Мираш на Велики петак служио „литурђију“ – једини дан кад се не служи литургија

Поделите:

Дедеићева “црква” у међувремену је доживјела “раскол” јер су и други његови “свештеници” хтјели да мало буду владике

Прије осам година НВО ЦПЦ (Црногорски Путујући Циркус) и њен самопроглашени „владика“ антемисани Мираш Дедеић показали су своје истинско познавање суштине хришћанства „одслуживши“ на Велики петак, најтужнији дан у хришћанском календару – „литурђију“.

Подсјетимо, на Велики петак богочовјек Исус Христос распет је на Голготи за, како се у хришћанству истиче, „гријехе свијета“. Својом смрћу он је људски род искупио од „жалца смрти“.

Литургије се служе недјељом и празницима, јер се њоме прославља васкрсење Христово. Велики петак је хришћанска корота. Тада се не служи лутургија већ само јутарње богослужење на ком се даје обавијест о Христовом хапшењу и пресуди на смрт. У поподневним или вечерњим часовима служе се царски часови, и то од првог, који свједочи о довођењу Христовом на суђење код Понтија Пилата, закључно са деветим, часом Христове смрти. У вечерњој служби читају се молитве о Христовом страдању и смрти.

Звона су свезана и не звоне све до објаве Васкрса. Свештеници износе црвену плаштаницу и три пута, уз звуке клепала, обилазе око цркве, што симболично представља Христову сахрану.

Плаштаница се потом полаже испред олтара, а вјерници у тишини долазе на цјеливање све до суботе увече, уочи Васкрса који се слави од поноћи и када се у знак васкршње радости оглашавају и прва звона.

Васкрс представља центар хришћанске вјере. Све ово, познато и дјетету из школице вјеронауке, непознато је онима који себе називају „црногорском црквом“.

„Литурђија“ – ријеч за коју претпостављамо да је верзија монтенегринског новоговора за ријеч „литургија“, која је иначе грчког поријекла и изговара се исто као и у оригиналу (λειτουργια) –  одржала се тог петка на округлој бини испред Дворца Петровића у Подгорици, добивши тиме не само симболички већ и реално изглед циркуске представе.

Дедеићева „црква“ у међувремену је доживјела „раскол“, јер су и други „свештеници“ хтјели да мало буду владике. 

Иако је важио за Мирашевог наследника „свештеник“ и џедај Лав Лајовић је једногласно избачен из НВО ЦПЦ. Као у огледалу, Дедеић је своје гријехе према СПЦ пројектовао на њега.

Лајовић у епископској столици у манастиру Шин Ђон

„Давао је себи права која му не припадају, самовољно се понашао и доводио у заблуду вјерни народ. Вријеђао је архијереја, клир и вјернике, правио сплетке и покушавао да доведе до подјеле међу вјерницима и окрене их против виших црквених власти“, наведено је у саопштењу НВО ЦПЦ.

У Лајовићу је НВО ЦПЦ доживјела свој аспурдни врхунац. Слиједећи стопе свог „духовног оца“ и он је након разрјешења одбио да скине мантију. Последњи пут је уочен у Албанији гдје се фотографисао како сједи на епископском трону, у манастиру Шин Ђон код Елбасана, бивајући уједно једини „свештеник“ и „владика“ своје нове цркве и њен једини „вјерник“.

IN4S
Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here