НАТО попушта Србији: Можете сарађивати с Русијом

Поделите:

Односи између Србије и НАТО савеза сложени су због познатих догађаја с краја прошлог стољећа и НАТО-вог бомбардирања те земље због рата на Kосову. То је, вјеројатно, и један од главних разлога због којих се већина грађана Србије противи чланству своје земље у тој војно-политичкој организацији. С друге стране, НАТО савез неђељив је дио тзв. еуроатлантских интеграција тј. готово су све земље чланице ЕУ прије приступа у тај елитни клуб држава постале и чланице НАТО савеза. Другим ријечима, чланство у НАТО-у сматра се нужним „аусвајсом“ тј. пропусницом за улазак неке земље у Еуропску унију. Али због актуалних геополитичких превирања у свијету, Еуропи и балканској регији и затегнутих односа на релацији САД-Русија и САД-Kина (кинески господарски интерес за ЈИ Еуропу врло је висок), такво неписано правило сада тежи изнимкама: оне се, једноставно, своде на жељу Запада за што бржом интеграцијом преосталих земаља регије у заједницу еуропских држава, како би спрјечио даљње јачање утјецаја Москве и Пекинга на овом стратешки важном простору – једном од врата Еуроазије. При том строги критерији, које су за чланство у еуроатланским интеграцијама раније морале испунити друге земље негдашњег „соц-лагера“ (попут Хрватске) постају све блажи, неовисно о формалним изјавама Бруxеллеса и кључних земаља Уније да ће и Србија морати испунити све критерије попут других земаља које су своједобно биле у „чекаоници“ ЕУ. А они ће се, вјеројатно, додатно редуцирати и прилагођавати новонасталим околностима. Јер улози у глобалној геополитичкоју битци Исток-Запад су превелики, а да би се било што препуштало случају.

О томе свједочи и слиједећа вијест:

Војна сурадња Србије с с таквим државама попут Русије и Бјелорусије није проблем за НАТО, изјавио је 20. рујна, на конференцији „Сурадња војске Србије и оружаних снага држава-чланица НАТО“, шеф Одијела за војне свезе Сјевероатлантског савеза у Београду, генерал Гиусеппе Маринелли. Такођер је казао како ће Србија сама одлучити, хоће ли или неће постати чланица НАТО савеза.

Генерал Маринелли је казао како Сјевероатлантски савез високо цијени суђеловање Србије у мировним операцијама. „Ми имамо заједничке изазове, а хтјели бисмо имати и заједничке одговоре“, казао је генерал, чије је ријечи пренијела агенција Тањуг.

„Уколико Србија не жели постати чланица НАТО-а – нема проблема. Ако се Србија жели прикључити савезу, то ће бити одлука саме Србије. Ако она жели сурађивати с НАТО-ом, то је такођер њезина одлука. Ако Србија жели сурађивати с другим земљама, попут Русије и Бјелорусије – НАТО у томе не види проблем“, казао је генерал Маринелли и подсјетио, како у НАТО-у изврсно функционира и сурадња с неутралним државама – Шведском и Финском.

Шеф делегације српског парламента при Парламентарном вијећу НАТО савеза, Драган Шормаз, истом је пригодом изјавио, како Србија у том тијелу има статус придруженог члана, што јој омогућује предлагати, али не и гласовати о коначним одлукама. „Став о Србији сада се јако промијенио и сви се наши приједлози у главном усвајају“, казао је Шормаз.

Подсјећамо: НАТО и Србија поступно јачају сурадњу од тренутка када се та земља 2006.г. прикључила програму „Партнерство за мир“ и Вијећу за еуроатлантско партнерство. НАТО савез је те исте године у Београду отворио Одијел за војне везе, с циљем пружања потпоре српским војним реформама, помоћи Србији у оквиру програма „Партнерство за мир“ и сурадње око „активности НАТО-а у сфери јавне дипломације у регији“. Посљедњих мјесеци видљив је све мекши приступ НАТО савеза у односу према Србији и његовим почетним, више-мање ултимативним захтјевима Београду типа „или ми или они“, или „с нама или с њима“, када су у питању српски односи с Русијом, који, заправо, и јесу главна препрека за давање „зеленог свјетла“ за српско прикључење еуроатлантским интеграцијама. Јасно је како вријеме на геополитичкој шаховској плочи све брже истјече и како је Београд тога јако добро свјестан, због чега више или мање тврдо и устрајава на својим политичким ставовима (од Kосова до Републике Српске тј. БиХ) како би по себе „ушићарио“ што је могуће више дивиденди. Због тога и земље регије (укључујући и Хрватску) морају с појачаном позорношћу пратити односе ЕУ-НАТО-Србија, како се у „трговини“ између Бруxеллеса и Београда иза леђа не би „трговало“ и њиховим националним интересима.

Геополитика

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here