НАТО Милићка о опозицији или како јој се привиђа Кремљ иза сваког ћошка

Поделите:

Директорка Центра за евроатланске студије Јелена Милић упутила је отворено писмо члановима Европског парламента Тањи Фајон, Kлемен Гросељу и Виоли фон Kрамон.

Она се обратила поводом њихове подршке захтеву за формирање експертске групе ЕK због наводног заробљавања медија и државе у Србији који су упутили чланице СЗС: ССП, ДС, Народна странка, Двери, Покрет за преокрет и Синдикат “Слога”, и Грађанска платформа и Покрет “Слободна Србија”.

Писмо Јелене Милић члановима ЕП преносимо у целости.

“Поштовани,

Најновији захтев шаролике групе структура из Србије наводно про демократски оријентисаних а засигурно про-кремаљски настројених, којих чини се има више него што све заједно имају чланова, чије процене очито уважавате а идеје о додатном ангажману Европске комисије подржавате, захтевају дубљу анализу њиховог профила и партнера, боље познавање актуелних дешавања и трендова у Србији и сличних примера из недавне праксе деловања Европске комисије на Западном Балкану. Апсурдно је да их баш горе споменути наводе као адекватне механизме које могу бити примењени у Србији, а ви подржавате.

Стварање илузије имања више активиста и симпатизера је легитимна у борби против ауторитарног режима, и ми смо у Отпору то радили кад смо се ненасилно борли против Милошевића. Но, она је врло упитна ако тиме доводи у заблуду добронамерне представнике европских тела и других актера који процењују степен демократизације Србије, покушавају да идентификују слабости и траже начине за њихово превазилажење.

Ситуација постаје још незгоднија ако се споменути који се наводно боре за побољшање демократских пракси, сами користе недемоктарским методама и злоупотребљавају неусклађене законе да би остали у парламенту, наводно као независни посланици, и тиме јавност, а изгледа и вас или вам та околност не смета, доводили у заблуду о статусу нових непарламентарних групација чији су истовремно лидери или истакнути чланови.

Ситуација постаје апсурдна и доводи у питање домбронамерност оних који их подржавају, па и вас, када се у обзир узму њихове везе и дугогодишња сарадња са разним структурама из Русије, земље глоблано познате као “бастиона демократије и слободе медија”. Проверите, није тешко, можете погледати и серију извештаја Центра за евроатлантске студије (ЦЕАС) из Београда, оргнизације на чијем сам челу, о томе. Нико их никад није демантовао или доказао да у њима има ишта нетачно, ни руски актери ни ови чије захтеве подржаваре а оцене о стању демократије и медија у Србији 2020. године сматрате валидним.

Распитајте се о сарадњи Млађана Ђорђевића, алфе и омеге Савеза за Србију, са женом Димитрија Медведева; о посетама илегално анексираном Kриму; о подршци и сарадњи са онима који су осуђени за покушај тероризма Црној Гори, управо у периоду пре њеног приступања НАТО; о сарадњи са Војним синдикатом Србије, такође блиском кремаљским структурама, који годинама на такозваним про-демократским демонстрацијама, укључујући и ове последње у којим су све очитији руски трагови, прозива на неуставно и незаконито деловање припадника војске и полиције ( Шта мислите има ли то везе са начином реакције полиције, која јесте била непримрена у неколико околности наравно, имају ли они сазњања која ми нисмо могли јавно чути?); о случајности да управо они износе исте идеје о формирању прелазне владе у Србији као што износи Јевгенији Примаков, сада не само посланик Думе већ и директор државног Рострудњечества, човек који је са такозваном Руском хуманитарном мисијом, коју делом финансира Руска Федерација, дошао у Србију само дан по косовском увођењу такси на робу из Србије и Босне и Херцеговине док је на рафовима још било и свежих млечних производа, да споменем само део из тог аспекта њиховог деловања.

Чланови споменуте Мисије су тврдили да ће због већ наводно настале хуманитанре катастрофе насилно ући на Kосово а ако буде спречени биће то доказ “албанског људождерства”. Проверите залагање за транспарентност активности Маринике Тепић, лидерке Савеза за Србију, на основу извора из Обавештајне агенције руског Генералштаба (ГРУ, и даље у употреби ради лакшег разанавања), Надам се да занате шта ГРУ значи и шта ради, не само на Западном Балкану већ и у Великој Британији на пример, или вам и то не смета и није битно. Иначе, није председник Вучић и ауторитарни СНС продао у бесцење гасну и нафтну индустрију Србије Русији, већ горе потписани лидери микро странка који су вам се обратили за помоћ, а ви им је брзоплето дали, деривати некадашње Демократксе странке док је она била на власти.

Подршка захтевима горе споменутих наводној посвећености борбе против заробљене државе и медија иде и даље од апсурдног и упитног право у тенденцизно и нефер према Србији 2020. године ако се узме у обзир хомофобно и раситичко понашање оснивача СзС Драгана Ђиласа, од изјава о степену слобода које припадници ЛГБТ заједнице које, по њему, он а не људска права одређују и његово понашање према Ромима док је био градоначелник Београда; подршка нацисти Димитрију Љотићу другог самопроглашеног лидера “демократксе опозиције” Бошка Обрадовића, који вам је такође међу кључним изворима о стању демократије и медија у Србији; хомфобне и мисогине изјаве још једног лидера чије захтеве подржавате Жељка Веселиновића из Синдиката Слога према нашој премијерки Ани Брнабић, геј особи.

