je u pitanju grupa Hrvata. Zar nikad niste pomislili da su tim monstruoznim zločinima upravljali zavojevači preko te grupe samo da bi trajno stavili tačku na moguće jedinstvo? Pa jel Vi mislite da su Srbi napravili Srebrenicu? Jel Dražen Erdemović Srbin? Šta je radila britanska jedinica “SASE” u Srebrenici? Nek budem ja naivni jugonostalgičar a Vi mudri Srbin. Nije problem.

  2. Bukovic generalizuje stvari……
    pokusava svim hrvatima staviti teret zlocina na vrat……
    naravno da nisu svi hrvati bili to sto govori da su……
    ogromna vecina je obican svet koji nebi ni mrava zgazio ali kao i u svugde uvek se nadje izrod koji pokvari prosek..

  3. Okrecu glavu jer nece da imaju bilo kakvu vezu sa ovakvom Srbijom u kojoj su na vlasti Milosevicevi ucenici i poltroni. Pogledajte ko je na vlasti u Srbiji: Vulin, Dacic, Vucic, Palma itd. Kreature i moralne nakaze. Svaki dan neki performans na Kosovu i oko Kosova da bi se odlozio ulazak u Nato, prikrile stravicne kradje po Srbiji i ovaj narod jos vise sludeo i osiromasio. Potpisali bezuslovnu kapitulaciju i povlacenje sa Kosova i sad nam drve o nekoj ugrozenosti Srba i kako ce oni da ih zastite. Pozivaju se na Rusiju koja nas svaki dan hrabri da izginemo ko sto je mirno gledala kako nas Nato rastavlja na sastavne delove u ratu koji jd bio samo u Ruskom interesu, cime je ocigledno da ga je ona i izazvala.

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here