Нарцидност у све већем порасту: Шта би вам Фројд рекао ако волите да сликате селфије?

Поделите:

На селфије данас гледамо као на неку нову појаву, мада су стари колико и сама фотографија. Поставља се питање постоји ли нешто нездраво у овој опсесији привлачења пажње, не само код оних који сликају селфије, већ и код оних који их гледају.

Израз селфи је ушао у Оксфордов речник тек 2013. године. Међутим, прву „селфи” фотографију је снимио 1839. године Американац Роберт Kорнелијус.

У анализи у којој се селфијима бавио Би-Би-Си, аутор се пита зашто имамо потребу да овековечимо нешто што сваког јутра гледамо у огледалу и примећује да би овај феномен сигурно био занимљив Сигмунду Фројду, творцу психоанализе.

Једна од честих Фројдових тема је био и нарцизам, особина личности названа по чувеном грчком миту о Нарцису. Kада је на површини језера овај лепи младић угледао свој лик, он се у њега заљубио. Из дана у дан је тужно гледао у воду и на крају увенуо од ове несрећне љубави. Водене нимфе су касније уместо њега пронашле везицу цвећа којем су дале име нарцис.

Фројд каже да је самољубље природна људска особина, али оно може да се претвори у психолошки поремећај када неко воли себе до те мере да искључује све остале.

Психолози су развили тест како би мерили степен нарцисоидности личности. На основу добијених података дошли су до закључка да су људи са вишим степеном нарцисоидности много активнији на друштвеним мрежама, а број објављених селфија је у директној сразмери са степеном нарцисоидности, али само код мушкараца. Жене су, пак, мање нарцисоидне од мушкараца, мада објављују више својих фотографија.

Психолог Џин Твенге је, проучавајући податке, дошао до закључка да последњих деценија нарцисоидност код људи расте по истој спопи као и претерана гојазност.

Фројд, који је своје истраживања спроводио посматрајући свакодневни живот, сигурно би био заинтересован за ову савремену појаву. Вероватно би, каже аутор Би-Би-Сија, закључио да је нарцизам постао део опште културе живљења. Такође, вероватно би приметио да људи објављују селфије не зато што су заљубљени у себе, већ зато што желе да сви остали буду заљубљени у њих. Он би ту потребу за прихватањем и одобравањем оценио као неуротичну или хистеричну.

Фројд је своја истраживања почео крајем 19. века, у доба далеко веће сексуалне репресије, када су жене и мушкарци учени да се стиде своје сексуалности, или још горе, уживања у њој. Многе Фројдове пацијенткиње из бечког високог друштва патиле су од „хистеричне парализе“, односно, нису могле да ходају без икаквог физичког узрока. Фројд је сматрао да су тиме, у ствари, привлачиле пажњу.

Kада је општеприсутна појава селфија у питању, неминовно се намеће дилема постоји ли нешто нездраво у овој опсесији привлачења пажње, не само код оних који их сликају, већ и код оних који их гледају.
Посено што на селфијима људи представљају најбољу верзију себе, пажљиво их бирају и сређују. Новије студије показују да се због слика људи са савршеним животима и телима којима смо свакодневно окружени, осећамо све завидније, изолованије, несигурније и неадекватније.

Фројдовим речима, туђи селфији нас чине неуротичним, констатује се у овој анализи и подсећа на његове речи да је „циљ психоанализе да замени неуротичну патњу нормалном људском несрећом“.

Зато, следећи пут када пожелите да сликате селфи, сетите се Нарциса и уместо селфија усмерите се на пријатеље. Можда нећете добити онолико лајкова колико бисте желели, али ћете добити Фројдово одобравање и то би требало да вам буде довољно, закључак је Би-Би-Сијевог текста.

 

RTS

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here