На раскршћу геостратешких праваца Србија је морала бити потчињена

Поделите:

У Београду одржан научни скуп о поводима и последицама бомбардовања Савезне републике Југославије. Алекси Труд: Јасно је да су Обилић и „Трепча“ много важнији од права Албанаца.

Одговор на питање шта је прави повод НАТО агресије на СРЈ, налази се у рудном богатству Косова и Метохије! Данас, две деценије од окончања те неморалне и срамне војне интервенције, број присутних страних, пре свега америчких и немачких корпорација на Космету, јасно показује да су им Обилић и „Трепча“ много важнији од права Албанаца. Не заборавите да се у јужној српској покрајини налази око 15,7 милијарди тона лигнита, који може да се експлоатише наредних 200 година, а богата је и металом цирконом који се користи у изради ракетних глава, док су олово, цинк и бакар изузетног, натпросечног квалитета.

Ово је у понедељак рекао француски историчар Алекси Труд, професор Универзитета у Версају, један од покретача петиције којом се од Француске тражи повлачење признавања независности Косова. Он је на научном скупу „Двадесет година од НАТО агресије на СРЈ: поводи и последице“, одржаној у понедељак, 10. јуна у Београду, у организацији Института за политичке студије (ИПС), нагласио и да је план о стварању лажне државе Косово осмишљен још осамдесетих година:

– Американци су то учинили по рецепту који су применили у Никарагви и Хондурасу: изазовете нереде и грађански рат, а онда активирате своју индустријску машинерију и компаније да са те територије црпе све што им је потребно за привреду и војску. Истраживачима је одавно познато да је амерички војно-корпорацијски механизам био спреман за „рад“ на Косову и Метохији још у фебруару 1999. године и то је био сигуран знак да ће се НАТО обрушити на Србију. Знају западни политичари да су на Косову главне европске базе за продају хероина, за трафикинг и друге прљаве послове, али им је „Трепча“ важнија, профитабилнија. Зато ће и притисци и разноразне акције РОСУ на северу Косова бити све учесталије.

Отварајући ову конференцију у чијем раду је учествовало више од 20 историчара, политиколога, официра и лекара, Живојин Ђурић, директор Института за политичке студије, рекао је да се из године у годину прикупља све више релевантних података и о правим поводима и о правим последицама НАТО агресије на СРЈ.

Фото: Д. Миловановић/Новости

– Суштински узроци напада на нашу земљу нису хуманитарне природе, у сврху заштите албанског живља, већ су на страни неоимперијализма – рекао је Ђурић. – Они су геополитички, економски, чак и социолошки и културолошки. Непосредна агресија завршила се пре две деценије, али њене последице још трају. Прве су политичке и економске, а друге оне које и дан-данас утичу на здравље и животну средину.

Да велике силе повремено имају потребу да провере и потврђују „кредибилитет силе“, по речима историчара др Милета Бјелајца, најбоље је потврђено баш за време НАТО агресије на СРЈ. Али да би властитој и светској јавности „продале такав рат“, увек га „умотају“ у неки узвишен мотив – бригу за људе, угрожене мањине, људска права, демократију…

– Рат се желео из много разлога, а највише као преседан у међународним односима неопходан за даље акције у свету – казао је Бјелајац. – Ставити ОУН по страни и одлучивати по властитом нахођењу о „претњама“ миру. И, на овом пројекту није радила само једна држава. САД и Немачка су свој јасан став о Косову и Метохији имале још за време рата у Босни и Херцеговини. На раскршћу геостратешких праваца Србија је морала бити потчињена.

Доживели процват у Србији

Називање НАТО агресије хуманитарном акцијом гнусна је лаж – рекао је професор др Радослав Гаћиновић, научни саветник ИПС. – Истина је да су Албанци најсветлије тренутке свог развоја доживели баш у Србији. Први пут у својој историји имали су прилику да се образују и економски уздижу. Своје прве докторе наука добили су у Србији. Не заборавимо и да је сваки запослени у Србији одвајао један проценат своје месечне зараде за развој КиМ, што је било милион долара дневно.

Највећа америчка војна база изграђена после вијетнамског рата, ‘“Бондстил“ на Косову и Метохији
Бондстил

Једна од највећих опасности по мир у свету, коју је још 1959. препознао и презрео амерички председник Ајзенхауер јесте такозвани војноиндустријски комплекс – рекао је Алекси Труд. – Колико је он моћан, види се на примеру отимања Космета од Србије. Најпре су због своје безбедности подигли базу „Бондстил“, а онда је почео уплив корпорација. И све то, не случајно, врло близу раскрснице паневропских коридора четири, осам и десет.

Аутор: Ј. Матијевић
Извор: Новости

Поделите:

1 коментар

  1. idi pa ovo kad gledam sliku to su Prle i Tihi po Beogradu dilazi u vazduh dok si reko keks. Maznjavaju im uniforme, a Svabe ne kapiraju…..pa nek probabju malo da to urade na Bonsteel…hehehe
    I umesto da je to baza pod srpskim pokroviteljstvom a mogla je da bude, ispalo albanci ih dozvali pa su postali heroji. Nadam se da Milosevic gori tamo gde treba da gori.

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here