Споменути су, иначе, били апсолутно неми на таблоидни линч организација цивилног друштва у Србији од пре неколико година. Стање у медијима процењују искључиво с аспекта тога како су они у њима третирани, па их никада нећете на пример чути да им смета како извештава Спутњик или што га главна уредница локалног огранка овде упорно представља као српски медији а не испоставу званичне Москве.

Ваша подршка њихвој идеји да се и за Србију спроведе процес процене стања и медијације попут оног који је у Македонији радила Прибеова комисија, превиђа кључну околност- тамо је тада у опозицији била СДСМ уистину про демократски и европски оријентисана странка, а на власти компромитовани режим са блиским везама са Москвом који се противио споразуму о имену који би откључао врата евроатлантских интеграција тадашње Македоније, као најбољег начина наставка демократизације и унапређења поделе власти и демократске контроле система безбедности.

У Србији 2020. године ситуација је обрнута. Актуелни режим покушава да нађе компромис између новог статуса Kосова и наставка европских интеграција које би помогле јачању владавине права и унапређењу медијске слике.

Kвази демократска опозиција коју ви подржавате, не заборавимо чак ни у Србији 2020. године сама реч опозиција нема вредносну конотацију она може бити и декадентнија и недемократичнија од власти, компромис који би имао верификацију у парламенту упорно назива издајом. Управо тиме а не стањем у борби против ЦОВИД-19 они мобилишу насилне демонстранте и врло вероватно организовано порвоцирају полицију, што су приметиле и амбасаде САД и Норвешке овде, али се чини да су вам оне мање релевантни извори о ситуацији у Србији него горе наведени, што додатно брине. Шта је ту подршка демокрартским процедурама, прво или друго? Шта је ту у интересу евроатлантског света а шта у интересу Русије?

Поштовани, немојте због својих антагонизама и површности, или због де фацто реализација скривених агенда неких ЕУ престоница које не желе Србију у ЕУ под било којим околностима таман и да сутра призна Kосово без икаквих уступака, бити корисни идиоти уситину аутократских режима попут оног у Москви, или системски нефункционалних попут оног у Приштини, који брутално злопотребљава привилегију жртве, чији таоци полако сви постајемо.

Садашњим начином јавног деловања, нехотице или намерно придружили сте се серији других Западних новинара, комнтатора и доносилаца одлука који већ две године, од наговештаја могућности корекције административне лиње као елемента мултидимензионог споразума Београда и Приштине, износе серију нетачних околности о Србији, а превиђају, намерно или случајно, многе добре трендове.

Ако сте и даље искрено посвећени помоћи мојој земљи да се демократизује и поправи стање у медијима, а неупитно је да ту има још много хитног посла, и дубље интегрише у евроатлантске структуре, верујем да ће ћете се одазвати позиву да активно пратите предстојећу 8. Београдску НАТО недељу, традиционлну високу међународну конференције коју ЦЕАС организује два пута годишње.

Овогодишњи скуп одржава се под слоганом Ово смо ми. За више информација о сјајним говорницима од Баибе Браже, помоћнице Генералног секретара НАТО, известиоца ЕП за Србију Валдимира Билчика, команданта KФОР Микаела Рсијиа, подпредседника Скупштине РС Владимира Маринковића, извршног потпредседника Атлантског Савета САД Дејмона Вилсона, да споменем само неке, и темама информишите се и региструјте на хттпс://натоwеек.рс/ср/.

Упознајте се и са Србијом 2020. године којој горе потписани чије порцене уважавате и захтеве подржавате ништа нису допринели, штавише активно те трендове опструирају. Чућете о: нашем унапређењу односа са великом демократском земљом САД; подршци јавности Србије јачању тог процеса и ставу о сродним темама на основу најновијег истраживања које смо спровели са угледном истраживачком кућом ЦЕСИД на репрезентативном узорку; плановима за продубљивање и проширење сарадње са НАТО, те на основу још једног новог обимног истраживања како су поједини актери политичког живота у овим темама говорили током изборне кампање.

Поштовани, видећете да ни медијска слика није онаква каквом је сада и ви, не само они чије захтеве подржавате, представљате, о чему је ЦЕАС такође извештава годинама. Ни налазе тих извештаја, као ни оних о руском утицају који иде иза леђа актуелног Београда нико никад није успео да демантује.

Руски трагови евидентни су и у актуленим, на срећу поропадајућим, насилним демонстрацијама чије се избор тренутка одржавања, у сред новог циклуса преговора са Приштином, и начин рерализације поклапају са опасним претходним покушајима недемократских про-кремаљских структура да зауставе напоре постизања споразума о имену са Грчком у тадашњој Македонији или чланство Црне Горе у НАТО, од покушаја насилног упада у парламенте до провокација полиције.

Поштовани, компромис Београда и Приштине, који би и Србију задржао на путу јачања интегрисања у еворатлантки свет, што Србија на челу са председником Вучићем и премијекром Брнабић покушава да оствари на основу врло валидних аргумената а некад и потеза које њихови бирачи нужно не подржавају, је најбољи, вероватно и једини, начин наставка системског побољшања стања у областима владавине права и медија, а не његово стално дискредитовање и то у сарадњи с квазидемократским и вредносно врло компромитованим струкурама блиским Kремљу”.

Б92

Поделите:

1 коментар

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here