Anđelković: Nacionalno profiterstvo navodno disidentskog ministra Popovića

Podelite:

Srpsko pitanje u Crnoj Gori i Srbija: u trouglu oportunizma, defetizma i „ura patriotizma“ u redovima srpske vlasti. Od SNS establišmenta do navodno disidentskog ministra Nenada Popovića iz redova vladajuće koalicije.

Kada se radi o srpskom pitanju u Crnoj Gori nalazimo se u reci oportunizma i neadekvatnsoti. Oni koji drže kormilo Srbije suviše su uzdržani prema zločinačkom crnogorskom režimu i ne gađaju ga tamo gde bi ga najviše zabolelo (na primer njegov kapital u Srbiji). Ali na osnovu onoga što su do sada pokazali, ništa bolji nisu ni oni u redovima vlasti koji zahtevaju energičniju akciju. Jedan srpski ministar(Nenad Popović), koalicioni partner SNS-a, s pravom je žestoko reagovao i nazvao crnogorski režim zločinačkim te je njegovo delovanje – u skladu sa onim što već desetak godina bez mnogo uspeha pokušavam da nametnem našim zvaničnim strukturama – okarakterisao kao identitetski genocid.

Taj političar je na osnovu toga dobio simpatije patriotske javnosti, kao što je to bio slučaj i ranije kada je oštrije istupao povodom Kosova ili našeg izbegavanja da realizujemo dogovor sa Rusima u vezi sa humanitarnim centrom u Niš. Time stekne neki poen ali nažalost zatim zaćuti da se ne bi mnogo zamerio koalicionim partnerima ili zapadnim faktorima sa kojima je dobar. Tako sve ostane na nivou jednog ili dva retorička istupa. To je banalni oportunizam. Ako u vezi sa važnim stvarima kao što je, primera radi, odbrana ugroženog srpskog naroda u Crnoj Gori i hramova SPC u toj zemlji, vrh vlasti ne postupa onako kako treba, onda svako ko je deo vlasti ili je jednako kriv kao oni što ćute ili svoj ostanak u vladi mora da uslovi radikalnom i brzom promenom politike.

Odgovoran stav je u konkretnom slučaju zatražiti od vrha establišmenta da u jasno definisanom roku pokrene internacionalizaciju srpskog pitanja u Crnoj Gori i preduzme druge legitimne mere u cilju zaštite naših nacionalnih interesa a ako to ne uradi zapretiti javnim, i to bučnim podnošenjem ostavke zbog izbegavanja države Srbije da učini ono što joj je dužnost. Naravno, ako nema drugog rešenja, ide se do kraja. Ako se tako ne postupi – a još za tu vrstu pritiska ima malo vremena iako ono ističe – već se nešto „ura patriotski“ kaže i onda nikome ništa, u pitanju je rejting profitiranje na nacionalnoj tragediji. Bolji su i oni u vlasti koji o važnim nacionalnim pitanjima ćute, ako već nisu u stanju ispravno da postupe.

Dragomir Anđelković, Pečat

Podelite:

1 komentar

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here