Наука о српској кухињи

Поделите:

Укупан научни допринос српске науке у светским размерама у области “Фоод Сциенце” чак је дупло већи од просечног удела наше науке у светској науци. О свему томе је за Недељник говорио професор Зоран Николић, са Физичког факултета, који годинама прати Шангајску листу и највећи је стручњак за наукометрију у земљи

Храна у нашој култури има посебно место и одувек је била један од наших главних адута. Жене знају да је пут до мушког срца преко стомака, српски домаћин храном осваја сваког госта, она је саставни део наше гостопримљивости, а питање шта ћемо да једемо и шта једемо једно је од најважнијих питања. Зато је некако и природно дошло да су се преко хране и наши научници који се баве истраживањима у области „Фоод Сциенце анд Тецхнологy” (Наука о храни и технологија хране) рангирали високо. У овом тренутку, наша наука најјача је у области науке о храни. Укупан научни допринос српске науке у светским размерама у тој области чак је дупло већи од просечног удела наше науке у светској науци (види графикон).

Kада је у августу објављена Шангајска листа 500 најбољих универзитета у свету на којој је Београдски универзитет (302) најбоље рангиран међу универзитетима у региону, спорадично се споменуо и пласман у области науке о храни и технологије хране.

Наведена област за универзитете у Србији појавила се на обласним Шангајским листама као најуспешнија и за Универзитет у Београду и за Универзитет у Новом Саду. Висока 43. позиција у области „Фоод Сциенце анд Технологy” добрим делом је утицала на пласмане БУ. Али то је само један од разлога због којих је наука о храни значајна за Србију.

“Фоод Сциенце” последњих година доживљава процват. То је била практично безначајна област у светским размерама пре 40 година. Данас је то динамична област која доминантно повећава утицајност у светској науци.

“Ово је област у којој Србија има највеће шансе за успех. Сто посто сам сигуран: најбоља област сада и у наредним годинама биће ‘Фоод Сциенце’ за нашу земљу”, каже за Недељник професор Зоран Николић, са Физичког факултета, који годинама прати Шангајску листу и највећи је стручњак за наукометрију у земљи.

“Ухватили смо корак са светом, а интересовање за ‘Фоод Сциенце’ у свету последњих година расте. Ми смо, како год погледамо, земља у којој сигурно највише вреди пољопривреда од свих привредних грана. По структури извоза може се видети да преовлађују сировине – непрерађени производи, кукуруз, малине… Оно што нам недостаје јесте ефикаснија и моћнија прерађивачка индустрија у области хране. Покретање такве индустрије тражи знатна улагања, а свакако у та улагања спада и улагање у иновациони сектор. Базу иновација представља добра научна база, коју сигурно имамо. Зато, вратимо се на почетак и констатујмо зашто је најзначајнија област истраживања у Србији баш наука о храни и технологија хране – то је област истраживања коју најбоље познајемо и где до узорака и предмета истраживања најлакше долазимо”, додаје Николић.

Nedeljnik

 

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here