Нађу (6) из Ниша подижу бака и деда: Откад зна за себе једе маст и хлеб и живи у уџерици

Поделите:

Девојчицу су напустила оба родитеља, мајка јој је отишла када је имала пет и по месеци, отац јој је формални старатељ, али живи у Kраљеву са новом супругом

Шестогодишња Нишлијка Нађа Младеновић Билбија придружила се ових дана својим вршњацима у предшколском одељењу ОШ “Мирослав Антић”. За разлику од осталих малишана који су стигли у пратњи родитеља, малу Нађу до школе је довела бака. Док су се остала деца шепурила у новој гардероби, Нађа је у учионицу стигла у блатњавим гуменим чизмицама. Њени другови су у ранчићима донели разноврсне ђаконије за ужину, а Нађа је са собом понела само комад хлеба намазан машћу, јер откако зна за себе то јој је најчешћи, а понекад и једини оброк.

Девојчицу су напустила оба родитеља, мајка јој је отишла када је имала пет и по месеци, отац јој је формални старатељ, али живи у Kраљеву са новом супругом. Остали су јој само “бакица” и “декица” како из милоште зове родитеље свога оца Славицу и Светомира. Ово двоје људи које су притисле године, труди се да Нађи замени родитеље, али им то није нимало лако јер живе од Славичине скромне пензије и Светомирових социјалних примања.

Међутим, новчана оскудица није највећа мука ове породице, већ то што животаре у уџерици од блата, пуној влаге која погоршава Нађину астму, што се купају у кориту, што девојчица мора у пољски клозет и што је њихов намештај одавно зрео за депонију.

Да зло буде веће, девојчица мора сваког дана да препешачи скоро пет километара пољским путем, а затим прометном саобраћајницом како би стигла до школе и то у пратњи баке која се помаже штапом.

ФРИЖИДЕР ПУН ПО ПРВИ ПУТ

– Откако се за нашу муку прочуло захваљујући особљу школе “Мирослав Антић” почела је да стиже помоћ, ево фрижидер је први пут пун, али Нађа и даље најрадије једе маст и хлеб, јер на друго још не може да се привикне. Стигла јој је и гардеробица, данас је први пут у животу обукла хаљиницу коју су јој послали добри људи. Срце ми се цепа што се купамо у кориту, што Нађа спава на дасци, што кућу поправљам блатом да се сачувамо од зимских ветрова који ће ускоро. Душа ме боли што за њу не видим решење када ми више не будемо могли да се старамо о њој. Не бих волела да оде у дом за незбринуту децу, често размишљам о томе, па изађем у башту и сита се исплачем. Нађа ми види сузе и пита зашто плачем, а ја је лажем да ме боли глава – прича девојчицина бака док показује гомилу лекова које дете користи због астме.

А мала Нађа се не жали на свој живот јер за други не зна. Друштво је први пут стекла када је пошла у предшколско. Захваљујући друговима, њиховим родитељима и школи и њој су почели бољи дани.

KРЕВЕТ “ФРОЗЕН”, ЈАСТУЧИЋИ И ФОТЕЉА

– Највише ми сметају летеће бубе које искачу из пољског тоалета који нам је у купатилу. Бакица ме чува, спавам са њом и када није уморна, прича ми приче. Волела бих да имам “Фрозен” кревет, лепе јастучиће и једну фотељу за моју собицу и лепу кућицу за мене, бакицу и декицу – набраја шестогодишњакиња.

А све набоље кренуло је Нађи захваљујући њеној васпитачици Милици Маринковић и директору ОШ “Мирослав Антић” Милошу Станковићу.

– Kада сам је видела у гуменим чизмицама по овом лепом времену запрепастила сам се, а још више када ми је њена бака казала да је за ужину понела маст и хлеб. Kада ми је објаснила како живе, али поносно понудила новац за књиге, одмах сам обавестила директора. Нађа је добила бесплатне уџбенике и ужину, било је страшно дирљиво гледати је када се загрцнула чоколадним млеком када га је први пут пробала. Родитељи остале деце су се одмах организовали, одвезли пун гепек хране и гардеробе њеној кући. Она се расплакала јер никада није видела толико хране на гомили – прича Нађина васпитачица.

Директор Станковић додаје да се Нађин живот не може речима описати.

– Невероватно је да у ово време неко дете тако живи. МеЂутим, врло брзо се социјализовала, јер су је деца одлично прихватила. Морам да признам да сам био изненађен одзивом на наш апел да јој се помогне, укључио се и Ђачки парламент и родитељи и људи изван колектива. Драго ми је што је и она почела да схвата да постоји и нешто боље од оног како је она живела – каже Станковић.

Сви који желе да помогну Нађи могу то учинити новчаним прилогом на број рачуна њене баке Славице Младеновић 250-3200013151500-64 са назнаком хуманитарна помоћ за Нађу. Број телефона њене баке је 0184210151.

 

Telegraf

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here