Negujmo srpski jezik i sačuvajmo ćirilicu

Podelite:

Koliko je dobro što danas prisustvujemo promociji ove dve akcije, toliko sam i tužan zbog činjenice da su se one morale pokrenuti u mojoj zemlji. U pitanju je zemlja koja je u brzacima istorije gubila mnoge stvari, istina, dosta njih joj je ta voda i vratila, ali koja svoj jezik nikada i ni zbog čega nije zapostavljala, jer je njen narod znao da bez jezika nema temelja naše kuće, a bez pisma, nema krova koji nas štiti.

Došli smo u situaciju da svoj jezik i pismo branimo od nas samih, što je retko koji narod sebi dozvolio, ako je ikada ijedan. Ovo je zemlja u kojoj braniteljima rođenog jezika, kojim nas je naša država zadojila, treba dodeljivati branitelje.

Ovom skupu sam se na samom početku mogao obratiti i sa „poštovana manjino“ i imao bih pravo. Došlo je vreme mira koje smo čekali tolike vekove i baš u godinama mira, počeli smo da zapostavljamo svoj jezik koji je nosilac kulture i umetnosti, a sa njima i identiteta kojem su podređeni. Umesto da sada zaronimo u beskrajne dubine svog jezika i tamo otkrijemo blaga za koja kao da samo mi nismo znali, mi se brčkamo u plićaku vodeći bitku sa sitnom ribom koja nam golica stopala, a nama izgleda kao da su nas opkolile ajkule.

Akcija „Negujmo srpski jezik” rodila je akciju „Sačuvajmo ćirilicu”, pa se one bez rodbine vuku po lingvističkim i istorijskim sudovima na kojima treba da dokažu da su u srodstvu sa ovom državom. Mi koji smo danas došli u Biblioteku grada Beograda da podržimo svoj jezik i tako održimo sebe, moramo znati da je potreban rat za srpski jezik i ćirilicu, ali to nije rat vatrenim oružjem za koji vam treba obuka, već rat koji se dobija pukim korišćenjem jezika i pisma koje su nam u nasledstvo ostavili toliki preci, sveci i vekovi. Ovo je rat koji se dobija željom za pobedom. U pitanju je borba koja je jednostavna i individualna, isto koliko i disanje. Negovanje srpskog jezika i njegovo ispisivanje ćirilicom je upisivanje u Srbe.

Danas ne bih ovde zahvalio samo onima koji su podržali ove dve akcije, a podržali su ih svi veliki ljudi i institucije, već bih zahvalio i svima ostalima koji svoj jezik nisu zatravili.

Nemojmo dozvoliti da budemo prvi u tolikim vekovima koji će izgubiti svoju ličnu kartu, izvorište i ognjište, već budimo prvi koji će zarad svog dobra pobediti sebe same. Najteže je čoveku, pa tako i narodu da krene protiv sebe i svoje prirode, ali je došao trenutak u kom se sve osim apsolutne pobede smatra potpunim porazom. Maksimum mora biti naš minimum ako želimo pobediti.

Naš jezik je naš blagoslov, ali i krst na našim leđima. Ljudi teško pristaju na to da ponesu svoj krst na leđima, ali je zadivljujuće sa kojom lakoćom pristaju da nose zvono oko vrata koje im daruju oni koji svoj jezik ni nemaju.

Besmisleno je gubiti čitav jezik uprošćavajući ga, a sve pod izgovorom davanja bednog doprinosa olakšavanju globalne komunikacije.

Pored savršenog jezika, imamo i savršeno pismo, pa možda zbog toga mi nesavršeni njih nismo dostojni. Učinimo navedene sitne korake koji će se vremenom uvećati i tako ćemo se pre vratiti samima sebi.

Ovo množenje srpskog jezika deljenjem, koje je na delu, samo je dnevnopolitička stvar koja će uništiti samu sebe, jer srpski jezik je preživeo sve progone, promene i pogrome, pa će izdržati i ove revizionističke težnje. Srpski jezik je nadživeo tolika carstva koja su na njega nasrtala, pa će preživeti i nekoliko polukompetentnih pseudolingvista i kvazipolitičara koji ga svojataju i na osnovu preimenovanja srpskog, sebi prave neke nove montažne kuće.

Velika mi je čast što danas pred vama mogu naš jezik da branim samim njim od nas samih. Kažu da na mlađima svet ostaje, ali ovih nekoliko osnovaca je videlo da ako se ovako nastavi, na njima neće imati šta da ostane, pa su rešili da taj problem preduprede akcijom „Sačuvajmo ćirilicu”.

Na nama je da dokažemo da smo dostojni jezika koji smo nasledili rođenjem. Da pojednostavim – blago nama sa srpskim jezikom i ćirilicom, teško njima sa nama.

Ali, kako ne bih ovo obraćanje završio ovako opominjuće i preteće, kako smo i zaslužili, u duhu praznika koji nam se približava, završio bih sa pozdravom koji je ujedno i želja – ćirilica vaskrse!

 

Beseda Milana Ružića na promociji akcija „Negujmo srpaki jezik“ i „Sačuvajmo ćirilicu“ u Biblioteci grada Beograda

Iskra

Podelite:

Ostavite komentar

Please enter your comment!
Please enter your name here