Напади између Америке и Ирана исценирани

Поделите:

Аналитичар Дарко Трифуновић сматра да је амерички ваздушни напад у којем је убијен ирански генерал Касем Сулејмани, након чега је уследило ракетрирање америчке базе у Ираку, исценирани напад и додаје не очекује да сукоб даље ескалира.

“Ракете које је испалио Иран Америка је могла да пресретне и да их обори у сваком тренутку. Имају такав капацитет, и зато сматрам да ово што се десило је договорен сценарио”, рекао је Трифуновић.

Он сматра да је посреднички рат, око територија Ирака и Сирије, и да након ова два догађаја сукоб између Ирана и Америке неће даље ескалирати.

“Ово је прокси рат око територија Ирака и Сирије. Иран је велика регионална сила, Америка је супер сила. Иранска пропаганда ће убедити своје грађане да су они не знам колико људи побили у Ираку, након чега ће ширити те приче како би задовољили јавно мњење. Са друге стране Америка тврди да нико од њихових војника није страдао. Стога према овим параметрима сада, не очекује се даља ескалација”, сматра Трифуновић.

По његовом мишљењу до напада на Сулејманија је морало доћи јер је прозивао председника Америке Доналда Трампа, а да је на то Иран реаговао због јавности.

Трифуновић додаје да међутим треба узети у обзир да је председник Америке Доналд Трамп веома непредвидив и да његови кораци даље могу и да изненаде.

Он упућује на и то да је овај сукоб пример на коме грађани Србије могу да виде силе прибегавају посредничким сукобима.

“Ово је јасна слика да су сукоби на нашим просторима, били сукоби других сила, а да су жртве биле Срби, Хрвати и Муслимани”, рекао је Трифуновић.

Иранска национална гарда објавила је да је синоћ ракетирала америчку базу Аин ал-Асад, око 200 километара западно од Багдада, с 10 пројектила земља-земља, као одговор на убиство иранског генерала Касема Сулејманија.

Да ли су САД и Иран сада “квит” или следи нова ескалација?

Док свет чека одговор САД на ирански напад на базе са америчким војницима у Ираку, аналитичари оцењују да би напад могао истовремено да пружи обема странама частан излазак из кризе – Иранцима да покажу да су се осветили за убиство генерала Касема Сулејманија, а Американцима да оцене да је напад био ограничене природе те да не захтева нови одговор, оцењују светски медији.

Амерички председник Доналд Трамп налази се пред једним од највећих тестова у свом мандату након најдиректнијег напада Ирана на Америку од заузимања америчке амбасаде у Техерану 1979. године, пише АП.

Ракетни удари Ирана на базе са америчким војницима у Ираку су довели Техеран и Вашингтон опасно близу рата и скренули пажњу света на Трампа, који вага да ли ће одговорити већом војном силом.

Ипак, то што нема америчких жртава даје Трампу прилику да отвори могућност деескалације тензија са Ираном и повуче земљу са ивице рата, пише америчка агенција.

Дански професор и аналитичар Петер Виго Јакобсен каже за телевизију ТВ2 да је ирански ракетни напад на америчке снаге био “најмањи напад који је Иран могао да изведе, а да у исто време може да каже да се осветио”.

Техеран је, како додаје, урадио све што је могао да избегне америчке жртве као и амерички војни одговор.

“Био бих веома изненађен ако би Американци изабрали да поново војно одговоре”, рекао је он.

Колумниста Ројтерса Питер Апс наводи да би ирански генерал Сулејмани био дубоко разочаран када би знао да су његови саборци испалили само 20 ракета на америчке базе и да то сматрају пропорционалним одговором на његово убиство.

Апс напомиње да за сада није познато да ли је напад коначан одговор Ирана и да ли ће се на томе завршити најављена одмазда.

Да би ирански напад могао да пружи прилику јастребовима у администрацији САД да потенцирају конфликт са Ираном, али и да отвори пут за излазак из кризе, пише британски Гардијан.

У анализи се оцењује да су ирански напади на америчке базе пуни симболике – покренути су око 1:30 у Ираку, отприлике у исто време када је у нападу дроном у петак убијен најмоћнији ирански војни генерал Сулејмани.

Водећи ирански саветници и полузванични медији поставили су на друштвеним мрежама слику иранске заставе током напада баш као што је и Трамп у првом твиту после америчког напада на Сулејманија објавио америчку заставу.

