Немачки гардисти цара Душана

Поделите:

Вечито немирна, средњовековна Србија је постала “берза рада” за плаћене ратнике из иностранства. Међу њима је највише било Немаца, Француза, Италијана и Шпанаца, а током 14. века су пристизали су и плаћеници Турци, хиршћански Осети са Kавказа и јужноруски Татари.

Страни најамници су били окосница сталне српске војске, па их је плаћао лично владар, док су се остали војници издржавали од пореза. О Италијанима у српској војној служби сведочи и данас натпис у Тревизу из 1304. у коме стоји да је Францискуса де Саломонеа краљ произвео у витеза сам краљ Урош Други, у српској историји познатији као Милутин.

Милутин је 1309. довео и први велики одред плаћеника, 1.000 каталонско-турских коњаника и 500 пешака, а они су са собом донели источњачко оружје и нове технике мачевања. Милутинов унук и први српски цар Душан је већ имао личну гарду од 300 немачких плаћеника, који су добили дозволу Млетачке републике од 6. децембра 1336. године да прођу преко њене територије на путу за Србију. Многи Душанови најамници су били прави витезови, људи племићког порекла.

У српској посади у Беру, у Македонији, постојало је цело одељење немачких коњаника под командом витеза Паламана. Из тог времена је остала белешка о преседану који је Душан, звани још и Силни, једном приликом учинио са 300 немачких ратника тефтонаца, племића који су били његови гардисти.

Српски владар је 1355. године запретио смртном казном сваком витезу и војнику католику који буде присуствовао миси папског легата, који је дошао у Србију да шири своју веру. Упркос забрани, миси су присуствовали сви страни гардисти. Стефан Душан позвао себи и запретио им погубљењем, Паламан је рекао: “Kраљу, теби војну службу дугујемо, али Богу веру католичку. Наша дужност је да се Богу више покоравамо него људима. За љубав Христа спремни смо затвор или смрт издржати. Чини с нама шта хоћеш”. Kраљ се, кажу извори, само насмејао и гардистима опростио казну.

Роман из 15. века
Милутинов син Стефан Дечански је због рата који је водио са Бугарима 1330. године морао да унајми Арагонце и Шпанце. Хроничар Нићифор Грегор помиње како је у тим војним походима учествовало и 1.000 келтских коњаника. У Италији је око 1440. настао и један витешки роман, који говори о доживљајима италијанског племића у најамничкој служби код краља Србије у доба угарско-српских ратова 1316-1355. године

Vesti onlajn

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here