Aнђелковић: Национално профитерство наводно дисидентског министра Поповића

Поделите:

Српско питање у Црној Гори и Србија: у троуглу опортунизма, дефетизма и „ура патриотизма“ у редовима српске власти. Од СНС естаблишмента до наводно дисидентског министра Ненада Поповића из редова владајуће коалиције.

Када се ради о српском питању у Црној Гори налазимо се у реци опортунизма и неадекватнсоти. Они који држе кормило Србије сувише су уздржани према злочиначком црногорском режиму и не гађају га тамо где би га највише заболело (на пример његов капитал у Србији). Али на основу онога што су до сада показали, ништа бољи нису ни они у редовима власти који захтевају енергичнију акцију. Један српски министар(Ненад Поповић), коалициони партнер СНС-а, с правом је жестоко реаговао и назвао црногорски режим злочиначким те је његово деловање – у складу са оним што већ десетак година без много успеха покушавам да наметнем нашим званичним структурама – окарактерисао као идентитетски геноцид.

Тај политичар је на основу тога добио симпатије патриотске јавности, као што је то био случај и раније када је оштрије иступао поводом Косова или нашег избегавања да реализујемо договор са Русима у вези са хуманитарним центром у Ниш. Тиме стекне неки поен али нажалост затим заћути да се не би много замерио коалиционим партнерима или западним факторима са којима је добар. Тако све остане на нивоу једног или два реторичка иступа. То је банални опортунизам. Ако у вези са важним стварима као што је, примера ради, одбрана угроженог српског народа у Црној Гори и храмова СПЦ у тој земљи, врх власти не поступа онако како треба, онда свако ко је део власти или је једнако крив као они што ћуте или свој останак у влади мора да услови радикалном и брзом променом политике.

Одговоран став је у конкретном случају затражити од врха естаблишмента да у јасно дефинисаном року покрене интернационализацију српског питања у Црној Гори и предузме друге легитимне мере у циљу заштите наших националних интереса а ако то не уради запретити јавним, и то бучним подношењем оставке због избегавања државе Србије да учини оно што јој је дужност. Наравно, ако нема другог решења, иде се до краја. Ако се тако не поступи – а још за ту врсту притиска има мало времена иако оно истиче – већ се нешто „ура патриотски“ каже и онда никоме ништа, у питању је рејтинг профитирање на националној трагедији. Бољи су и они у власти који о важним националним питањима ћуте, ако већ нису у стању исправно да поступе.

Драгомир Анђелковић, Печат

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here