Аналитичари за Гардијан кажу да ограничене размере напада сугеришу да су удари на америчку базу осмишљени тако да омогуће иранским лидерима да задовоље домаћу јавност да је Сулејманијево убиство освећено, а да истовремено не натерају Трампову администрацију на одмазду.

Стиче се утисак да су напади пажљиво изведени како би се избегле америчке жртве – нападнуте су базе које су већ биле добро чуване.

Док је ирански министар спољних послова навео да су напади завршени и окаракетирсао их као самоодбрану у границама међународног права, амерички председник Доналд Трамп је у првом реаговању настојао да смири ситуацију наводећи да је “све у реду”.

Ако се таква позиција задржи, ирански напади могли би да буду прилика за обе стране да смање тензије, а да не изгубе репутацију.

Иран ће моћи да каже да је предузео жестоку одмазду за Сулејманијеву смрт, а САД могу да направе корак уназад и кажу да освета није донела значајније последице.

То би био најбољи сценарио, али се базира на две ризичне премисе: да иранске ракете нису нанеле већу штету или донеле америчке жртве и да ће се Бела кућа уздржати од потребе да одговори, закључује “Гардијан”.

Томас: Светски сукоб није изгледан, али Б.Истоку прети хаос

Истраживач Центра за америчку безбедност у Вашингтону Кали Томас, поводом ситуације на Блиском истоку, оцењује да у овом тренутку свеобухватни конфликт није изгледан, али упозорава да би евентуална ескалација сукоба додатно гурнула регион у хаос.

Томас је рекла да светски сукоб није изгледан, јер остале државе не желе да се мешају у директан конфликт САД и Ирана.

Она је за Радио Слободна Европа нагласила да је америчка конвенционална армија далеко снажнија него иранска, али да САД највише брину изометрички капацитети Ирана, посредничке везе и морнарица Исламске револуционарне гарде (ИГЦР) као допуна конвенционалне морнарице, пре свега због малих бродова и мина.

“Ту је и много других средстава који би могли бити коришћени у годинама које долазе, а којима би, чак и без већег конфликта, Иран успео да испровоцира и разљутити САД. То би могло да доведе до трајног распоређивања америчких трупа на Блиском Истоку”, навела је она.

Томас сматра да ће Иран у наредном периоду сигурно користити сва средства, а поготово ракетне капацитете и посредничке мреже како би осветио генерала Касема Сулејманија.

Иран је, пет дана касније, одговорио на убиство Сулејманија ракетним нападом на америчку војну базу Аин ал-Асад у Ираку, а Томас каже да би то могло да разљути администрацију председника САД Доналда Трумпа, али оцењује да је општи рат мало вероватан.

Томас, која је експерт за безбедносна питања на Блиском истоку, оцењује и да ће интензитет реакције САД зависити искључиво од броја америчких жртава.

На питање колико би евентуална ескалација сукоба утицала на Блиски исток и остатак света, Томас је рекла да би то “дефинитивно, ионако компликовани регион, додатно гурнуло у хаос”.

“Имало би свакако утицаја на Ирак и Сирију, односно америчко присуство у тим земљама, како у овом тренутку, тако и након што сукоб прође. Већ видимо последице напада пројектилима иранске војске у Ираку које је отворило питање америчких трупа тамо”, навела је Томас.

Оценила је и да је фраза о Трећем светском рату, о којем се говори на друштвеним мрежама, преувеличавање јер подразумева укључивање великог броја екстерних сила, за које не мисли да желе да се мешају у директну конфронтацију између САД и Ирана.

“Међутим, последње године су показале колико је било тешко и за Иран и за САД да одреде степен и интензитет свог одговора на провокације. Стога, постоји шанса да дође до погрешне калкулације у наредним недељама, месецима, па чак и у наредних годину дана. Без адекватног канала комуникације, ризик од ескалације сукоба остаје прилично висок”, упозорила је Томас.

Што се тиче реакције Русије и Кине, Томас је рекла да “свакако не верује да ћемо икада видети Русију и Кину да подржавају америчку политику према Ирану”, уз тврдњу да те земље “калкулишу своје интересе”.

“Не мислим да ће, у овом тренутку, журити да одбране Иран. Очекујем да ће задржати своје везе са Ираном и да у њиховим односима неће бити значајних промена”, рекла је Томас.

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here