НЕМАЊА ЈОВАНОВ: Гуслари будућности

Поделите:

Недавни гаргантуански скандал, осим сто одзвања по друштвеним мрезама, веома снажно помера унутрашње органе свих оних који, барем делом, могу да освесте епску димензију срања у које смо се увалили.

Ова дешавања ће громогласно ођекивати у годинама које су испред нас. Kада се деца наше деце буду дохватила цитирања лошег текста, слепо уверени да је све било баш тако и никако другачије, а хоће јер по свему судећи ускоро ће било који облик читалачког учења дефинитивно пасти под покров. Kоме уопште требају те старе купусаре? Жутих корица и без слика, исписане мноштвом слова без реда и распореда. Без фантазмичних еротских захвата или вампирских зуба. Оне дебеле о историји, где је записано како је шта било и како се ко звао! Kо ће то уопште да чита и да ли можда може негде да се пронађе нека скраћена верзија? Неки филм или серија снимана по тим књижуринама, да се уз кокице погледа, а сутра историја одговара? Може! Снимљена је серија! Служиће будућим нараштајима, као што је овим претходним служила серија Вук Kараџић.

Даме и господо, морамо бити пажљивији, много пажљивији. Морамо узети у обзир све што нам се због те пажње догодило и то недавно. Деведесетих смо ослоњени на голу правду насупрот добро смишљеног плана скоро изгубили слику о свом народу и свему што је био, јесте. Најважније, изгубили смо слику шта наш народ може и треба да буде! Сада, делује да радимо исту ствар, али то још страшније звучи, јер из претходног искуства нисмо извукли поуку. Даме и господо, господари дигиталног стваралачког алата, тог мача сачињеног од нула и јединица којим се кроји и прекраја свест данашњих и будућих нараштаја, морамо га са пажњом користити. Са свешћу да нам је у рукама сечиво, које сече у оба смера и то врло лако.

Некада то беше црква, јер много света беше неписмено. Фреске и прикази великих дела, великих људи, уз реч свештеничку, беху ауторитети, који су се касније уз ватру препричавали и улепшавали с колена на колено. Тако преживесмо Турке и сачувасмо своје епове и легенде, приче оних људи који су некада овуда ходали. Испоставило се касније, када су стручњаци отворили књиге, да су ти, уснама шапутани епови, надасве тачни и осим понеког претераног украса, историјски утемељени. Поп здраве памети, добра фреска и честит народни песник-приповедач вреде као противмера за окупацију од скоро четири века. А шта би са гусларима данас? Слепи Филип Вишњић испаде свевидећи и недостижан и за ово данашње дигитално доба јавног сервисирања?

Данас просветитељску улогу игра телевизија. Шта уопште има ми ту да признајемо или не. Тако је. Боље би било да се дохватимо памети и озбиљно припазимо шта на ту дигиталну куполу, коју мноштво гледа отворених уста, осликавамо и кога пуштамо да држи к(р)ист и мач дигиталног националног интегритета. Не треба напомињати да је пресудно да и онај ко влада мачем мора имати и знање о дигиталном, затим и националном. Помало би требало да познаје и интегритет, чисто да не посрне негде уз пут.

Kада на сцену изађе стваралаштво за масе, илузорно је цепидлачити са чињеницама преко чињеница и правити образовни програм (постоји термин и за то, али о њему се може још шире дискутовати). Важно је остати на трагу утиска и опште одреднице, бити забаван и у модерном маниру. Е, ту наступа полуга уметничког и зналачког стваралаштва, у спрези са правом количином тачних информација, где као резултујућа сила излази пропаганда. Ниста лоше у старој доброј пропаганди, само ако намеримо да је изведемо себи у корист, а не обрнуто.

Аутори дуго најављиваног и епски димензионираног серијског/драмског/играног програма у продукцији јавног сервиса европске Србије, то упутство нису прочитали. Бацили су га попут стандардног Србина, који прво зафрљачи упутство и гарантни лист новокупљеног уређаја. Још им негде успут промакне основа да је за пропагандне сврхе пресудно да се постигне ефекат афирмативне природе, а не ефекат потпуног спрдања свих који су то гледали и другима пренели да гледају како би се још више спрдали.

На твитеру се људи препуцавају о томе како Немањиће нећемо продати ни да их џабе дамо Републици Српској. Вероватна истина, мада превише материјално оријентисана. На ову тачну и непријатну опаску неког дечка из Хрватске, стигао је одговор да је истина да је серија лоша, али да је барем снимана по истинитим мотивима, док Хрвати снимају серију о својим краљевима, чија су постојања под историјским знацима питања. Док се талентовани ватикански сценаристи и продуценти, добро сналазе ангажујући модерне и професионалне стручњаке који гледају стране серије, код нас је мутна вода, па уз енормно велику и богату историјску подлогу, природно иде скрнављење у изведби. Ослоњено се на огроман буџет претплатника, али и на суву есенцију космичке правде, која нас није баш миловала претходних година.

Историјске истине и космичке правде може бити у нашем убеђењу и то само оних који историју иоле познају. Јавно постоји само она истина и правда осликана на зидовима цркава које успемо да одбранимо или на екранима телевизора на које смо је сместили. Ваљда смо научили претходних декада. Није ствар у истини. Нема је. Хрвати пажљиво производе слику о себи и на томе им треба скинути капу.

А ми? Ми не правимо слику о себи, већ допуштамо да она наказно настане из спонтаних лоповлука, тендер демократије за пројекте од културног и историјског значаја. Све ово личи на некакву волшебну колективну дијализу. На прочишћење крви које стиже брзо, ефикасно и по енормној цени, а пречишћена крв се испушта у блатњави сливник уместо да иде назад у пацијента (претплатом обавезану публику), шта ће бити када крви нестане, видећемо.

Можда ми и нисмо за боље него да претресамо мртвачке догађаје из неке селендре. Село гори док пси лају за ветром, а ми Срби, ни себи, а ни другима не умемо или нећемо да представимо неку озбиљнију слику о себи. Допуштамо да ватра епа угасне и да схватимо да су гуслари и приповедачи ипак много веће фаце од јавног сервиса европске Србије.

Четири века су очували оно што Сервис разјебе за пар епизода и пар милиона евра, наравно претплатничких.

Немања Јовановић

Босонога

Поделите:

Оставите коментар

Please enter your comment!
Please enter your name here