НЕДИЋЕВА ВЛАДА НИЈЕ КРИВА за страдање Јевреја у Србији

Поделите:

Влада Милана Недића није вршила прогон, нити ликвидације Јевреја у Србији већ су то чиниле искључиво немачке формације полиције и вермахта.Главна карактеристика Недићеве владе била је борба против комунизма који је у то време био сматран највећим злом за Србију.

Српске структуре власти у окупираној држави, бавиле су се само евиденцијом Јевреја и евнтуалним скривањем под српским именима.Послове привођења логорисања и ликвидације вршили су искључиво Немци, њихова полиција и вермахт.Немачка команда је после окупације, 16. априла 1942, наложила да јој буде пријављена целокупна мушка популација Јевреја, а њихове ликвидације почеле су у знак одмазде због устанка комуниста, у јулу, да би се испуниле квоте 1:50 и 1:100 за рањеног или убијеног Немца.

Савез јеврејских општина Југославије у књизи објављеној 1952. Недићевом режиму као конкретно злодело приписује само то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја, који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.Окупационе власти су од Недића тражиле да изручи Јевреје (и комунисте). За узврат су гарантовале миран живот Србима…

Ниједна одлука Милана Недића у вези са концентрационим логором Бањица, не носи његов потпис.Српска влада није имала сазнања шта се дешавало у логору на Старом сајмишту,јер је то био усташки,а не Недићев логор,који је отворен на територији Независне Државе Хрватске, уз њихово одобрење…Фалсификовање је почело с Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и конкретно квислиншка пронемачка влада Милана Недића тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја. Већ 24. октобра 1991. у лондонском листу ,,Индепендент“ појавило се писмо с потписом Лее Бауман, Јеврејке, службенице хрватског Министарства информација, у коме је наведено и ово: ,,Србија је била прва земља која је с поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја. Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су били уништени…

Само убијање извршили су Срби“. Чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали….Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића јер су сви починиоци тога злочина били Немци…..Свако који је посетио музеј жртвама холокауста у Јерусалему, Јад Вашем,зна да је тамо Србија скоро једина бела тачка у региону – место где Јевреји нису затварани и убијани од стране државе и српског народа, већ од окупатора…Преживели Јевреји никада нису оптуживали Србе да су криви за њихово масовно убиство у Србији…

Како год да се Недић понашао, он Јевреје није могао сачувати пред немачким окупационим властима, а Србима тиме не би нимало помогао. Уосталом, како окупирани може бити крив за злочине окупатора? Одговор на такво питање је јасан – никако!…У ситуацији када су сви њени представници напустили земљу и оставили народ на милост и немилост окупатора, појављују се актери, који можда нису били у довољној мери дорасли историјском изазову, као што је био пуковник, а после генерал Михаиловић, односно генерал Недић, који се тог задатка прихватио невољно.

Два пута је одбијао да формира владу.Прихватио је да буде председник владе тек након што му је запрећено да ће Немци у Србију послати трупе из Хрватске, Бугарске и Мађарске.Недић је дошао на чело окупацијске управе, коју је успоставила немачка команда у време када је почињао устанак у Србији и када су немачке репресалије почеле да бивају све жешће.Дешавало се да када је почео устанак да недељно буде стрељано и до 10.000 људи…

Да није било Недића, сигурно је да би страдање Срба у НДХ имало још стравичније размере.Босиљка Кујунџић, односно мати Јевросима из манастира Тројеручица, сведочила је тако да ју је Влада Милана Недића избавила из немачког логора Тополска шупа у Београду.Она је суду детаљно испричала како су њу и њену породицу усташе из Сарајева транспортовале за Београд возом и предале Немцима који су их затворили у логор.

„Милан Недић је ургирао да се из логора деца разместе по кућама Београђана“, навела је мати Јевросима.Режисер Пуриша Ђорђевић је спашен на интервенцију Недићеве владе.Жарко Видовић, некадашњи припадник СКОЈ-а из Сарајева је рекао, да је породица његове жене спашена из Независне државе Хрватске (НДХ) захваљујући Недићу…,,Када сам се после рата вратио у Сарајево на студије, сви студенти Срби који су преживели рат говорили су ми да су спашени захваљујући Недићевој Србији, а не Титу.

Говорили су ми да их је организовано сачекивала Недићева полиција, и да су имали бесплатан смештај и храну у Србији “- рекао је Видовић…Током Другог светског рата, Србија збринула 420.000 избеглица из НДХ, са Косова, из Македоније и Војводине, којима су обезбеђени смештај, исхрана и школовање за децу.Он их је примио у земљу, која је сама имала проблема да се прехрани, да прехрани окупатора…

Поједини извори наводе да је Недић шест пута нудио оставке, чак претио самоубиством, али просто је остајао због тога што из његове визуре и визуре њему блиских људи није постојала погодна личност која би га заменила и то би поново актуелизовало питање да ли треба да са стране неко интервенише у Србији.Недицеви сарадници у емиграцији су наводили, “да се Недиц повукао ко зна шта би нас још снашло”…Недић је говорио да је сам тражио сусрет са Хитлером како би му изнео незадовољство стањем у Србији. Био је незадовољан понашањем немачких фактора, пре свега полицијског и СС генерала Аугуста Мајснера који је малтретирао становништво, али и да се пожали на Франца Нојхаузена који је био лично пријатељ Хермана Геринга и за чији је рачун немилосрдно пљачкао Србију…

Такође је, како је говорио, тражио да се укине стрељање 100 за једног и да немачке власти зауставе страдања Срба на другим територијама окупиране Југославије.Такође је са Хитлером и Рибентропом разговарао о могућности да се територија под његовом контролом прошири на Црну Гору, делове Македоније, источне БиХ, који су били под НДХ и Срем.Ти захтеви су били легитимни у смислу заштите српског становништва.На тражење немачких нациста,Недић одбија да, макар и симболично, пошаље једну чету на Источни фронт против Русије (Хрвати, за то време, под Стаљинградом имају дивизију). Недићеве тврдње о сусрету са Хитлером, потврђене су и на основу немачких докумената…

Његова колаборационистичка власт није била усмјерена против Јевреја и Рома, него против комуниста.Недић никада није био против савезника и његове снаге се никада нису бориле против њих,јер је он био само против партизана, односно комуниста.Комунизам је за Недића био нешто најстрашније што постоји и шта ћемо са злочинима комуниста, који су од октобра 1944. до маја 1945. године убили најмање 50 хиљада људи, како тврди Државна комисија која је саставила попис жртава?…ТИТО је био симбол свих комунистичких злочина, од којих је највише страдао српски народ.Жалосно је што и после толико година, Тита чак и не означавају као диктатора и масовног убицу!Тито је током Другог светског рата био заокупљен више борбом за власт него отпором фашизму, што најбоље показују преговори које је марта 1943. преко својих блиских сарадника водио с Немцима.

Ђилас и Велебит тада у Загребу убеђују Кашеа и Хорстенауа:„Ми се не боримо против вас, Немаца. Ми се само бранимо. Немојте нас гонити и нећемо пуцати на вас. Наши непријатељи су четници. Ми се боримо само против њих.“ („Еин Генерал им Зwиелицхт“, Банд 3, Бохлау Верлаг Wиен-Коелн-Граз 1988; М. Ђилас „Партизански рат“, Београд 1979. године)…Не знам да ли смем да цитирам Јосипа Броза, који објашњава шта је задатак комуниста: „Наш задатак није у томе да се организује борба против окупатора и усташа, јер бисмо у том случају потпуно ослабили за завршну фазу борбе за ослобођење, када ће нам снага бити најпотребнија. Окупатора имају да сруше и отерају из наше земље светски догађаји и Совјетски Савез.“…

У марту месецу 1943. г. када су и Берлин и Титов Врховни штаб били убеђени да у предстојећим месецима следи савезничко (англоамеричко) искрцавање на Јадранској обали у циљу отварања Другог фронта Тито је локалним Немцима у Југославији понудио отворени споразум о стратешкој сарадњи против заједничких непријатеља, тј. Англоамериканаца и Дражиних четника као њихових савезника(Војни архив, Београд, МФ НАВ-Н-Т-501, ролна бр. 267, снимци 528 и 529). Тада су Титови партизани и срочили крилатицу коју су јавно певали: „Партизани спремте митраљезе да пуцамо на краља и Енглезе“.Дакле, у овом случају се радило о понуди класичне колаборацијије, савезништва између Брозових партизана и немачких Вермахт-нациста, и то од стране самог “Врховног команданта”!…

У Војно историјском институту некадашње ЈНА, налази се у архиви/ Бр. рег. 3/2; Кутија-116/1638/ оригинал Споразума о сарадњи комуниста и усташа. Седам дана после оснивања Павелићеве НДХ,у уговору потписаног 17. априла 1941. године,којег су у име усташа потписали Миле Будак и Младен Лорковић, а у име Комунистичке партије Хрватске Андрија Хебранг и Владимир Бакарић стоји ово:Комунисти неће предузимати никакве акције против НДХ.

ИНТЕРЕСАНТНО ЈЕ ДА СЕ ТИТО ЦЕЛО ВРЕМЕ РАТА НАЛАЗИО НА ТЕРИТОРИЈИ НДХ!…Нема сумње да је Недић велики херој из Првог светског рата, жртвовао себе за свој народ.Не зову га узалуд Српска мајка. Паметном довољно. Многи данас бацају камен на њега, а не смеју реч да кажу против „Четвртог рајха”, НАТО-а.Ако је Недић био издајник, шта су онда данашњи политичари?…

hhhhszrzlj3.blogspot.com

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here